Početna Škola Prepričana lektira Prepričane bajke Hansa Kristijana Andersena (Ružno pače, Olovni vojnik..)

Prepričane bajke Hansa Kristijana Andersena (Ružno pače, Olovni vojnik..)

2065
0
PODELI

Pred vama se nalaze nekoliko ukratko prepričanih bajki Hansa Kristijana Andersena. Tekst vam veoma dobro može poslužiti i kao građa za pismeni sastav na ovu temu. Naša preporuka je da ipak pročitate bajke i doživite je na svoj način.

Mesto bajki u književnom stvaralaštvu H. K. Andersena

Siromaštvo i otuđenost od sredine koja je ispunjavala detnjstvo H. K. Andersena znatno je uticala na njegovo književno stvaralaštvo, gde pronalazi potpunu slobodu i utehu. Dok se činilo da ga jedino razumeju i prihvataju samo njegova književna ostvarenja, kojima je dao autentičnost i lični pečan, Andersen nesumnjivo postaje značajan u književnom svetu. Proslavio se pišući brojne bajke i priče za decu, koje su godinama nakon što su nastale i dalje vrlo poznate i čitane. Nesumnjivo je da su gotovo sva deca odrastala pomno slušajući neku od Andersenovih bajki. Ono što im je dalo jedinstvenost jeste spoj fantastičnog, legendarnog, mitskog sa realnim svetom što nesumnjivo privlači pažnju svakog deteta.

Dobro poznajući narodne bajke koje je mnogo slušao i upamtio još u detinjstvu, Andersen gradi priče često sa socijalnim elementima, dotičući važna društvena pitanja. Njegove bajke oslikavaju veru u pobedu dobrote i lepote nad zlom, dok su neke druge pune pesimističnog osećanja, te imaju nesrećan kraj. Raznolikost tematike često uključuje i autobiografske momente, gde se ne krije identifikovanje sa slabim i nezaštićenim junacima.

Andersenove bajke prevedene su na mnoge svetske jezike, a njegova najpoznatija ostvarenja za decu su: Devojčica sa šibicama, Olovni vojnik, Carevo novo odelo, Ružno pače, ali i mnoge druge tvorevine.

Devojčica sa šibicama prepričano

Priča je veoma realistična, nema ničeg čudesnog i fantastičnog, već je u središtu ozbiljna tema – siromaštvo, te možemo reći da je “Devojčica sa šibicama” sociokritična priča. Glavna i ujedno tragična junakinja je siromašna devojčica koja hoda bosa i gologlava ulicom, noć uoči Nove Godine u nadi da će da proda šibice. Ona ne sme da se vrati kući bez novca, jer će joj se otac ljutiti. Kako ništa nije prodala, a pritom se smrzla da već počinje da bude modra od hladnoće, naslanja se na neki zid i pali šibice u nadi da će se malo ugrajati. Međutim, kako par šibica nije moglo da joj pomogne,  devojčica biva sve lošije.

Hladnoća izaziva halucinacije, te se devojčici u plamenu šibica priviđaju peć koja je greje, raskošna novogodišnja večera i njena pokojna baka koju je neizmerno volela i koja je odvodi sa sobom – devojčica umire od posledica promrzlina. Ova emotivna priča prikazuje tragično okončenje života, narušeno bezbrižno i srećno detinjstvo i predstavlja osuđujući komentar.

Ružno pače prepričano

Bajka “Ružno pače” smatra se autobiografskom tvorevinom H. K. Andersena. To je priča o ljudskoj oholosti i surovosti, o prevremenom rasuđivanju, sklonosti ljudi da drugima sude na osnovu fizičkog izgleda, čine pakosti i uništavaju nečije samopouzdanje. Ujedno, ova bajka oslikava životne okolnosti koje ljude nateraju da se hrabro bore i u većini istomišljenika ostanu svoji i jedinstveni. To je priča o trnovitom putu do uspeha, baš kao što je bio Andersenov.

ružno pače
foto: My Storybook

Poteškoće počinju od samog rođenja. Majka patka i svi ostali iščekivali su da pukne i poslednje jaje i da se novo pače pridruži braći i sestrama. Međutim, dolaskom novog pačeta usledilo je veliko razočarenje. Pače nije bilo lepo i umiljato kao ostali pačići, već je bilo veliko i ružno, te je odmah naišlo na odbačenost i podsmeh. To ga je nateralo da pobegne od kuće u nadi da će naići na razumevanje i ljubav. Međutim, nigde nije pronašao toplinu, te je ružno pače patilo i bilo sasvim usamljeno. Jednog prolećnog dana, pače je naišlo na lepe bele labudove čija ih je lepota očarala i poželeo je da bude kao oni. Kad je pogledao svoj odraz u reci video je da je i on postao prelepi beli labud, da više nije onako ružno i nezgrapno pače, već je neko čijoj su se lepoti svi divili, što daje jasnu poruku da ljudi cene samo ono što je naizgled oku lepo, a da zanemaruju unutrašnje vrednosti.

Carevo novo odelo prepričano

Ova priča ima zanimljivu temu, a sadržana je kroz osobinu lakomislenosti i ljudske gluposti, koje isplivaju uvek kada čovek hoće da se prikaže pametnijim nego što jeste, da unizi druge kako bi sebe podigao i onda kada ne želi da istupi iz mase istomišljenika. Ovo je priča o nekakvom lepom i otmenom caru sa pomenutim osobinama, koga vrlo lako uspevaju da prevare nekakve varalice, koje izmišljaju priču o najnovijem nevidljivom odelu, koje je najmodernije i pomoću kojeg se meri nečija pamet – ko ne ume da vidi nevidljivo odelo uistinu je glup i car će tako doznati kakve ljude ima oko sebe. Car je odmah pristao da mu se sašije takvo odelo, a pritom je poslao ministra i plemića da nadgledaju kako teku pripreme i kada će odelo biti završeno.

Ministar i plemić, ali i sva ostala vlastela i posluga bojala se da kaže da oni ne vide nikakvu tkaninu i da carevo odelo ne postoji. Stoga se svi oni uverljivo dive novom odelu prikrivajući svoje neznanje i trudeći se da ostanu pametni i verni caru. Kada je izmišljeno odelo bilo gotvo car je izašao u šetnju, a svi prisutni su se divili kako je lepo obučen, iako ništa nije imao na sebi. U masi priglupih i povodljivih istomišljenika, izdvaja se jedno dete koje kaže istinu – da odelo ne postoji i da car nema ništa na sebi. Tako je pokazano da su ponekad deca mnogo pametnija od starijih i pritom iskrena i hrabra, a da su stariji nekada spremni da lažu i veruju svakome samo da bi ispali pametniji.

Olovni vojnik prepričano

Glavni likovi ove priče jesu dečije igračke: dvadeset i pet izlivenih vojnika koji su bili smešteni u kutuju i dobro čuvani, jer je dečak obožavao da se igra sa njima. On im je napravio veliki dvorac od paprira, a na na ulazu u dvorac stajala je devojčica na jednoj nozi koja je bila balerina i ulepšavala prostor oko sebe. U nju je bio zaljubljen jedan vojnik koji je bio drugačiji od ostalih – imao je samo jednu nogu, jer prilikom izlivanja ponestalo je materijala, pa je morao ostati na jednoj nozi. Tako je on verovao da je devojčica idealan par za njega.

Međutim, jednog dana dogodila se mala nezgoda vojniku – pao je kroz prozor sa trećeg sprata i tada počinje njegova avantura. Neka deca su ga pronašla i napravila mu čamac od papira i pustila ga niz vodu, a brzo se olovni vojnik našao u jednoj kanalizaciji, nakon čega je dospeo u neku reku i završio je u stomaku ribe koja ga je progutala. Jednog dana, u kuhinji kuvarica je spremala ručak i u stomaku ribe je pronašla olovnog vojnika koja je vratila dečaku, ali dečak je nakon nekog vremena olovnog vojnika i papirnatu devojčicu bacio u peć i oni su u plamenu vatre zajedno izgoreli. Iako dečak nije imao razloga da baci igračku kojoj se toliko radovao kada je dobio, ipak je to uradio i pokazao kako se deca brzo zasite igračaka. Međutim, priča o olovnom vojniku i devojčici pokazuje iskrenost i razumevanje, jer i pored svega, olovni vojnik nije prestao da mašta o njoj, naivno verujući da je ona ista kao on i da su se takvi pronašli.

 
loading...
loading...

OSTAVITE ODGOVOR