Početna Škola Prepričana lektira Prepričane basne za decu (Čovek i zmija, Jazavac i lisica…)

Prepričane basne za decu (Čovek i zmija, Jazavac i lisica…)

249
0
PODELI
mlinar njegov sin i magarac

Basna je veoma stara književna vrsta. Po pravilu je kratka i veoma sažeta. Koristi životinje kao neku vrstu znakova za sporazumevanje, kao slikovite simbole kojima se upućuje na preneseni smisao, a pritom služe pouci. Stoga,  basna je  alegorična  poučna priča čija radnja ilustruje moralno načelo kroz lako razumljiv smisao.

U basnama se uočava dramski naboj, a mnogi proučavaoci je definišu kao visoko estetičku priču na granici filozofije i umetnosti. Životinje kao glavni likovi u basni, predstavljaju figure koje treba da posluže da bi se prenela određena poruka i njihove osobine su uvek ustaljene: lisica je uvek lukava i podla, prevarom nadmudruje druge, vuk simbolizuje pohlepu i proždrljivost, zec je plašljiv, magarac ukazuje na glupost i naivnost, jagnje simbolizuje umiljatost, a lav velikodušnost.

1. Svijetu se ne može ugoditi

– U ovoj basni govori se o tome kako je jedan čovek pokušavao da ugodi svetu, ali onda kada je shvatio da svetu ne može ugoditi odlučio je da radi onako kako on smatra da je najpametnije. Prvo negodovanje na koje je naišao bilo je kada magarca jahao on, otac, a ne sin koji je mlađi. Zatim je sin uzjahao  magarca, a otac išao  pored njega, ali ponovo je to zasmetalo narodu, jer je sin mlađi i lakše će hodati nego otac. Otac da bi ugodio prolaznicima uzjaše zajedno sa sinom magarca, a onda ga ponovo iskritikuju jer muče jadnu životinju. Međutim, ni to nije odgovaralo svetu, te otac i sin siđu s magarca i hodaju pored njega, a posle negodovanja ljudi, stave magarca na leđa i ponesu ga.

Pošto narodu ni to nije odgovaralo, otac je shvatio da se svetu ne može ugoditi i da je najbolje da sa svojim magarcem radi onako kako on želi. Poruka ove basne je da se svetu zaista ne može ugoditi koliko god to pokušavali, jer su ljudi različite ćudi i svako drugačije misli i živi, te je normalno da se neće uvek svi slagati. Treba da čovek slobodno živi, a ne da  mišljenja drugih utiču na njegove odluke.

2. Čovek i zmija

– Ova basna govori o tome kako je jedna zmija živela u rupi na kući  nekog čoveka i njegovog sina. Jednoga dana sin je odsekao rep zmiji, a ona ga je zatim ujela, nakon čega on umire. Nakon nekog vremena otac preminulog sina je došao i zamolio zmiju da se pomire i da ponovo budu prijatelji, što je zmija odbila, rekavši da se mogu pomiriti ali da nikada neće biti prijatelji, jer ona više nema svoj rep, a on nema svog sina. Poruka ove basne je da se svako nedelo kažnjava, kao i da ponekad možemo oprostiti nedelo, ali ga ne možemo zaboraviti.

3. Zvali magarca na svadbu

– Poruka ove basne je veoma jasna: slabije i nemoćne ne treba iskorišćavati. Magarac koga su pozvali na svadbu nije se obradovao pozivu, što je začudilo njegovog mladog i naivnog sina, koji bi rado išao umesto oca, ali nije pozvan. Stari magarac zna da ga nisu pozvali da bi uživao, već da bi doneo drva ili vode, jer im je ponestalo. Njegov zaključak pokazuje kako su ljudi nemarni i bezosećajni, te često iskorišćavaju slabije.

4. Nije vjera tvrda u jačega

– Ova basna govori o tome kako su tri vola izdali jedni druge. Vuk ih je lako nasamario i na kraju dobio šta je želeo. Prvo je nagovorio Bijelonju da zajedno sa Rudonjom izdaju Galonju. Pošto je Vuk pojeo Galonju, zatim je nagovorio Bijelonju  da izda Rudonju. Uvek bi obećavao jedno:  da će paša biti cela njegova, a on je pristajao. Na kraju kada je Bijelonja ostao sam, vuk je shvatio da ga sad još lakše može pobediti i zatim je i njega pojeo. Vuk je pogazio obećanje i tako je pojeo tri prijatelja. Poruka ove basne je da prijatelje nikada ne treba izdati, ni zbog čega i ni zbog koga, jer kad ostaneš sam jedino si ti na gubitku.

5. Jazavac i lisica

– U ovoj basni govori se o tome kako je lisica prevarila jazavca, te je on upao u zamku koju je narod postavio, a sve zarad toga da iz nje uzme meso i podeli ga sa lisicom. Lisica, lukava i pohlepna, nije želela da pomogne jazavcu dok ne pojede ono meso, što je naivnog jazavca rasrdilo, te je zubima uhvatio za vrat. Ubrzo je naš naišao seljak koji je oslobodio jazavca, a lisicu poneo sa sobom kako bi mogao njenu kožu prodati i od nje dobro zaraditi. Poruka ove basne je da svako ko čini zlo, ono mu se kasnije i vrati.

6. Pas i krmak

– Pas je zavideo krmku kako je njegovo korito uvek puno hrane i kako on uvek ima da jede, a pritom ništa ne radi. Žalio se kako on, pas, čuva gospodarevu kuću, a pritom ne jede kad poželi, nego uvek oglođe neke kosti. Krmku je to bilo smešno, jer mu pas bez razloga zavidi, pošto njega hrane kako bi ga kasnije pojeli. Poruka ove basne je da nekada stvari nisu onakve kakve ih mi vidimo i da od svake muke i zla postoji nešto što je gore.

 
loading...
loading...

OSTAVITE ODGOVOR