Prepričavanje lektire „Orlovi rano lete“ Branka Ćopića

Pred vama se nalazi kratak sadržaj lektire „Orlovi rano lete“ Branka Ćopića. Čitavo delo je ukratko prepričano i prilagođeno za pismeni sastav. Naša preporuka je da ipak pročitate knjigu.

„Orlovi rano lete“ – prepričano

Roman „Orlovi rano lete“ napisan je u dva dela. Prvi deo obuhvata vreme pred Drugi svetski rat, dok je drugi deo romana vezan za sam početak rata. Likovi koji se pojavljuju su: Jovanče, Stric, Lazar Mačak, Đoko Potrk, Nik Đulibrk, Vanjka Široki, Nikolica s prikolicom, devojčica Lunja, učitelj Paprika, poljar Lijan, Nikoletina Bursać.

Roman počinje opisom Prokinog gaja, za koju se kaže da je bila prilično velika i zapuštena šuma. Ona je važila za jedno od tajanstvenijih i jezivijih mesta. Postojala je čak i priča da se u jednoj jaruzi krio drekavac, pa su zato ljudi izbgavali tu šumu. Međutim, ova šuma biće najvažnije i glavno mesto zbivanja u romanu. Ona je najvažnija za družinu koja će se pretvoriti u malu hajdučku četu i kasnije se suočiti sa ratnim problemima. Povod da se oformi četa i da se dečaci odmetnu u hajduke bio je dolazak učitelja Paprike na mesto dobre učiteljice Lane. Nadimak je dobio zbog vekikog i crvenog nosa koji je ličio na papriku. Bio je zlovoljan, mamuran i mrk učitelj. Decu je često tukao zbog neznanja, dosetki, smeha i zbog toga su ga ona namrzla. To će biti glavni povod da se drugari iz ove seoske škole odmetnu u hajduke. Osnivač te male čete bio je Jovanče, veoma hrabar i pravedan dečak, čiji je čukundeda bio hrabri i neustrašivi hajduk Jovanče. On je pobegao iz škole jer je bio odlučan da neće trpeti surovost učitelja.

U Prokinom gaju je pronašao mesto koje je nazvao Tepsija. Ubrzo zatim mu se približio i dobar drug koga su zvali Stric, jer je bio najviši u razredu i često je nosio stričeve stvari. Tako je iz dana u dan družina u Gaju bivala sve veća. Koga god bi učitelj istukao, on bi došao u družinu i u školu više ne bi išao. Tako su družinu pored Strica i Jovančeta činili i Ðoko Potrk, Lazar Mačak, a kasnije dolaze i Nik Ðulibrk, Vanjka Široki, Nikolica s prikolicom, Lunja. Na grobu nekadašnjeg hajduka Jovančeta, družina je položila zakletvu, a onda je počelo i uređenje logora. U tom uređenju je najveću ulogu imao Mačak, za kog je važilo da je bio izuzetan majstor. Imao je svoju malu radionicu gde je često popravljao igračke i druge stvari drugovima. Podigli su kolibu, kućicu za kuju Žuju, ognjište za vatru, ljuljašku i čak tajnu kućicu za Žuju. Družina je svakodnevno rasla. Deca su izostajala iz škole, dolazila u Gaj, a kući su išla tek onda kad bi se i nastava završila.

Jedina devojčica u družini je bila Lunja, za koju je Stric pričao da se može svuda pojaviti i to kad je najmanje očekujes. Ona je u družinu došla sa Jovančetom i Mačkom, koje je zatekla u otkrivanju pećine. Njena uloga u družini je bila velika. Ona je uglavnom obavljala ženske poslove i dečacima krpila čarape i košulje, prišivala dugmad. Bila je to dobra i tiha devojčica, za koju se mislilo da je imala čulo da oseti kad se neka opasnost nalazi u blizini. Kasnije, kad je počeo rat, bila je obaveštajac, jer je znala da neumorno izviđa, osluškuje i otkriva. Mala hajdučka četa je bila je uporna u svojoj nameri i prkosu. Međutim, nisu uspeli da dugo istraju jer je učitelj, primetivši, da je dece sve manje, zajedno za knezom Valjuškom odlučio da istraži ovaj problem. Poljar Lijan imao je taj glavni zadatak da potraži mesto gde deca provode vreme kad nastava uveliko traje. On je to mesto pronašao, a ubrzo je Gaj napadnut sa svih strana i pronađena deca su vraćena kućama. Tada se pojavljuje i lik Nikoletine Bursaća, koji brani decu i traži da se vrati učiteljica Lana. Tako će i biti. Učitelj Paprika odlazi, četa se raspada, a rat se uvekiko bliži.

Drugi deo romana donosi sliku velikih ratnih problema, muka i tiranije. Avioni neprestano nadleću iznad glava uznemirenih ljudi. Vojnici prolaze kroz selo, Nikoletina odlazi u vojsku. Konačno je stiglo i obaveštenje da je rat počeo. To je bilo proleće koje u potpunosti menja živote nekadašnje hajdučke družine. Bezbrižni dani nestaju. Deca se susreću sa ratnim neprilikama, prvim tenkovima koji ulaze u selo, ustašama, prvim bombardovanjima. Družina se polako ponovo sastaje. Međutim, ovoga puta je povod drugi, nimalo naivan i bezazlen. Dečaci će u početku obaveštavati ljude iz sela o približavanju neprijatelja, koji su tražili oružje i vojnike. Kasnije će družina biti uz hrabrog Nikoletinu Bursaća, sa kojim su se krili u pećini koju su nekada otkrili Mačak i Jovanče. Rat je bio sve gori i neprestano je donosio nove probleme. Avioni bombarduju seosku školu, što dečaci doživljavaju teško i tragično. Zatim su neprijatelji opkolili Gaj, a ubrzo su i njega bombardovali. Poljar Lijan i devojčica Lunja postaju obaveštajci. U selu se zatim osniva kurs za partizanske kurire. Posle toga, dečaci postaju članovi Omladinskog udarnog bataljona, na čelu sa Bursaćem. Rat je učinio da četa Jovančeta brzo sazri i suoči se sa velikim neprijateljima. Jovanče, sam osnivač čete, bio je neprestano vođen velikim željama da se vodi borba za slobodu. Zato je bio toliko hrabar i odlučan u svojim postupcima.

Roman se završava odlaskom čete u rat, i Lunjinim buđenjem iz sna, gde čuje jaku pucnjavu i odjeke. U takvom teškom trenutku, ona misli na svoju hrabru družinu, na hrabre orlove koji su rano, pre vremena poleteli, tj. otišli u rat.