Priča o mački – Priča iz Afrike

Živela jedna mačka. Dugo je ona razmišlјala ko je najjači na svetu. I tako zaklјuči da nema toga na svetu ko bi po snazi nadmašio lava. Pođe lavu i sprijatelјi se sa njim. Dugo potraja prijatelјstvo između lava i mačke. Ali jedanput iziđoše prijatelјi da se prošetaju i uz put sretoše slonove. Slonovi, videvši lava, stadoše ga pratiti u stopu. Uhvatiše lava i rastrgoše  ga.

Kada mačka vide sve to, začudi se i pomisli: – „Ja mišlјah da je lav najjači, a slon ga pobedi!”

I pođe mačka da traži slona, i kada ga nađe reče: – Hoću da se sprijatelјim sa tobom.

– Dobro – odgovori slon.

I tako oni počeše da žive zajedno. Prođe neko vreme, kad jedanput, šetajući po šumi sretoše lovca. Lovac nanišani na slona i opali samo jedanput, a slon pade i uginu.

– Hoću da pođem sa tobom. Lovac, videvši da je to mačka, odgovori:

– Dobro, hajde sa mnom mojoj kući.

Kada stigoše kući, mačka spazi lovčevu ženu. Ova pritrča lovcu i uze od njega pušku, metke i barut. Mačka se u svojoj gluposti začudi i pomisli: „Istina, ona je najjača od svih, ona ote oružje lovcu, a lovac ne reče ni reči, nego sede da se odmara. Ja treba da idem za njom!“

I mačka pođe za lovčevom ženom u kuću, u kuhinju i sede kraj žene, dok je ova pripremala ručak. Mačka se tako naviknu da sedi u kuhinji, te žena natera mačku da  lovi miševe i čuva od njih jelo.

I tako do dana današnjeg mačka ne napušta kuhinju.

Pikina Maca – Cvetko Zagorski

Pikina maca je prepredena. Stoji kraj stola i kaže: – Mau!
Mau – znači: malo.
A kad dobije svoj „mau“ mesa ili slanine, opet kaže: – „Mau“
Kad se to ponovi pet ili šest puta, Pika je pogleda i izgrdi: – To uopšte nije mau, nego mnogo!

Maca skitnica

Bila jednom jedna maca-skitnica. Nije imala svoj dom i celog leta tumarala je tamo-amo. A onda je došla zima. Miševi su se posakrivali po rupama, vrapci se šćućurili pod strehama, a maca? -maca nije imala šta da jede.

„Mjau-jau, al’ sam gladna!“ jadikovala je jedne vedre hladne noći. Tada je ugledala jezerce i u njemu punačku ribicu. „Mjau, moja si!“ uzviknula je maca i bacila se na ribu.

Ali, šta se dogodilo? Umesto da zgrabi riblјi ručak, maca se frrr-tup! – okliznula i klizala, klizala, sve do druge obale zaleđenog jezerceta. Jer, ono što je maca mislila da je riba – bio je odsjaj mesečevog srpa na glatkoj ledenoj površini.

„Mjao-jao!“ – plakala je maca. Bilo joj je strašno hladno, šape su joj se smrzle, a uz to je bila još gladnija. Nјen tužni vapaj čuo je čiča Triša. Dobro se obukao da ne nazebe i doneo macu u svoj topli dom. Tu je maca-skitnica dobila mleko i zauvek ostala kod dobrog čiča-Triše.

Izvor: 365 priča za laku noć

Macolov

Mačkica Rozalija veoma voli riblјi doručak, više od toga voli riblјi ručak, a ponajviše riblјu večeru.

U velikoj bašti nalazi se ribnjak i u njemu zlatne ribice, među kojima je najlepša i najnestašnija crvenrepka. Malo-malo pa se Rozalija nađe na ivici ribnjaka, zakloni se od riblјih pogleda velikim listom lokvanja i vreba. Ali, ribice znaju da je ona tu, ne daju se prevariti.

„Rozalija je u ribolovu“, saopštila je crvenrepka svojim drugaricama. „Sad ću joj prirediti nešto čemu se ne nada!“

Crvenrepka je doplivala blizu Rozalije kao da je tobož ne vidi, a Rozalija se nakostrešila i cap! – pokušala da je dohvati. Crvenrepka se samo odmakla malčice dalјe, a Rozalija je ponovo zamahnula i – buć! – pala u vodu.

„To sam htela da vam prikažem“, rekla je crvenrepka svojim drugaricama. „Umesto ribolova videle ste macolov!“

Izvor: 365 priča za laku noć