Dragi naši školarci, pred vama je ukratko prepričana sjajna priča Milovana Glišića „Prva brazda.“ Preporučujemo vam da je pročitate, jer ćete vam, sigurni smo probuditi one najtananije emocije. Ovako prepričana može da vam posluži kao podsetnik, a svako delo se najbolje doživi kada čitalac pažljivo pristupi njemu.
Voleli bismo da sa nama podelite utiske, da li vam je i u kojoj meri ovo prepričavanje bilo od koristi. Želimo vam puno uspeha u daljem radu.
Prva brazda prepričano
Miona je žena koja je živela sama sa svojom decom u maloj seoskoj kući. Imala je dva sina i kćerku. Muž joj je poginuo u ratu kada je njihovom najstarijem sinu bilo samo sedam godina.
Iako je ostala sama, sa malom decom Miona se nije uplašila. Bila je hrabra i vredna žena. Nije želela da se ponovo uda i olakša svoj život. Želela je da njena deca odrastu u svojoj kući, a ne u nečijoj tuđoj. Zato je izabrala teži put. Odlučila je da sama korača kroz život i da se svom snagom bori da sačuva svoju kuću i svoju porodicu. Obavljala je teške ratarske poslove i nikad se nije žalila da joj je teško. Išla je na njivu u rano jutro, da bi stigla da uradi što više. Okopavala je, plevila i kupila seno. Nije razmišljala o sebi, mislila je samo na svoju decu.
Školovala ih je i lepo oblačila kao da su deca iz gazdinske kuće. Bila je srećna jer su oni bila zdrava, vesela i pametna deca. Trudila se da ih lepo vaspita, da postanu dobre i vredne osobe. U tome je i uspela. Kćerka joj je pomagala u kući, mlađi sin se brinuo o ovcama, a njeno najstarije dete, sin Ognjan uzorao je svoju prvu brazdu. Ta prva brazda je donela Mioni najveću radost, jer ona je dokaz da je njihova kuća dobila domaćina.
Prva uzorana brazda kao simbol Mionine požrtvovanosti
Miona je bila dobra majka, puna majčinske hrabrosti i ljubavi. Žrtvovala za svoju decu, mučila se i puno radila, ali je na kraju dobila zasluženu nagradu. Njena deca su izrasla u dobre i vredne ljude i postali su čvrst oslonac u njenom budućem životu. Miona nam je pokazala da se slogom i radom može mnogo postići. Prva brazda je simbol njene pobede u borbi sa životnim preprekama.
Pitanja i odgovori
ZAŠTO SE KAŽE DA JE MIONA MUŽ-ŽENA?
Miona je muž-žena, zato što je posle smrti muža prihvatila sve obaveze na sebe. I muške i ženske, jer nije htela ponovo da se udaje, da joj deca ne bi odrastala na tuđem imanju.
KAKVA JE MIONA KAO LIČNOST?
2.Miona je izuzetno pozitivna ličnost. Požrtvovana, vredna, osećajna majka, čiji je jedini cilj u životu bio da uspe svoju decu da vaspita i odgaji, tako da izrastu u poštene i vredne ljude.
NA KOGA JE MIONA MOGLA DA SE OSLONI?
Za razliku od drugih žena, Miona nije imala na koga da se osloni. Nije htela da se udaje nakon muževe pogibije, živela je za decu, vodeći računa da iako je samohrana majka, njena deca ne budu ni po čemu različita od dece koja odrastaju u gazdinskim kućama. Za razliku od drugih žena, Miona nije imala vremena za sebe.
KAKVA SU MIONINA OSEĆANJA?
Pomešana su joj osećanja. Naviru emocije, zato se smeje i plače u isto vreme. To se ogleda u situaciji kada je njen najstariji sin uzorao prvu brazdu. Ponosna na njega, na sebe, shvatila je da je njena kuća ipak dobila domaćina. Shvatila je da je išla pravim putem, jer je svoju decu odgajila i vaspitala baš kako treba, a oni su znali da joj uzvrate za tu požrtvovanost.
U ČEMU SE OGLEDA MIONIN MONOLOG?
Obuze je neka čudna radost. I plače joj se i smeje joj se. Ni sama ne zna zašto! Malo, pa tek prozbori onako sama: „Ta red je jednom da i mene Bog obraduje. I zar ja nisam srećna? Ko to kaže? Te kako sam srećna! More, imam ja sina! Imam domaćina, hej! Neće meni više poslovati tuđe ruke. Aja! Nema niko ovakvog detića! Eno ga ore! Ne može bolje ni Jelenko! Momak je to! Još godinu dve pa ću ga i oženiti – ako Bog da! O, ta i moja će kuća propevati!
( Ovo se nalazi na samom kraju priče kada se Miona vraćala sa njive, videvši sina kako je uzorao prvu brazdu kada mu je odnela ručak), bila je presrećna.
