Tijana Dragić je učenica 8. razreda Osnovne škole „Ujedinjene nacije ” iz Beograda. Ona nam se u okviru dečjeg literarnog konkursa „Moja savršena zima“ predstavila pričom o prvoj ljubavi „Prve pahulјe i nas dvoje”. U okviru ovog konkursa bilo je svega nekoliko pohvaljenih radova, a ovaj rad je jedan od njih. Uživajte!
Prve pahulјe i nas dvoje
Lepo je kad te ujutru probude sunčevi zraci dok beli pokrivač i pahulјe zajedno sa tim istim zracima obasjavaju tvoju sobu.
Svi se radujemo belom pokrivaču. U trenutku kada je zabočela snežno-novogodišnja magija, nisam verovala u nju. Govorili su mi da je život magičan. Ta magija se pojačava kada neko uđe u tvoj svet sasvim tiho, kao i one pahulјe što se lagano spuštaju ka tlu. Da, dogodilo se i to… Za vreme tih zimskih praznika neko je ušao u moj svet i iz korena ga promenio. Godine prolaze, upoznajem dosta novih lica… Sva su različita na sebi svojstven način. Nijedna od tih osoba nije u meni probudila ništa osim dobrih drugarskih odnosa, dok se nije on pojavio u mom životu i pokrenuo na milione leptirića u mom stomaku.
„Baš mi se sviđa!“, pomislih u sebi dok smo se lagano šetali držeći se za ruke po utabanoj beloj stazi koja je vodila do obližnjeg igrališta. Tišina oko nas, samo se čuje lagano pucketanje snega dok hodamo. Znala sam. Razmišlјam u sebi da je to ono pravo, ali nisam ni slutila šta će on reći. Tek što je prošlo nekoliko minuta, njegov glas me trgnu iz mojih misli, a reči izgovorene: „Znaš, moram ti reći da su moje emocije iskrene i čiste kao ovaj sneg“, bile su kao grom iz vedra neba koji je rasplamsao osećanja i sreću. To je razlog zašto su nam dovolјni samo pogledi da se razumemo i bez razgovora. Drugarice nisu mogle da razumeju zašto se nas dvoje samo smeškamo i gledamo krajičkom oka, ali nas za to nije bilo briga. Za sreću je potrebno dvoje, a to smo doista on i ja.
Ljubav je divna stvar, divan je osećaj koji ona pruža, a to je pre svega drugarstvo i osećaj u svemu. Tragove koje ostavlјamo u snegu prahulјe će pokriti, ali tragovi u našim srcima nikada neće nestati. Da, to je to, magija zvana lјubav protkana belim nitima formiranim od sitnih pahulјa prvog snega i novogodišnjih praznika.
Volim ove prve pahulјe koje su ga poslale meni, volim miris snega i sjaj beline koja asocira na čiste, iskrene emocije u toj velikoj reči zvanoj – lјubav.
Tijana Dragić 8. razred
OŠ „Ujedinjene nacije“
Beograd.
