Od trenutka kada beba dođe na ovaj svet, roditelji svoju pažnju uglavnom usmeravaju na to da sve bebine potrebe budu pravovremeno zadovoljene, da je bezbedna, suva, da joj je toplo i da uvek bude sita. Kako beba raste i razvija se, iz meseca u mesec prati se njen napredak u težini, visini, roditelji pamte datume kada je dete počelo da puzi, kada se uspravilo i napravilo prve samostalne korake, kada je nikao prvi zubić itd. Sve ovo su važni pokazatelji fiziološkog razvoja. Međutim, paralelno sa njim podjednako je važan i psihički razvoj deteta.
U narednim redovima ukazaćemo vam na najvažnije faze i karakteristike psihičkog razvoja od rođenja pa sve detetove šeste godine života.
Psihički razvoj bebe počinje još u maminom stomaku
Psihički život i razvoj bebe odvija se i pre rođenja. Još u periodu dok je beba bila u maminom stomaku, ona je stekla brojna iskustva – slušala je mamin osmeh, upamtila je očev glas, osetila je toplinu mamine ruke kojom je ona milovala stomak, slušala je ritmičke otkucaje maminog srca, osetila je mamine strahove i strepnje i još mnogo toga.
Kao što postoje brojne pravilnosti u fizičkom razvoju, tako i tokom svog psihičkog sazrevanja dete prolazi kroz niz razvojnih faza koje su ključne za postavljanje temelja njene zdrave ličnosti.
#1 Socijalni osmeh
Prva faza psihičkog razvoja obuhvata period od rođenja do navršena tri meseca starosti bebe. Završetak ove faze obeležen je pojavom tzv. socijalnog osmeha, odnosno momentima kada beba počinje da se osmehuje ljudima iz svog okruženja.
Tokom prva tri meseca beba sebe i svoju majku doživljava kao „jedno“, kao celinu. Sa pojavom prvog osmeha ona postepeno počinje da razdvaja sebe i svoje potrebe od majke. Bebin osmeh je važan pokazatelj psihičkog razvoja – to je bebin prvi odgovor na ljubav i nežnost koja mu se pruža.
Od prve pojave bebinog osmeha pa nadalje, on ima izuzetno značajnu ulogu u emocionalnom, socijalnom i intelektualnom razvoju.
#2 Faza strahova
U ovoj fazi javljaju se anaklitički strahovi. Nakon navršenog trećeg meseca, beba postepeno postaje svesna osoba iz svog okruženja, prepoznaje njihova lica i često se dešava da plačom reaguje na nepoznate osobe.
Bebine reakcije na nepoznate osobe mogu biti različite po intenzitetu i ne moraju uvek da se ispoljavaju plačom. Svoj doživljaj straha beba može ispoljiti i na drugačiji način. Ovo ne treba da brine roditelje, jer je anaklitički strah zapravo bitna karika u lancu psihičkog razvoja deteta. Umesto brige, roditelji bebu treba postepeno da upoznaju sa osobama koje nisu deo njene svakodnevice, da je uteše i umire onda kada pokaže strah.
Tokom šestog, sedmog i osmog meseca života, beba upoznaje svet oko sebe i doživljava strah prilikom suočavanja sa novim i njoj nepoznatim stvarima i pojavama. Ovaj strah ima razvojnu ulogu i značajan je pokazatelj psihičkog razvoja. Ovde je bitno da se podsetimo da je strah osećanje svojstveno svakom čoveku i da je važan signal u prepoznavanju opasnih situacija.
#3 Faza negativizma
Ova faza otpočinje oko petnaestog meseca starosti deteta. Na tom uzrastu dete na svaku roditeljsku sugestiju, predlog ili zahtev izgovara odlučno i apsolutno „Ne“. Tokom negativističke faze dete se uči da sagleda i postepeno usvaja pravila odraslih, ali istovremeno im stavlja do znanja da ima sopstvene granice.
Ispitujući granice, mališani ne samo da odbijaju da poslušaju odrasle, već rade sve suprotno od onog što se od njih traži i očekuje. Ovakvo ponašanje dece nije pokazatelj njihovog bezobrazluka ili inata, već je to samo faza razvoja i učenja, koja je nužna za njihov normalan psihički napredak.
Zlatna pravila vaspitanja deteta na ovom uzrastu su objašnjavanje, saglasnost među roditeljima i njihova doslednost. Naime, pre izricanja bilo kakve zabrane, valjalo bi detetu objasniti zašto nešto ne treba da radi, i pri tome treba da postoji usaglašenost među roditeljima o tome šta se zabranjuje a šta dopušta detetu. Oba roditelja trebaju da budu dosledna u postavljanju granica. Drugim rečima, ako se nešto zabranjuje, onda je to zabranjeno bez obzira na okolnosti.
Tokom ove faze psihičkog razvoja, dete se navikava na čistoću i počinje sa upotrebom noše. Uspešnost navikavanja na čistoću u velikoj meri zavisi od strpljenja i taktičnosti roditelja. Svaki vid prisile i kažnjavanja detetovog negativizma može se odraziti negativno na dalji psihički razvoj deteta.
#4 „Ja“ faza
Ova faza se popularno naziva i „faza ogledala“ i javlja se oko treće godine života deteta. Tada dete počinje da stiče svoju individualnost i integritet. O sebi više ne govori u trećem licu, već ispravno koristi ličnu zamenicu „Ja“. Dete zna šta hoće, a šta ne, insistira da se samostalno služi veštinama kojima je ovladalo, te tako samo želi da se obuče, da opere zube, da se umije i sl.
Na ovom uzrastu dete počinje da bira šta hoće da obuče, da obuje, ima omiljenu majicu, boju, omiljeni crtani film i sl. Jasno i glasno saopštava i izražava svoje želje i potrebe. Dete postepeno prihvata realnost na taj način što uviđa razlike među polovima, shvata da ne može da ima sve što poželi, da nije centar sveta i da mama nije samo njegova, već da mama može da voli i tatu i baku i deku i batu i seku…
#5 Edipalna faza
Nakon „Ja“ faze, sledi Edipalna faza, tokom koje mališani pokazuju interesovanje za seksualnost i svakodnevno roditelje zasipaju „nezgodnim“ pitanjima. Počinju da se interesuju kako su došli na svet, zašto se njihovo telo razlikuje od tela odraslih, otkud oni u maminom stomaku i sl.
Najrazličitija dečija pitanja i izjave umeju često da zbune i da šokiraju roditelje, pa tako devojčica može da izjavi da će se udati za tatu kad poraste, dečak može da bude ljut kada tata ispoljava nežnost i zagrli mamu te da svakojakim dosetkama pokušava da pridobije maminu pažnju samo za sebe.
Roditeljima bi valjalo da tokom ovog razvojnog perioda iskreno pričaju sa svojom decom na temu seksualnosti, jezikom koji je deci razumljiv. Uz strpljenje i posvećenost, roditelji mogu pomoći mališanima da uspešno prođu kroz edipalnu fazu psihičkog razvoja.
Ova faza se završava sa 5-6 godina (to je individualna stvar svakog deteta), a sazrevanje psihičkih funkcija deteta se nastavlja dalje tokom školskog perioda i adolescencije. O tome će biti više reči u nekom budućem tekstu.
