Psiho-fizičko zdravlje jedan je od osnovnih preduslova za uspeh deteta u školi. I zato je najvažnije pravilnom ishranom i zdravim načinom života na vreme izgraditi duševnu ravnotežu i otpornost organizma.
Duševno i telesno zdravlje deteta ponekad su mnogo važniji za uspeh nego neka znanja koje će dete steći u školi.
Deci moramo pružiti sigurno i bezbedno mesto za odrastanje, pružiti im ljubav, nežnost kao i brigu za njihovo fizičko, emotivno i duhovno dobro. Samo u takvom okruženju deca mogu da biraju, donose odluke i greše, da prepoznaju da postoje odredjene dužnosti i odgovornosti. Važno je ukazati im na greške i naučiti ih da preuzmu odgovornost za svoja dostignuće, ali i greške.
Na nama je da im usadimo osnovne norme ponašanja i kulture, radnu naviku i odgovornost, upornost i snalažljivost. Deca sa takvim vrlinama se mogu suočiti sa bilo kojim problemom koji se bude pojavio tokom školovanja.
Uspostavljanje duševne ravnoteže kod dece
Čim navrše jednu godinu deci treba dati slobodu da razviju nezavisnost, ako je moguće, što manje promena mesta stanovanja i društva. Decu treba pustiti da se druže koliko god je to moguće sa prosečnom decom iz susedstva, naravno ne sa problematičnom. Koliko će ljudi biti srećni kao odrasli, na poslu, u porodici, zavisi od toga kako su se slagali sa drugom decom kad su bili mali. Ako roditelji postave deci visoke standarde ponašanja i ako im usade osećanje da su drugačija od drugih, odvraćaju ih od sklapanja prijateljstava. Ukoliko dete ne bude sposobno da stvara prijateljstva u školi to će neposredno loše uticati i na njegov uspeh. Biće frustrirano i nezadovoljno.
Deci su potrebni prijateljski nastrojeni roditelji. Oni ponekad zaborave koliko su važno društvo svom detetu, koliko su potrebni i neophodni. Na nesreću zaposlen roditelj, kada dođe kući posle napornog dana provedenog na poslu često želi samo da se zavali u fotelju i rastereti se svih obaveza. Ali ako shvata koliko je važno društvo svom detetu, učiniće razuman napor i odvojiti bar malo vremena za igru i razgovor sa svojom decom.
Da bi bilo zdravo, veselo i srećno, detetu je pored ljubavi roditelja neophodno i što više svežeg vazduha, sunca i odmora. Naročito je važno dete izložiti svežem vazduhu i približiti ga prirodi. Igra i zabava u prirodi pored reke ili jezera povoljno će uticati i na decu a i na roditelje.
Najbolje bi bilo da igra bude u društvu druge dece istog ili sličnog uzrasta, sa puno trčanja, penjanja, skakanja, ako je zima skijanja i sankanja. Deca će biti srećnija i zdravija.
Deca se mnogo brže zamaraju od odraslih, ali se brže i odmore. Dovoljno im je nekoliko sati odmora dnevno u pauzama posle igre. Mada postoje individualna odstupanja, klincima je uglavnom dovoljno 10-12 sati noćnog spavanja za pravilan razvoj. Zato je neophodno detetu obezbediti dovoljno sna i pravilno ga pripremiti za spavanje. Ono ne bi smelo u krevet suviše kasno ili da gleda neke uzbudljive emisije pred spavanje.
Kako podići otpornost organizma kod dece
Samom integracijom deteta u kolektiv kakav je škola, gde su povoljne okolnosti za širenje virusa i zaraznih bolesti, dete biva izloženo povećanom riziku da zaradi neku infekciju. Zato je neophodno da imunitet deteta bude jak.
Veća otpornost organizma kod dece postiže se pravilnom i uravnoteženom ishranom. Dobra ishrana je ključna za razvoj i održavanje imunog sistema. Pitanje ishrane čini se složeno, a ne treba da bude. Srećom, roditelji ne moraju da smišljaju savršenu ishranu za svoju decu. Zadatak roditelja je da u opštim crtama znaju koja vrsta hrane je potrebna da bi se zadovoljile potrebe detetovog organizma za hranljivim materijama i koja hrana može da zameni onu za koju je dete izgubilo apetit. Sva se hrana može podeliti u četiri grupe: mlečnu, mesnu, grupu voća i povrća i grupu hleba i žita.
Ovo je otprilike hrana koja je potrebna detetu svakog dana:
- Mleko, poželjno ¾ litra.
- Meso, ili živinsko meso ili riba.
- Jedno jaje 3-4 puta nedeljno.
- Povrće, zeleno ili žuto, jednom ili dva puta dnevno, delimično sirovo.
- Voće, dva ili tri puta dnevno, pomorandže, jabuke, banane, jagode itd.
- Povrće bogato skrobom jednom ili dva puta dnevno.
- Hleb od celog zrna, keks, kaša od žita, jednom do tri puta
- Vitamin D (u mleku ili u kapima)
Unos čokolada, kolača i drugih slatkiša bogatih šećerom treba svesti na najmanju moguću meru. Previše šećera u organizmu smanjuje broj i funkciju belih krvnih zrnaca koja pomažu u borbi protiv raznih infekcija i povećavaju efikasnost imunog sistema.
