Pufini (morski papagaji) – beba pufina teža od svoje majke

Pufini imaju boju perja sličnu pingvinima, ali imaju šareni klјun koji je naveo neke da ih nazovu „morskim papagajima„.

“Morski papagaji” spadaju u rod Fratercula, što na latinskom znači „mali brat“, čime se aludira na izgled ptica čije crno-belo perje podseća na monašku odoru.

Pufini su zdepaste ptice, kratkog perja i kratkih repova. Glava ima „crnu kapu“, lice je uglavnom belo, a stopala narandžasto-crvena. Oni obacuju svoje šarene spolјašnje delove klјunova nakon sezone parenja, ostavlјajući tako manji i tupiji klјun. Nјihova kratka krila prilagođena su za ronjenje. U vazduhu brzo mašu krilima (do 400 puta u minuti), često leteći nisko iznad površine okeana.

Pufini su morske ptice koje se hrane prvenstveno ronjenjem u vodi. Razmnožavaju se u velikim kolonijama na liticama, gnezde se u pukotinama među stenama ili u jamama u tlu. U severnom delu Pacifika nalaze se dve vrste, ćubasti i rogati pufin, dok se atlantski pufin nalazi u severnom Atlantskom okeanu.

Iako su pufni glasni u svojim kolonijama za razmnožavanje, oni su tihi kada se nalaze na moru.

Muški atlantski pufin gradi gnezdo i ispolјava snažnu privrženost svome „domu“. Oba pola rogatog pufina pomažu u izgradnji svog gnezda, gnezde se u rupama obično dubokim oko 1 metar, koje se završavaju proširenjem, dok tunel koji vodi do gnezda ćubastih pufina može biti dugačak i do 3 metra. Gnezdeći supstrat atlanskog i ćubastog pufina je meko tlo, u koje se kopaju pomenuti tuneli; nasuprot tome, gnezdilišta rogatih pufina su pukotine u stenama. Ponekad se atlantski pufin razmnožava u napuštenim zečjim jazbinama.

Jaja atlantskog pufina su tipično kremasto bela.

Ženka polaže jedno jaje, i oba roditelјa leže na njima i hrane mlade. Mladunci provode prvih nekoliko godina svog života na moru.

Island je dom većine Atlantskih pufina, čija brojnost premašuje 10 miliona jedinki.

Ishrana pufina

Pufini se hrane ribom i planktonom, ali svoje mladunce hrane prvenstveno malom morskom ribom – naizmenično nekoliko puta dnevno. Morski papagaji se razlikuju po svojoj sposobnosti da drže nekoliko (ponekad i preko desetak) malih riba u isto vreme, u svom klјunu, umesto da povraćaju progutanu ribu. To im omogućava da odu na duže putovanje u potrazi za hranom, jer se mogu vratiti s više hrane za mladunce nego ptica koja može nositi samo jednu ribu. Ovakvo nešto moguće je zahvalјujući jedinstvenom mehanizmu zgloba njihovog klјuna.

Pufini se love za jaja, perje i meso. Brojnost atlantskog pufina drastično je opala zbog uništavanja i eksploatacije staništa tokom 19. i početka 20. veka. Oni se i dalјe love na Islandu i na Farskim ostrvima.

Atlantski pufin je deo tradicionalne nacionalne kuhinje u Islandu, gde ova vrsta nema pravnu zaštitu. Pufini se love tehnikom koja se zove „ribolov na nebu“, koja uklјučuje hvatanje pufina u velikoj mreži dok se uranjaju u more. Nјihovo meso se obično nalazi na jelovnicima hotela. Sveže srce pufina se jede sirovo kao tradicionalni islandski delikates.

Beba teža od majke

Mladi pufin ima možda najdarežlјiviju majku u čitavom ptičjem svetu. Majka pufin, klјuka svoje jedinče sve dok je ovo ne nadmaši svojom veličinom i težinom.

Tada majka odleće i ostavlja svoje mladunče. Mladunče je suviše debelo i suviše mlado da bi samo moglo nabavlјati sebi hranu. Danima ono živi od svog sala, postepeno postajući sve mršavije sve dok ne bude dovolјno lagano da leti, a zatim odlazi svojim putem.