U pustinji preživljavaju samo najizdržljiviji, u najsurovijim uslovima gde jedva da ima vode i gde se beleže najviše temperature na planeti. Sve pustinje su siromašne vlagom, što znači da život u njoj mora da se odvija gotovo bez vode.
U većini pustinja postoji neka vrsta biljnog i životinjskog sveta. Pustinjske biljke često imaju male površine listova, ili su bez listova kako bi sprečile isparavanje vode. Ponekad imaju trnje ili bodlje, na primer kaktusi, kako ih životinje ne bi pojele.
Životinje koje žive u pustinjama dobro su se prilagodile na ekstremne uslove života koje im pustinja nudi. Vodu uglavnom dobijaju iz pustinjskog bilja ili iz noćne rose. Sve pustinjske životinje karakteriše osobina da mogu dugo izdržati bez vode.
Jednogrba i dvogrba kamila
Jednogrba i dvogrba kamila su posebno prilagođene ovoj srenini. Mogu da izdrže dehidrataciju i do 40% telesne mase, a ako je neophodno, mogu da popiju i do 100 litara vode za samo 10 minuta i sačuvaju je u svom krvotoku. Pustinjske jednogrbe i dvogrbe kamile imaju ispod stopala široke jastučiće što im olakšava kretanje po mekom peščanom tlu. Takođe mogu da zatvore uči i nozdrve kako bi ih zaštitile od peska. Žilave usne im omogućavaju da jedu bodljikave pustinjske biljke, a da se pritom ne povrede. U grbi se nalazi uskladištena masnoća koja se po potrebi razlaže na vodu i na energiju.
Kameleon
Kameleon je reptil koji se gotovo isključivo hrani insektima. Lovi ih tako što nepomično čeka da mu se neki slučajno nađe u dometu. Zatim izbacuje svoj lepljivi jezik brzinom od 60 metara u sekundi! Ova neverovatna životinja možeodvojeno da pomera oči i tako vidi pod uglom od gotovo 360 stepeni. Kameleoni kao što verovatno već znate vrlo lao menjaju boju kako bi se lakše domogli plena ali i radi zaštite od grabljivaca.
Mali fenek (pustinjska lisica)
Pustinjska lisica je najmanja među lisicama.Ima velike uši, duge do 15 centimetara i neverovatno čulo sluha. Prilagođena je pustinjskom pesku: dan provodi u svojoj jazbini 10 metara pod zemljom a noću lovi sitne glodare, ptice i insekte.
Pustinjski skočimiš
Pustinjski skočimiš je veoma neobičan i živahan glodar koji skače umesto da hoda, hir prirode koji liči na mešavinu miša, kengura i zeca.Ubraja se u životinje koje imaju kese na obrazima. Ova pustinjska vrsta provodi dan u jazbini a noću izlazi u potrazi za hranom kao što su semenke. Dobro je prilagođen za život u sušnim oblastima pa može čitav život da provede bez vode.
Divlji magarac
Divlji magarac je veoma inteligentna životinja. Može dugo da izdrži bez vode hraneći se čak i najbodljikavijim biljkama. Njegovi neprijatelji trebalo bi da pripaze na njegova kopita!
Pustinjski mrav
Pustinjski mrav iz Sahare toliko je otporan na vrućinu da može da izađe i traži hranu čak i kada je temperatura peska 70 stepeni. Čak i on pod ovim uslovima ne može boraviti duže od nekoliko minuta na vrućem Saharskom pesku, zato dok traga za hranom, najčešće uginulim insektima, uvek mora znati gde im je mravinjak kako bi se mogao brzo vratiti. U takvom životnom prostoru gde vetar stalno raznosi zrnca peska mirisni tragovi su beskorisni pa se pustinjski mravi orijentišu pomoću sunca kako bi pronašli put do mravinjaka.
