Osnovni pokretač dečjeg učenja i razvoja je njihov “upijajući duh”, koji se ogleda u prirodnom interesovanju za aktuelne događaje i stvari, želјi dece da otkrivaju svet oko sebe, sklonosti za najraznovrsnije aktivnosti…
Pored radoznalosti najbolјi podsticaj na aktivnosti i razvojni motiv je doživlјavanje zadovolјstva zbog uspeha nakon savladavanja neke prepreke, prevazilaženja nesklada između onoga čemu dete teži i za šta je u određenom trenutku sposobno.
Razvijanje radoznalosti
Jedna od najizrazitijih osobina deteta je njegova radoznalost, sklonost za čuđenje. Ova osobina se oslanja na motiv za saznanjem. Prirodna radoznalost malog deteta u odnosu na svet koji ga okružuje jedan je od najvažnijih motiva njegovog učenja i razvoja. Ovaj motiv se izražava u njegovom interesovanju za aktuelne događaje i stvari i želju da otkriva svet oko sebe, u sklonosti za raznovrsne aktivnosti i težnji za usavršavanje svojih veština i sposobnosti, kao i u potrebi za različitim oblicima izražavanja, posebno kroz igru.
Ono što dete podstiče na učenje, što je dubinski pokretač učenja, jeste saznajna potreba. Međutim, potrebe ne pokreću ljude na aktivnost neposredno, nego to čine posredstvom interesovanja. Ukoliko se potreba za znanjem na bilo koji način potisne ili uguši, onda se neće javiti ni interesovanje da se nešto nauči.
Dok se dete igra, podstaknete ga pitanjima da priča o oblicima, bojama, veličini i težini stvari, da ih opisuje i analizira.
Pronađite odgovor na svako dečje pitanje
Kada dete počne da odrasle osobe oko sebe zasipa pitanjima o stvarima koje vidi, uzrocima, pojava i načinima, to znači da je izašlo iz perioda kada se oslanjalo pretežno na sopstveno iskustvo i da se zainteresovalo za iskustva drugih, da je krenulo u osvajanje velikog sveta. Mnoga dečja pitanja su ustvari hipoteze koje dete stvara o okolnoj stvarnosti, o funkcionisanju stvari i o suštini pojava i procesa. A proverava ih preko odgovora odraslih. Tipovi pitanja, koji počinju sa “šta” , “ko” , “gde” , “kako” , “zašto” i dr., svedoče o razvijenosti saznajnih interesovanja deteta.
Kao roditelj i neko ko neposredno utiče na mentalni razvoj svog deteta, nikada nemojte dozvoliti sebi da gušite interesovanje i potrebu deteta za znanjem. Detetu ne treba nikada uskratiti odgovor. Veoma je važno da raditelj pokaže dobru volju i interesovanje za sve što ga dete pita. Ono ne sme da se zastidi svoje neobaveštenosti ili nespretnosti zato mu se nikada ne treba smejati niti podcenjivati.
Za razgovor sa detetom treba dosta vremena, ali imajte na umu da je to vreme utrošeno na najbolji mogući način.
Deci je potrebna mašta
Istraživanja pokazuju da radoznalost koja je posebno izražena tokom detinjstva pomaže razvoj saznajnog mehanizma mozga. Previše televizije, ekrana, igračaka na baterije ili drugih spravica može prekinuti ovaj izuzetno bitan razvoj.
Posledice su usporen proces maštovitog pristupa rešavanju problema, sam nedostatak kreativnog razmišlјanja, u čemu su deca inače izuzetno dobra! Da bi se razvio saznajni mehanizam, malom detetu treba omogućiti (isto kao i starijoj deci), da slobodno pokreće stvari oko sebe, da samo prilagodi igru njegovoj izuzetnoj mašti. Zato su kartonske kutije, krpe, plastične posude, lego kockice , ali naravno i lutke, medvedići, vozići, bageri, autići, čak i kućni lјubimac, veoma zanimlјive igračke za decu.
Stvari od kojih mozak otuplјuje su virtuelni svetovi, igračke koje funkcionišu samona jedan način, sprave koje zahtevaju stalnu kontrolu prstima. Interakcija između deteta i prirodnog sveta razvija čula i primarnu vezu između deteta i prirode. Deca se unose u što više čulnih istraživanja.
Deci treba peska, prlјavštine, drveća, vode, kućnih lјubimaca i pravih životnih iskustava da bi bila zdrava, srećna i snažna! Male stvari,kao što su, isprlјati se, pokvasiti se, napraviti nered u sobi, su upravo ono što je mališanima potrebno kako bi savladali komplikovane obrasce i nijanse života. Kada vam pomažu oko raspremanja nereda koji naprave oni takođe savladavaju korisne životne veštine.
Neuspeh kao motivacija
Karakteristično je i da deca nerado priznaju svoj neuspeh, već pokušavaju da ga zabašure, opravdaju, potcene važnost zadatka, skrenu pažnju na druge stvari, uteše se sećanjem na ranije uspehe ili čak da ponište ono što se desilo.
Deca se trude da izbegnu neuspeh (na primer, prekinu radnju za koju postaje očigledno da se neće završiti uspehom, promene pravila njenog vršenja tako što sebe stave u povoljniji položaj itd.). Sa zrelošću, takvi postupci dovode do jednog načina reagovanja koje nije samo izlaz iz neprijatne situacije, već napredak u odnosu na ranije načine ponašanja – do ponovnog i pojačanog napora u sledećem pokušaju, čime konflikt može da se prevaziđe.
