Rastajemo se, generacijo! – pismeni sastav iz srpskog za srednju školu

Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu Rastajemo se, generacijo! za učenike 4. razreda srednjih škola. Ova tema uklapa su nekoliko drugih kao što su: „Reći ću vam na rastanku“, „Rastanak generacije“, “Kraj školske godine” i slične teme vezane za završetak škole i rastanak sa generacijom.

Rastajemo se, generacijo!

Polako prolazi poslednje proleće mog đačkog života. Prolaze najbezbrižniji i najlepši dani. Ko zna šta će sve doći, ali zasigurno je da su iza mene neponovljivi trenuci i nezaboravne uspomene.

Samo četiri godine ranije sve je bilo drugačije. Izašli smo iz đačkih klupa osnovne škole i ni slutili nismo da će nam srednjoškolske klupe doneti toliko sreće, smeha, uspeha. Žalili smo za jednim vremenom, za svime što smo ostavili u dragih petnasest godina, za rastankom i izlaskom iz osnovne škole, ali nismo ni bili svesni da je tog prvog septembra počelo nešto još bolje. Počelo je najlepše i najvrednije doba našeg života. S pravom nam stariji kažu da smo mi najsrećnija bića, da u našim životima nema većih briga i da treba da uživamo, jer će i đačkom dobu doći kraj. Tako je. Kraj se približio. Rastanci su mi oduvek bili tužni i uvek sam se sa nekom posebnom setom rastajala od dragih osoba i stvari. Ovaj rastanak nije samo rastanak sa generacijom, đačkim životom, već i sa najlepšim godinama i najbezbrižnijim trenucima.

Divne četiri godine prošle su kao jedan tren. Kad se okrenemo unazad videćemo bezbroj dešavanja i ne možemo reći da nije bilo svega i svačega. Zajedno smo delili i lepe i ružne trenutke. Posle našeg rastanka ostaće niz vrednih i jedinstvenih trenutaka. Naša učionica, a pogotvo naše klupe zauvek će pamtiti sve naše razgovore, tajne i šale. Čak i onda kada se mi više ne budemo sećali svega toga, one će uvek odisati našim vremenom. Ispratiće mnoge generacije i dočekati nove i svaka će biti jedinstvena i posebna na svoj način kao što smo bili i mi.

Sada kad vratim vreme unazad i kad sagledam sve slike i uspomene, shvatam koliko je bilo sreće i radosti, sloge i poverenja među nama. Bez obzira na sve nesuglasice, a naravno da je i njih bilo, iza nas ostaju trenuci puni vrlina. Naučili smo kako se postaje čovek i koji nas fenjeri kroz život vode. Što je najvažnije, ni ponekad loše ocene i kritike nisu stvorile u nama loše ljude. Jednako smo se nosili sa padovima isto kao i sa uspesima. Sve lestvice izazova i prepreke prevazilazili smo dostojanstveno i puni nade. To je ono sa čime ćemo izaći iz ove škole.

Sada, na rastanku, kad sagledam sve dane i godine, zapravo vidim koliko je đački život važan, ne samo zbog lepih događaja i druženja, nego i za oblikovanje i usmeravanje čoveka. Pronašli smo prave puteve i krenuli čistim stazama. Srca su nam plemenita i lekcije iz biologije, fizike, teški zadaci iz matematike, eksperimenti iz hemije i ostalo, nije jedino što smo savladali i naučili. Mi smo ovde, u đačkim klupama savladali životne lekcije, možda i najvažnije. Svako od nas će odavde izaći pre svega kao zrela i pametna osoba, ali i dobar i pošten čovek.

U životu se neće samo ceniti ko koliko zna, nego i ko je kakav. Zato, ponosnog srca gledam svoj razred i razmišljam kako smo od one nezrele dece postali ovakve osobe. Najlepši period i vreme je iza nas. Sve će jednoga dana imati oblik uspomene i sve će jednoga dana imati trag našeg vremena. Nadam se da nećemo zaboraviti jedni druge, da nam likovi neće izbledeti i da ćemo se naći jedni drugima kad god je to potrebno. Svako će krenuti svojim putem, ali svi ćemo imati jedan zajednički put. To je put na kome smo izgradili nešto veliko, čvrsto i neraskidivo.

Generacijo, priblizio se i taj trenutak. Za nama ostaje jedno divno vreme, more uspomena, smešnih i tužnih događaja, jakih i čvrstih veza, neraskidivih prijateljstava i svega onoga što se nikada više neće ponovo dogoditi. Rastajemo se, generacijo, zbogom vama, zbogom najlepšim godinama mladosti i našim vremenom. Posle ovoga zamišljaću kako koračam ka školi, ulazim u učionicu i vidim moje veselo i pomalo pospano društvo koje iščekuje početak časa, jer ovakvih trenutaka više neće biti, a zasigurno će mi mnogo faliti.

Pamtiću vas kao jednu veliku porodicu, kao divne ljude, iskrene prijatelje. Naš rastanak samo će biti čuvar našeg vremena, a naša budućnost krenuće put novih uspomena, ljudi i vremena.