Primer pismenog sastava iz srpskog jezika na temu „Reportaža“ za učenike starijih razreda osnovne škole. Ovaj rad objavljen je u zborniku najuspešnijih radova XXX smotre literarnog stvaralaštva učenika osnovnih škola Jugoslavije „Izvor žive rieči“, 2002 godine. Rad je napisao Aleksandar Đukić učenik sedmog razreda.
Ostrogu u pohode
Asfaltirani put vijuga između natmurenih brda crnogorskog pejzaža. Iznad nas plavo nebo, razapeto kao platno i prikačeno za vrhove planina. Kroz prozor automobila bacam brze poglede, čas levo, čas desno, u želji da uhvatim i lepotu i zanimljivost tih slika. Hitamo ka manastiru Ostrog! O njemu sam slušao kao o veličanstvenoj zadužbininekog sveca koji se zove Vasilije Ostroški.
Prosto neverovatno! Iznenada sam zanemeo pred onim šta mi se ukazalo pred očima kada smo krenuli prema strmoj strani planine. Kroz sivilo kamena jedva raspoznajem siluetu manastira čije se boje zidova rastaču u sve ostale boje. Ostrog ne stoji, Ostrog lebdi između neba i zemlje, kao u narodnoj bajci koja priča o čudesima. A možda i nije tako!? Možda je to samo freska na zidu nekog ogromnog manastira koji ja ne vidim!?
S nekom pritajenom jezom, ulazimo u manastir. Sačekala nas je tišina pomešana s prijatnom hladovinom i pucketanjem plamičaka sveća. Oko nas i iznad nas namrgođeni likovi svetaca, ovekovečeni rukama nepoznatih slikara i sačuvani brigom i ljubavlju nepoznatih monaha. Tog momenta ja sam uronio u prošlost koja se opire ovom sunčanom primorskom danu i bučnom životu iznad zidina.
Manastir Ostrog je i zanimljiva građevina koja odudara svojom gotovo nestvarnom belinom od sive mase stena koje trepere na jarkom letnjem suncu. Ni traga od sumora i srednjevekovnog mraka! Bojažljivim koracima stupamo u glavnu odaju. Pogledi nam kruže po ovalnim svodovima koji se dižu, čini se, čak do nebesa. Na vrhu kupole je mršavi lik Isusa Hrista. On svojom rukom poklapa i naša tela i naše duše. Polutama je. Kroz uzana i duguljasta okna prolaze izlomljeni zraci sunca i padaju na natmurena lica svetaca. Zidovi su okićeni freskama sa prizorima iz biblijskih priča. Svojim bojama oni upotpunjuju mir manastirske priprate.
Svuda vlada tajanstveni mir. Čini mi se da čujem otkucaje sopstvenog srca koje preti da naruši spokoj nataloženih vekova. Impresije sustižu jedna drugu, preskaču je i lebde zajedno sa mirisom tamjana i voštanih sveća.
Ostrog, lepi manastir s imenom velikog iscelitelja, već je iza naših leđa. Poslednjim pogledom grlim stari manastir, čvrsto uveren da će on ovakav biti i u četvrtom milenijumu.