Nigde kao u planinama i na planinskim vrhovima čovek nije bliži prirodi, a Srbija se posebno može pohvaliti svojim brdsko-planinskim predelima. Rtanj, budni čuvar Pomoravlja i istočne Srbije, sa svojom centralnom prepoznatljivom piramidalnom kupom sa strmim stranama, zauzima posebno mesto među planinama i vrhovima Srbije. Naš čuveni geograf Jovan Cvijić nije mogao da sakrije svoje odušeljenje raskošnom lepotom ove mistične planine. Smatrao ju je jednom od najlepših. I časopis National Geografic uvrstio ju je među 10 najlepših u Srbiji.
Rtanj – mistični odmetnik raskošne lepote
Planina Rtanj nalazi se u istočnoj Srbiji i pripada Karpatskim planinama, a od Beograda je udaljena oko 200 km. Nalazi se na razvođu dve kotline – Sokobanjske i Crnorečke. U njenoj unutrašnjosti, kako su utvrdili speleolozi, kriju se ogromne podzemne prostorije i preko 15 važnih pećina. Zbog svog posebnog položaja, oblika i nagiba, ova planina smatra se i pravim predskazivačem vremenskih prilika za svoju okolinu, što je sve lepo i živopisno dočarao Jovan Cvijić u svojim opisima rtanjskih predela.
Rtanj je bio inspiracija za mnoge legende i priče obavijene velom misterije koje se vezuju za njegov nastanak. Upravo zbog toga je i poneo epitet mistične planine. Prema jednoj od brojnih legendi, „odmetnuo“ se od Stare planine, ne bi li gospodario nad svim brdima. S obzirom na to da se vidi iz većeg dela Srbije, predstavlja dominantnu i centralnu osmatračnicu u Pomoravlju i u istočnoj Srbiji.
Misterija „srpske piramide“
Rtanj je poznat i kao „srpska piramida“, s obzirom na to da ima isti nagib kao Mesečeva piramida u Meksiku i Keopsova piramida u Egiptu. Ovde možete doživeti najlepši izlazak sunca u svom životu. Senka rtanjske piramide je u jutarnjim časovima veličanstven prizor koji se ne propušta. Nijedna planina i planinski vrh u Srbiji ne čine toliko dubok utisak na posmatrača. Tim povodom, često se organizuju i noćni usponi na planinu Rtanj. O tome koliko ova planina svojim oblikom neodoljivo podseća na savršenu piramidu svedoči njen greben koji se gorostasno diže sa široke podloge, završavajući se gotovo pravilnom kupom. O rtanjskoj piramidi često se govori kao o mestu sigurnog spasa u slučaju smaka sveta i poslednjem utočištu pred kataklizmom.
Rtanj – omiljena stanica vanzemaljaca
Rtanj je posebno interesantan ufolozima, proučavaocima fenomena NLO (UFO), koji tvrde da je ova planina zapravo „Baza vanzemaljaca“. Navodno, godinama se na Rtnju viđaju svetleće lopte koje podsećaju na nama nepojmivu NLO letilicu. Ovo dodatno objašnjava mističnost ove planine. Smatra se da je Rtanj omiljena stanica vanzemaljcima, posebno u trenucima kada je njegov vrh prekriven oblacima. Na televiziji su čak bile emisije o navodnom nestajanju aviona iznad Rtnja. O izvesnim promenama u energetskim poljima svedoče i sprovedena magnetna merenja. Ukoliko do sada niste posetili Rtanj a planirate, prisetite se ovih priča o vanzemaljcima. Bez obzira na to da li ćete naleteti na malo drugačije društvo ili ne – pohod na ovu planinu je u svakom slučaju veliki izazov i prava zelena avantura.
Šiljak – najviši vrh Rtnja
Najistaknutiji vrhovi Rtnja su Baba, Kusak i Šiljak, koji, kada se povežu imaginarnom linijom, formiraju impozantni trougao. Šiljak je najviši vrh ovog planinskog masiva (1.565 m). Ime duguje svom karakterističnom obliku piramide, odnosno kupe. Zauzima posebno mesto među planinskim vrhovima Srbije, budući da se ova usamljena kota sa porušenom kapelicom može videti i sa mnogih drugih vrhova. Ono što ovu planinu izdvaja od drugih jeste i zanimljiva činjenica da je prvi organizovani planinarski uspon na našim prostorima bio upravo uspon na Rtanj i osvajanje njegovog vrha. Iako nije reč o najvišem vrhu u Srbiji, svakako je jedan od najimpozantnijih.
Do Šiljka se može stići na više načina, sa južne strane, iz naselja Rtanj i iz Sokobanje, ali je uspon sa severne strane, strmije i stenovitije, od naselja Mirovo, znatno atraktivniji i privlačniji za planinare. Po pravilu, svakog prvog vikenda u novoj godini, odmah nakon Božića, organizuje se tradicionalni Božićni uspon na Rtanj. Zimski doživljaj Rtnja naročito je upečatljiv. Bez obzira na to da li preferirate noćni ili dnevni uspon na Šiljak, oduševljenje i veličanstveni prizori neće izostati. Ova planina je podjednako fascinantna i u zimskim i u letnjim mesecima.
Spomen-kapela – simbol Rtnja
Spomen-kapela koja se nalazi na vrhu originalno je zdanje iz 1936. g. Nažalost, sada je u ruševinama jer su je 1990. dinamitom uništili vandali u potrazi za zlatom. Tako ovaj objekat koji je simbol Rtnja danas predstavlja ruševine nekadašnje crkve. Crkva Svetog Đorđa je bila sagrađena uz finansijsku podršku Grete Minh, supruge tragično nastradalog vlasnika rtanjskog rudnika kamenog uglja. Naime, on je bio jedan od potomaka jevrejske porodice Minh, koja se ovde doselila iz Moravske u XIX veku. Samuilo Minh, vlasnik paraćinske fabrike tekstila (u to vreme najmodernije na Balkanu), uložio je novac u izgradnju rudnika pod Rtnjem. Upravljanje rudnikom nakon 40 godina preuzima njegov sin Julijus. Ratna zbivanja su doprinela zlosrećnoj sudbini vlasnika. Julijus je, kako se veruje, izvršio samoubistvo pod nerazjašnjenim okolnostima. Njegova supruga Greta morala je pobeći sa ovih prostora za vreme Drugog svetskog rata, budući da je bila Jevrejka.
Rtanj – specijalni rezervat prirode
Rtanj se može pohvaliti raznovrsnom i bogatom florom, a takođe je i stanište velikog broja najrazličitijih ptica. Zbog toga se smatra i specijalnim rezervatom prirode. Bukve i jele predstavljaju pravo bogatsvo ove planine. Pored bujnih retkih trava, rtanjske metvice, planinske sase i mnogih drugih zaštićenih biljnih vrsta, padine Rtnja krasi i poznata endemična lekovita biljka – čuveni rtanjski čaj (Satureja montana). Josif Pančić je upravo na Rtnju 1855. godine pronašao endemski cvet – srpsku ramondu, poznatu kao cvet feniks. Pravo bogatsvo ove planine ogleda se upravo u njenom biljnom i životinjskom svetu, koji Rtanj – budni čuvar, ljubomorno čuva od izazova modernog načina življenja.
