Još su pre više od 4.000 godina u drevnoj Mesopotamiji i vavilonskom carstvu organizovane proslave za Novu godinu, s tim da se datum proslave menjao tokom istorije više puta, a ni danas se Nova godina ne čeka u svim zemljama istog dana. Tokom tog dugog razdoblja istorije nastajali su kod raznih naroda razni običaji vezani za novogodišnje i božićne praznike. Ustvari, svaki narod je izgradio svoje običaje u skladu sa svojim verovanjima i načinom života.
Međutim, postoje dve stvari koje su zajedničke svima. Prva je da se Nova godina svuda u svetu proslavlja sa verom i nadom u bolje sutra, a druga je da kod svih naroda postoje razne novogodišnje legende, bajke i priče namenjene pre svega deci. A deca ko deca, ona se svakako najviše raduju Božiću i Novoj godini.
Da li znate koji su to omiljeni novogodišnji likovi u Rusiji? Pročitajte u redovima ispod.
Ded Moroz – ruska verzija Deda Mraza
Kao i većina drugih zemalja, i Rusija ima svoju varijantu Deda Mraza, koja se razlikuje od veselog, trbušato-okruglog malog sedog i bradatog gospodina obučenog u crveni kostim i koji se često pojavljuje u holivudskim filmovima, na božićnim i novogodišnjim razglednicama i u reklamama za koka kolu. Ruski Deda Mraz poznat je kao Ded Moroz. To je sedi muškarac sa dugom sedom bradom, uvek vitak, lep i raskošno obučen.
Ded Moroz je odeven u dugačak ruski kaput koji može biti raznih boja: od crvene, preko ledeno plave, srebrne ili zlatne boje, a karakterističan je po tome što je uvek dekorisan raskošnim vezom. Umesto klasične kupaste kape sa kitkom na vrhu, ruski Ded Moroz obično nosi okruglu rusku kapu od krzna. U ruci drži dugačak štap, uvek ukrašen raznim motivima. Ded Moroz nema svoje irvase. Tri prelepa konja, tzv. ruska trojka, imaju dovoljno snage i brzine da odvedu Ded Moroza uvek na vreme tamo gde ga deca željno očekuju. Brže nego što to čine irvasi.
Razlika je i u tome što Ded Moroz donosi deci poklone u novogodišnjoj noći, a ne na Badnje veće. Takođe, rusko praznično drvo nije božićno drvo, kao u većini zemalja, već novogodišnje drvo.
Veliki Ustjug – grad u kome živi Ded Moroz
Umesto severnog pola, Ded Moroz zvanično ima svoj dom na imanju u ruskom gradu Veliki Ustjug. Mališani iz čitave Rusije mu uoči božićnih i novogodišnjih praznika pišu pisma i šalju ih na njegovu adresu u Velikom Ustjugu u nadi da će im on ispuniti sve praznične želje. Oni koji posete Veliki Ustjug mogu da se slikaju sa Ded Morozom, da se voze u njegovim kočijama koja vuku tri konja i da uživaju u raznim zimskim aktivnostima.
Ded Morozova unuka – Snjeguročka (Snežna devojka)
Za lik Ded Moroza, koji se pojavljuje u mnogim ruskim legendama, bajkama i pričama za decu, uvek se vezuje još jedan lik. To je njegova unuka, poznata kao Snežna devojka, Snjeguročka. To je prelepa plavuša ružičastih obraza, uvek nasmejana i obučena slično kao Ded Moroz, ali uvek u bojama zime. Ona pomaže Ded Morozu u njegovim naporima da na vreme dostavi sve poklone deci koja ga željno isčekuju.
Lik Snjeguročke je veoma popularan u Rusiji. Ruski majstori rukotvorina uzimaju je često kao motiv na svojim radovima, pa se njen lik često može videti na raznim rukotvorenim predmetima od drveta, kao što su drvene kutijice za nakit i čuvene drvene lutkice Babuške. Postoje mnoge ruske narodne bajke u kojima su opisuju dogodovštine Snjeguročke. Osim toga, Snjeguročka je predstavljena u mnogim pozorišnim komadima, ima je i u crtanim i igranim filmovima, o njoj se pevaju pesme, a slavni ruski kompozitor Nikolaj Rimski Korsakov posvetio je Snežnoj devojci i jedno svoje delo: operu Snjeguročka.
Snjeguročka iz ruskih bajki
Priča o Snjeguročki često je veoma lepo ilustrovana na crtežima i grafikama raznih autora iz Rusije. Prema legendi, Snjeguročka je ćerka proleća i zime. Zabranjeno joj je da voli i da izlazi napolje iz svog doma. Međutim, želja za druženjem sa vršnjacima postaje prevelika i ona izlazi iz kuće bez javljanja. Kada se u spoljašnjem svetu upozna sa jednim dečakom i zaljubi se u njega, Snjeguročka se topi.
Snežna kraljica
Još jedna zimska legenda koja je vezana za Rusiju jeste priča o Snežnoj kraljici. Međutim, ova priča nije originalno Ruska. Snežna kraljica je bajka Hansa Kristijana Andersena, a u Rusiji je postala veoma popularna nakon što se pojavilo nekoliko ruskih animiranih filmova pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Mnogi pak smatraju da je Hans Kristijan Andersen kao uzor za lik Snežne kraljice imao slovensku boginju Moranu. Morana je u slovenskoj mitologiji personifikacija smrti i zime i uvek je predstavljana kao prelepa bleda devojka, doduše sa dugim kandžama i očnjacima poput vuka.
I za kraj, treba napomenuti još jednu činjenicu vezanu za ruske novogodišnje junake. Naime, u svim ovim ruskim legendama i bajkama o snežnim i zimskim devojkama i ljudima, jasno je istaknut afinitet Rusa prema zimi, godišnjem dobu koje je karakteristično za mnoge delove ove prelepe zemlje. U mnogim regijama Rusije skoro čitave godine traje zima, mnogo duže nego bilo gde drugde u Evropi i svetu. Najazad, u ruskom Sibiru nalazi se i najhladnije naseljeno mesto na svetu, o čemu možete čitati ovde.
