Sasvim je sigurno da nema takvog cveta o kojem se više pisalo i o kome će se i u budućnosti više pisati nego što je ruža.
Čarobnoj lepoti „bodlјikave lepotice“ divile su se još, najstarije civilizacije. U njoj su uživali stanovnici drevnog Vavilona još 4000 godina pre nove ere uzimajući je za svoj simbol lepote.
Stari Grci su postojanje ovog cveta vezali za Afroditu, boginju lјubavi i lepote. Legenda kaže da se Afrodita rodila izranjanjem iz morskih dubina, a da su se tom prilikom iz bele pene talasa stvorile bele ruže. Istoj boginji se pripisuje i postojanje crvene ruže, koje su po predanju postale iz krvi Afroditine koja se provlačila kroz zasad belih ruža trčeći u susret smrtno ranjenom pastiru Adonisu.
Ne priznaje ratove
U istoriji ruža veoma važno mesto pripisuje se Napoleonovoj ženi Žozefini koja je u svom dvorcu Malmezonu, blizu Pariza već 1804. godine sakupila 205 različitih cvetova ruža i tako za Francuze osvojila primat najveće kolekcije ruža. Iz tog vremena ostali su zapisi koji govore da jedino ruže nisu znale za ratove, sukobe i granice. Samo su se baštovani sakuplјači ruža mogli nesmetano kretati iz zemlјe u zemlјu sakuplјajući primerke ove „bodlјikave lepotice“.
Vredna tonu zlata
U doba Rimskog Carstva ruža dobija počasno mesto i puno poštovanje u kućama Rimlјana. Nijedna svečanost ni prilika u kojoj se htela uzvisiti pobeda, radost ili lјubav nije prošla bez obaveznog prisustva ovog cveta. Postoji jedan zanimlјiv podatak koji govori da je Neron želeći da svoju gozbu učini nezaboravnom, prostorije za prijem ukrasio sa 200.000 strukova ruža, dajući za njih basnoslovnu tonu suvog zlata.
Po ruži ime države
O popularnosti ruže i njenoj omilјenosti ide u prilog podatak o starom nazivu Irana – Đulistan koji je ova zemlјa dobila ni zbog čega drugog već zbog velike zastuplјenosti ruža. One su se u ovom kraju veoma uspešno gajile, u raskošnim parkovima i s puno ukusa uređenim vrtovima.
Gajenje ruža je i danas veoma popularno i predstavlјa pravo zadovolјstvo za odgajivača. Ruža spada u višegodišnje bilјke koja na jednom mestu može opstati veći broj godina.
Koren bilјke je svetlosmeđe boje, razgranat sa mnoštvom korenovih žilica koje se pri sadnji skraćuju. Na koren se nastavlјa stablo, svetlo do tamnozelene boje čiju jačinu određuje vrsta ili sorta ovog cveća. Ono može da bude uspravno ili puzeće, u zavisnoti da li su izbojci sposobni da stoje sami ili im je potrebna potpora. Stablo obavijaju listovi čije su ivice nazublјene i koji su složeni u vidu pera. Boja listova je takođe različita i kreće se u svim nijansama zelene boje predstavlјajući veoma dekorativan deo bilјke.
Ono zbog čega ružu i nazivaju „kralјicom cveća“ jeste njen cvet. Ponekad je vrlo teško, pronaći odgovarajuću reč kojom bi se moglo opisati to mnoštvo kombinacija bele, žute, crvene, plavolјubičaste ili čak bordocrne boje cvetova. Oblik, veličina i broj cvetova je veoma različit što zavisi od vrste. Po obliku cvetova razlikuju se: plјosnati, čašasti i peharasti.
Postoje cvetovi čije latice podsećaju na zvezdu pa se takva vrsta naziva zvezdasta. Jajoliki cvetovi su izduženi, obično na dugoj cvetnoj dršci.
Za šta se koristi ruža
Ruža se koristi u kozmetici i to najčešće kao eterično ulje ili se miris (ekstrakt) dodaje u parfeme, šampone, kreme i u druge kozmetičke preparate.
Koristi se i u kulinarstvu kao začin ali se u nekim krajevima (Bugarska) pravi slatko ili džem od ruže, a kao poslastica možda je najpoznatiji ratluk sa ukusom ruže.
Ruža (posebno divlja ruža šipak) se ranije (ali i danas) koristila za čajeve protiv raznih tegoba a danas se sastojci ruže i šipka koriste za pravljenje lekova.
