Početna Porodica Saveti Samostalnost kod dece – Šta ako dete odbija da bude samostalno

Samostalnost kod dece – Šta ako dete odbija da bude samostalno

144
0
PODELI
foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Samostalnost deteta je jedan od važnijih ciljeva koje roditelji moraju zajedno sa njim da ostvare kako bi bilo spremno za život. To je nužna karakteristika zrele ličnosti, visoko vrednovana od strane društva. Pored toga, samostalnost nije nešto sa čime dolazimo na svet, već dete treba da je osvoji, a uloga roditelja je da mu na putu ka nezavisnosti pomognu.

Tema razvoja samostalnosti kod dece otvara mnoge roditeljske dileme i pitanja. Sa jedne strane, roditelji nastoje da kod deteta podstiču nezavisnost, a sa druge, usled sopstvenih strahova, u mnogim situacijama ograničavaju tu samostalnost.

Neretko se dešava da roditelji ne znaju kako da se postave onda kada mališan traži njihovu pomoć i učešće u zadacima kojima je dete realno doraslo i koje je već samostalno više puta izvršavalo. Tada obično roditelji kažu detetu da je „već veliko i da može to i samo“. Međutim, ovakve i slične roditeljske sugestije  ne doprinose dečijoj samostalnosti, već naprotiv, dete to doživljava kao manju brigu roditelja i manjak roditeljske ljubavi. Koji su najčešći razlozi i kako se nositi sa situacijom kada dete odbija da samostalno funkcioniše, pročitajte u tekstu koji sledi.

Šta podrazumevamo pod pojmom „Samostalnost deteta“?

Samostalnost deteta je pokazatelj stepena njegove zrelosti. Dete je samostalno onda kada je spremno da odvojeno obavi neki zadatak ili aktivnost, i da pri tome ima kontrolu nad svojim postupcima i osećanjima. Kada je sposobno da shvati posledice svojih postupaka i preuzme odgovonost za iste. Nezavisnost podrazumeva i spremnost deteta da prepozna svoje osnovne životne, psihološke i emocionalne potrebe i da se zauzme da ih zadovolji. Za zdrav razvoj i izrastanje deteta u zrelu ličnost, samostalnost je neophodan uslov.

Vrste samostalnosti

Kao kontinuirani proces koji se odvija tokom dugog niza godina, samostalnost je kompleksna i ispoljava se na više načina.

  • Lična samostalnost deteta u svakodnevnim praktičnim okolnostima – životne veštine koje podrazujmevaju spremnost deteta da se samostalno obuče, svuče, obuje, umije, hrani i sl.
  • Nezavisnost u socijalnom okruženju porazumeva snalaženje deteta u smislu da je spremno da se slobodno kreće u svom okruženju, ali i van njega, da se druži, da ode u kupovinu i sl.
  • Nezavisnost u emocionalnom smislu je spremnost i umešnost deteta da se posveti sebi i svojim osećanjima. Da prihvati ta osećanja i nosi se sa njima, a da pri tome ne traži pažnju svojih roditelja ili drugih bliskih osoba.
  • Intelektualna samostalnost spremnost i sposobnost deteta da samostalno traži rešenja za poznate i delimično nepoznate problematične situacije.
  • Nezavisnost u izražavanju kreativnosti prepoznaje se kroz originalnost deteta i njegovu sklonost ka umetnosti.
foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Zašto dete odbija da bude samostalno?

Dešava se da dete koje je već na uzrastu kada može da se samo, na primer, obuče, svuče, da samo jede ili da se umije, ipak traži pomoć od roditelja. Na većim uzrastima to mogu biti situacije koje su vezane za neke kompleksnije radnje koje je već samostalno radilo.

Dete traži pomoć i podršku od roditelja onda kada se oseća nesigurno i kada želi potvrdu da je odnos sa roditeljima dobar odnos, kada želi da se uveri u njihovu ljubav. Dešava se da zamerku ili kritiku oko nekih sitnica dete doživi kao pretnju i posumnja u privrženost i ljubav roditelja. Iz tog razloga traži njihovu pomoć za ono što samo može da uradi i što je već ranije radilo samo.

Uzrok odbijanja da bude samostalno može biti i prerano insistiranje roditelja na tome i bukvalno guranje deteta u samostalnije funkcionisanje onda kada dete još uvek nije psihički spremno za to. Precenjivanje ili podcenjivanje detetovih snaga vodi ka tome da dete biva nesigurno i želi da ostane u sigurnoj zoni i zato traži pomoć roditelja. Razlog nesigurnosti je strah, sumnja u sopstvene sposobnosti i snage, što direkno slabi detetovu volju i motivaciju da preuzme inicijativu.

Roditelji koji preterano štite dete iz stalnog straha da mu se nešto ne dogodi, zapravo sabotiraju proces detetovog osamostaljivanja i na taj način otežavaju njegovo snalaženje u kasnijim fazama odrastanja kroz period školovanja.

Autoritarni roditelji koji od dece zahtevaju i očekuju bespogovornu poslušnost doprinose odbijanju deteta da postepeno preduzima akcije i inicijativu, jer je naučeno da radi ono što mu se kaže. U suprotnom, dete se pribojava ljutnje, kritike i uskraćivanja ljubavi roditelja.

Kako podsticati dete da bude samostalno

U razvijanju dečje samostalnosti valjalo bi poći od dečjih trenutnih mogućnosti i snaga. Dete treba upućivati da najpre savlada najjednostavnije poslove i aktivnosti, pa kasnije tokom odrastanja i sazrevanja uključivati ga u obavljanje kompleksnijih zadataka.

Važno je da roditelji budu responzivni kad god dete ispolji potrebu i obrati se za pomoć i podršku. U takvim trenucima je mnogo važnije detetovo osećanje sigurnosti i potvrda de je voljeno od eventualne prilike da usavrši neku radnju iz svakodnevnog života koju su roditelji procenili kao ostvarivu.

Proces razvoja je postepen i kontinuiran u svakom pogledu, i na fizičkom i na mentalnom planu. Zato treba pratiti dete i njegovu realnu spremnost da preuzme na sebe neke aktivnosti. Učenje životnih veština traje čitavog života, te će dete, uz uvek dostupnu odgovarajuću podršku roditelja i ostalih osoba iz svog okruženja, savladati svaki zadatak onda kada bude spremno za to.

Na roditeljima je da neguju odnos pun ljubavi, da otklone svaku mališanovu sumnju u njihovu privrženost. Pored toga, dete treba da se oseća sigurno uz roditelje. U takvim okolnostima ono će se sa verom u sebe i sopstvene snage, po sopstvenom ritmu, kretati ka autonomiji i samostalnosti.

 

OSTAVITE ODGOVOR