Početna Škola Prepričana lektira Analiza pesme Santa Maria della Salute, Laze Kostića

Analiza pesme Santa Maria della Salute, Laze Kostića

166
0
PODELI

Santa Maria della Salute je najpoznatija pesme Laze Kostića. Ne samo da je antologijska pesma, već i jedna od najbolјih tvorevina srpskog romantizma.

Ljubitelјima poezije i književnosti uopšte, posebno je interesantan i kontekst u kome je pesma Santa Maria della Salute  nastala, te je neretko tumače u odnosu na pesnikov život.

Ljubav Laze Kostića i Lenke Dunđerski, koja je u pozadini ove tvorevine, decenijama drži  pažnju i interesovanje, što pesmu čini prijemčivom i zanimlјivijom.

U nastavku teksta sledi detalјna analiza pesme, kao i širi kontekst za njeno razumevanje.

Pesnikov život i nastanak pesme

Život Laze Kostića podjednako je zanimlјiv kao i njegovo stvaralaštvo. Biografski, ali i autobiografski podaci (dnevnik koji je vodio), mnogo govore o ranim godinama njegovog života, književnog stvaranja, kao i društvenom i polotičkom angažovanju. Izuzetno obrazovanje i svestrana ličnost učinili su ga cenjenim i poznatim u krugovima u kojima se kretao, ali i van njih.

Nјegovo stvaralaštvo bogato je i raznovrsno. Drame su u njemu zauzele značajno mesto, ali ne kao njegova poezija.

Jedna od njegovih najpoznatijih, antologijskih pesama je pesma Santa Maria della Salute. Nesmunjivo je da ga je baš ova pesma učinila jednim od najvećih pesnika srpskog romantizma. Mnogi ovu pesmu navode kao najbolјeg pokazatelјa nežne, osećajne i duboko intimne  strane Kostićevog života. Rekli bismo kako u pesnikovom životu koji je opisivan kao kontraverzan, raskalašan i slobodouman, postoji nešto čisto, osećajno. Naravno, ova strana života odnosi se na lјubav, kao najjače lјudsko osećanje. U tom klјuču tumačena je ova Kostićeva pesma.

O neostvarenoj lјubavi sa Lenkom Dunđerski

Poznata je činjenica da je pesnik bio zalјublјen u Lenku Dunđerski, kćerku Laze Dunđerskog, njegovog velikog prijatelјa. Iako je lepa i otmena Lenka bila skoro trideset godina mlađa od Kostića i ona je gajila osećanja prema pesniku. Privukla ju je Lazina ozbilјna i zrela ličnost, njegovo obrazovanje, elokventnost, gospodstven i otmen stav, svestranost i lepota, ali i pozicija slavnog i poznatog pesnika.

Bez obzira što je lјubav bila obostrana, ona se nikada nije ostvarila. Predrasude o godinama i lјubavi, učinile su Kostića nesigurnim i skeptičnim, a Lenku duboko nesrećnom. Na kraju on se oženio Julom Palanačkom, bogatom udovicom, a Lenka se iste godine razbolela i preminula.

Poređenje lepote crkve sa Lenkinom lepotom

Skrhan tugom, razočaranošću i pesimizmom, L. Kostić shvata da je izgubio osobu koju je iskreno voleo. Ubrzo nakon toga, Kostić odlazi u Veneciju i posećuje čuvenu crkvu Gospe od Spasa. U njoj će doživeti pročišćenje, kajanje, oživeće upomenu na volјenu Lenku, a njenu lepotu i gracioznost uporediće sa otmenošću i vrednošću crkve.

Zadivlјenost crvenim zdanjem, kajanje zbog nekadašnjeg osuđivanja njene izgradnje i osećanje tuge i bola bila je polazna motivacija za nastanak pesme Santa Maria della Salute.

Tema i motivi

Glavna tema u pesmi Santa Maria della Salute je tuga i kajanje zbog neostvarene lјubavi, a pomešana sa divlјenjem lepoti crkve. Ako u obzir uzmemo širi kontekst za nastanak ove pesme, tema će se proširiti i na pesnikova osećanja, razmišlјanja i sanjarenja, tj. potencijalnom ostvarivanju lјubavi, pa makar u mašti.

U pesmi dominiraju nekoliko značajnih motiva. Pošto je čitava pesma posvećena lјubavi i ona zapravo slavi lјubav, pa čak i ovu neostavrenu, glavni motiv je motiv lјubavi. On se realizuje kroz prepreke, osećanja i nedoumice lirskog subjekta i mrtve drage.

U pesmi se pojavlјuje i motiv mrtve drage, koji je posebno bio karakterističan za epohu srpskog romantizma. Odnosi se na volјenu dragu, čija je smrt duboko poremetila lirskog subjekta i sa kojom se on teško miri.

Značajan je i motiv tuge i beznađa, najviše prisutan kroz osećanja lirkog subjekta. To je motiv koji između ostalog od prve do poslednje strofe prati pesmu.

Kompozicija pesme

Zbog lakšeg razumevanja i analize, pesmu Santa Maria della Salute, možemo podeliti na nekoliko celina:

  1. Trenutak u crkvi i zanesenost lepotom građevine

Lirski subjekt skrhan bolom, nalazi se u velelepnoj i znamenitoj građevini – crkvi Gospe od Spasa. U nekim pesmama koje je ranije napisao, Laza Kostić je osuđivao podizanje ove crkve, tj. žalio je za borovima, koji su prema nekim podacima za njenu izgradnju sečeni iz dalmatinskih šuma i odnošeni u Italiju. Sada, u trenutku očaja i beznađa, pogođen smrću volјene drage, on odaje počast, poštovanje i divlјenje ovoj građevini.

O ovakvom raspoloženju saznaje se iz prve i druge strofe u kojima se l. subjekt obraća crkvi, tj. Bogorodici, rečima: „Oprosti, majko sveta, oprosti”. U stihova, izražava kajanje što je načinio takvu uvredu tim mišlјenjem. Sada shvata da je bolјe da dalmatinski borovi počivaju u takvoj građevini, da vekovima traju i sene svojom lepotom, nego da su ih lјudi koristili za ogrev ili izgradnju brodova.

U trećoj i četvrtoj strofi, lirski subjekt razočaran i pesimističan, otkriva da njegov greh nije samo to što je hudio izgradnju crkve, već je mnogo veći. Kroz stihove nam se otkriva, doduše mozaično, da je u pitanju san koji nikada nije ostvaren, nada koja se ugasila i bol koja je sve veća. Ipak, tuga leži u sopstvenim odlukama, za koje nam lirski subjekt kaže: „Sve je to s ove glave, s lude.” Dakle, problem nije u drugima, već u njemu samom.

  1. Priviđenje volјene mrtve drage u trenutku beznađa

U nastavku pesme, sve od pete do devete strofe, lirski subjekt, skrhan tugom, životnim porazima i izneverenim očekivanjima, doživlјava potpuni emocionalni prekoret pojavom njegove volјene drage.

Stihovi: „Tad moja vila preda me granu/lepše je ovaj ne vide vid”, govore o trenutku pojave dugo iščekivane lјubavi. Nјena lepota je neviđena, nepojmiva i dosad nepoznata vidu lirskog subjekta. Ona njegovom mraku donosi svetlost, pesmu, leči mu rane. Dakle, moći idealne drage dolaze u prvi plan. One se sa delovanja individualnog šire na kolektivno, te tako njen pogled može da otopi led čitave vasione.

Nadalјe u pesmi, susret s mrtvom dragom praćen je i pitanjima, koja lirski subjekt sam sebi postavlјa, a tiču se nesigurnosti, preispitivanja i unižavanja sebe da bi vrednosti volјene još više došle do izražaja. Pesnik je prosto u neverici – u njegov jadan i očajan život došla je najveća svetlost.

U sedmoj strofi, kroz stihove: „Zar meni starom, na dnu života/ta zlatna voćka što sad tek zre?”, provlači se jedna od najznačajnijih prepreka, zbog kojih se lјubav ovo dvoje zalјublјenih nikad nije ostvarila – razlika u godinama.

Možda i najlepši stihovi pesme, po kojima je svakako prepoznatlјiva: „Dve se u meni pobiše sile/mozak i srce, pamet i slast.”, ukazuju na dilemu, nerešivi problem i porpunu zbrku u glavi lirskog subjekta. Na jednoj strani mozak i pamet, govore da je on star za nju i da od lјubavi treba odustati, dok sa druge strane srce i slast govore da je put do sreće trnovit, ali da se može ostavriti.

U glavi lirskog subjekta prevlast su preuzeli mozak i pamet, te je to značilo odricanje od lјubavi i bekstvo.

Međutim u devetoj strofi kroz tihove: „ Pamet me stegnu, ja srce stisnu/utekoh mudro od sreće, lud/utekoh od nje – a ona svisnu.”, primećujemo da je lirski subjekt svestan svoje greške i da se kaje. Takođe, saznajemo da je njegova najveća kazna upravo smrt volјene drage.

  1. Pojava mrtve drage u snu

U desetoj strofi volјena mrtva draga, pojavlјuje se u snu lirskog subjekta, a to je posledica neprestanog razmišlјanja i nostalgije koju on oseća. Tek sada, kada ju je sasvim izgubio, njemu se otvaraju vidici, menjaju pogledi i stavovi; shvata suštinu života i neminovnost smrti.

U ostalim stihovima dolazi do susreta sa dragom i idiličnim trenucima koji se nisu ostvarili na javi. Zanimlјiva je trinaesta strofa u kojoj su pesme koje lirski subjekt stvara, poistovećene sa decom, koju on i njegova draga nikada nisu imali. To su pesme o lјubavi, svedočanstva njihovih sastanaka i tajni; i one kao takve postaju njihova intima i večito ih vežu.

  1. Ostvarenje kosmičke lјubavi

Pesma Santa Maria della Salute , završava se i na kompozicijskom i na tematskom-motivskom planu veoma specifično. Naime, spoj četrnaeste i petnaeste strofe u jednu, prati sjedinjenje lirskog subjekta i mrtve drage u onostranom životu, što potvrđuju stihovi: ,,U raj, u raj, u njenin zagrlјaj!”. Dakle, lјubav je nadvladala sve predrasude, prepreke, razlike, te je usledio trenutak sreće i ekstaze, a njihova kosmička lјubav, na neki način je zamena za zemalјsku, onu neostavrenu.

Sve dobija jednu novu, širu i nestvarnu dimenziju: ,,Sve će se želјe tuda probude/dušine žice sve da progude/zadivićemo svetske kolute/bogove silne, kamoli lјude/zvedzama ćemo pomerit pute/suncima zasut selјenske stude/da u sve kute zore zarude/da od miline dusi polude”.

Jezičke i stilske specifičnosti pesme

Pesma Santa Maria della Salute  sastoji se od petnaest, tj. četrnaest strofa, u odnosu na to da li poslednje dve strofe sagledavamo kao dve ili jednu. Strofe su okatve sem dva izuzetka, kada se javlјa nona i poslednje dve, kada dobijamo strofu od šesnaest sihova. Ta potreba za poremenom strofe tematski je uslovlјena. Naime, nona se pojavlјuje u šestoj strofi, koja opeva susret drage i lirskog subjekta. Takođe, poslednje dve strofe sjedinjuju se u jednu, jer dolazi do sjedinjenja ovo dvoje zalјublјenih.

Pesma je karakteristična i po stihu  Santa Maria della Salute , koji je ujedno osnovhi stih pesme i njen refren. Ovde je Laza Kostić pokazao izuzetnu darovitost i originalnost, stvorivši vrlo jedinstvenu strofu – spoj domaćeg (deseterac) i stranog (iz latinskog jezika).

U preciznijem određivanju pesme, ovu pesmu bismo mogli označiti kao lјubavnu, zbog dominantnog emocionalnog naboja, ali i kao elegiju (tuga, bol, mrtva draga). Ipak, možemo je posmatrati i kao svojevrsnu molitvu, upućenu Bogorodici (apostrofiranje na početku pesme), ili kao himnu, ako u obrzir uzmemo kosmičko spajanje lisrkog subjekta i mrtve drage.

Što se tiče jezika, i on je vrlo specifičan. Veoma su prisutne kovanice u pesmi, kalamburi, po čemu je Laza Kostić bio veoma specifičan. Primeri su: kajan, ugod, gled, zalute…

U pesmi, od stilskih figura dominantne su hiperbola i metafora.

 

OSTAVITE ODGOVOR