Početna Zabava Radoznalac Slepi miševi – jedini sisari koji lete

Slepi miševi – jedini sisari koji lete

536
0
PODELI

Slepi miševi i ptice su najvažniji faktor za očuvanje prirodne ravnoteže, bez njih na našoj strani suočavali bi se sa najezdama dosadnih insekata koji nam zagorčavaju život. Slepi miševi spasavaju čitave šume, od gubara i sličnih štetočina koje oni u slast tamane.

Jedini leteći sisari

Slepi miševi su bezazlene noćne životinjice ali i jedini sisari koji mogu da lete. Kroz vazduh lete pomoću glatkih krila, praveći poluzaokrete i spektakularne okrete. Ima ih i u naselјenim mestima, na tavanima starih, obično napuštenih kuća i zgrada. Imaju četiri nožice, koje podsećaju na naše ruke. Na prednjim su im dugi prsti među kojima je razapeta kožica. Ona takođe spaja prednje sa zadnjim nožicama i repom. Ta kožica im, u  stvari, predstavlјa krila.

Zamenili dan za noć

U prirodi svako živi na svoj način, pa tako i slepi miševi. Dan uglavnom provode u snu, spavaju u skloništu, viseći naglavačke u pećinama ili u šuplјinama drveća, a najčešće u šumama ili pored reka. Tek u predvečerje izlaze u lov, poleću i kreću u potragu za hranom. Nјihova omilјena hrana su insekti. Srednji noćnik svaki put mora da ulovi bubica i leptirica u težini trećine svoga tela, a to nije nimalo lako, jer je jedna od naših najvećih vrsta i može da dostigne trideset grama težine.

Slepi miš “gleda” ušima

Slepi miševi zapravo nisu baš slepi, ali nemaju dobar vid. A zamislite, za hranom tragaju isklјučivo noću i odlično se snalaze u vazduhu! To je zato što imaju velike i izuzetno osetlјive uši: čuju i najtiši zvuk!. Slepi miševi emituju i primaju visokofrekventne zvuke koje lјudsko uho ne može da čuje, pomoću kojih se orijentišu u mraku i hvataju svoj plen. Zahvalјujući odbijanju i vraćanju tih zvukova, oni tačno znaju gde se šta nalazi. Ako se pojavi neka bubica, nepogrešivo se ustreme i ulove je. Uši im, u stvari, služe umesto očiju!

Skloništa – porodilišta

Slepih miševa ima sasvim malih, teških samo nekoliko grama, kao što je mali večernjak, ali i ogromnih, poput leteće lisice, koja živi u dalekim tropskim krajevima. Svima im je zajedničko to da o potomstvu brinu ženke. Kada na svet dođu mali slepi miševi ženke se u skloništima okuplјaju u grupu i žive zajedno, sa bebama, kao u nekim porodilištima. A tate su samotnjaci i često menjaju svoja skloništa.

Vredni poštovanja

Slepi miš ponekad, slučajno, jureći za plenom, uleti i u zatvoreni prostor. Srećom, dobro se orijentiše, najčešće brzo nađe izlaz i odleti. Nekada i padne na pod, a ako biste ga tada uhvatili, on bi cikao, preteći pokazujući zube, iako je reč o bezopasnoj životinjici. Ako kojim slučajem poseti tvoj stan, najbolјe je širom otvoriti prozor i pomoći mu da se vrati tamo gde pripada.

Postoji puno vrsta slepih miševa a mi smo rešili da vam predstavimo dve koji se po svojim osobinama razlikuju od većine:

Indijski letipas (leteća lisica)

Indijski letipas je najveći šišmiš na svetu, ima najveći raspon krila među slepim miševima, čak 1,5 metra. Živi u tropima i suptropima Azije, Australije, Istočne Afrike i brojnim ostrvima Indijakog okeana i Pacifika.

Kolonije ovih letećih sisara mogu se videti kako u sred bela dana vise po drveću, na hiljade jedinki. Ova vrsta šišmiša nema sposobnost eholokacije, nije im ni potrebna jer se hrane isključivo biljnom hranom. Umesto ove sposobnosti koja krasi gotovo sve vrste slepih miševa, miris i vid su im veoma dobro razvijeni. U sumrak kreću u potragu za sočnim voćem ili slatkim cvetnim nektarom koji ližu. Na taj način doprinose razmnožavanju voćki jer raznose polen od cveta do cveta. Semenke voća koje izbace izmetom, puštaju korenji i izrastu u novu biljku.

Vampirski slepi miš

Jedini sisar koji se hrani isključivo krvlju je vampirski slepi miš, živi u tropskim zemljama Srednje i Južne Amerike. Telo običnog vampirskog slepog miša dugo je nekih 9 centimetara, dok mu je raspon krila oko 18 cm. Nema rep, a ima prćast nos i kratke zadnje uši. Ima manje zuba od većine slepih miševa jer ne mora da žvaće ili da kida hranu.

Obični vampirski slepi miš, hrani se krvlju usnulih životinja, obično krava i konja a ponekad čak i ljudi. Pomoću specijalnih senzora za toplotu na vrhu nosa nalazi područje na koži ispod koga teče topla krv tik uz površinu kože, ujeda svoju žrtvu zubima oštrim poput žileta, a onda jezikom liže krv koja teče iz rane. Vampirski slepi miš se svojom žrtvom hrani obično nekih 30-ak minuta. Žrtva ne gubi mnogo krvi, ali se ujedom mogu preneti različite zarazne bolesti i infekcije.

 

OSTAVITE ODGOVOR