Ljubav deteta i knjiga je nešto što neće doći samo od sebe. Ta ljubav se gradi, i nadgrađuje godinama a samo ako je iskrena ova ljubav garantuje uspeh u školi i životu.
Prve knjige sa kojima se malo dete sreće su slikovnice. Većina njih uopšte nemaju nikakvog teksta pa čak i kad ga imaju, on je u drugom planu, i predstavlja objašnjenje slike koju prati.
Slikovnica treba biti prilagođena uzrastu
Slikovnice, naročito one prve, više su igračke nego knjige, pa se mališani rado navikavaju, i druže sa njima. Moderne slikovnice su neobičnih oblika, i neretko su od materijala otpornih na vodu, tako da se mogu poneti čak i na kupanje.
Vrlo je važno da pri prvom susretu sa knjigom najmlađima objasnite kako se okreću stranice a da se knjiga ne ošteti.
Ilustracije u slikovnici moraju biti jasne i lako prepoznatljive, lepe i privlačne, čistih i jarkih boja. One su tu da nadograđuju priču, da je dopune, a ne samo da prikažu ispričano, što bi imalo samo funkciju da deci uštedi napor mašte.
Najmlađima odgovaraju sasvim jednostavne slikovnice sastavljene od nekoliko slika koje lako raspoznaju. Postepeno, sa uzrastom i iskustvom, broj slika u njima se povećava i one postaju nešto složenije, stilizovanije i bogatije po sadržaju, ali ipak bez komplikovanih detalja koji ih mogu odvući od uočavanja onoga što je bitno.
Deci predškolskog uzrasta, uopšte uzevši, odgovaraju velike i ne suviše apstraktne i stilizovane ilustracije. Mlađu decu više zanimaju ilustracije u boji, dok starija mogu da se zainteresuju i za ilustracije prikazane crtežom, zato što su više usmerena na sadržaj priče i detalje na kojima uvek otkrivaju nešto novo. Boje ilustracija treba da su intenzivne i skladno složene, jednostavne, vedre, poetične i duhovite, ali ne težeći da imitiraju dečji crtež niti da budu fotografski realistične.
Ponekada neke od ilustracija mogu da uznemire decu iz razloga koje nije lako utvrditi. Ona ispoljavaju zapanjenost, strah ili neslaganje sa onim što vide. Ovo se može dogoditi zbog nepoznavalja zakona perspektive. Na primer, detetu može da smeta što se kod lica prikazanog iz profila vidi samo jedno oko, što pas koji se delimično nalazi u senci ima samo dve noge, ili nešto nacrtano iz neobičnog ugla (npr. iz ptičje perspektive).
Slikovnica je za dete podsticaj na aktivnost
Slikovnica je za dete podsticaj na aktivnost, ono je razgleda, sluša šta odrasli kaže u vezi sa slikama, postavlja pitanja, priča i odgovara na pitanja koja mu se postave. Sadržaj slikovnice se razmatra, počev od toga šta je prikazano, posle čega dolaze tumačenja, pitanja o međusobnim odnosima likova, redosledu zbivanja koji je prikazan, detaljima, pretpostavkama i dr.
Na taj način je moguće podsticati dečju sposobnost zapažanja, ukazujući na bitne detalje i postavljajući im pitanja o onome što vide i misle. Ipak, treba voditi računa da se ne zadržava previše na njima jer bi moglo da se poremeti slušanje priče. Naročito kada razgovor o ilustracijama počne da odstupa od priče, treba potražiti načine da se vrate na nju, odlažući nove teme posle pročitane priče. U svakom slučaju, detaljnije razgledalje ilustracija i razgovor o njima, čak izvan konteksta priče, može da se ostavi za kasnije, ako za to postoji interesovalje.
Izvor: Književnost u dečjem vrtiću, Mr Ljubica Dotlić i dr Emil Kamenov
