Brižan odnos prema bebama odlika je svakog normalnog roditelja. Takvo odgovorno ponašanje prema njoj beba će vremenom početi i da nagrađuje.
Negde između četvrtog i petog meseca bebinog života, dešava se nešto veoma značajno za sve mame i tate. Nešto što će ih učiniti beskrajno srećnim. Njihova beba počinje da reaguje glasnim smehom na njihovo ponašanje. I to je toliko slatko i simpatično da kod roditelja budi najlepše emocije.
Kada se javlja smeh kod beba?
Beba počinje da se osmehuje još ranije, ali tada je reč najpre o refleksnom, a kasnije i o opštem smehu, koji se javlja otprilike kada beba navrši prvi mesec života.
Opšti smeh je reakcija bebe na glas roditelja, ali i na siluete svih ljudi koji joj se približe. Beba tada još uvek nije u stanju da vizuelno prepoza svoje roditelje.
Međutim, tokom svog petog meseca, novorođenče stiče sposobnost razlikovanja ljudi u njegovom okruženju. Prvo, sasvim logično, prepoznaje svoju majku, pa oca, a kasnije i sve ostale ljude iz njegovog svakodnevnog okruženja.
Beba tada počinje da reaguje na razna ponašanja svojih roditelja. Najpre se glasno smeje majci. Mama napravi neki nagli pokret ili neki neobičan izraz liica, a beba se glasno nasmeje. Uzbuđena i beskrajno srećna, majka ponovi isto ponašanje a beba se opet smeje…
Prvi bebin selektivni smeh mogu izazvati različite radnje:
- dok se ljulja u maminom krilu;
- kada se mama neprimetno približi bebi, napravi grimasu na licu i glasno kaže „ha“ ili „bu“, kao da želi da uplaši bebu;
- kada se sakrije pa odjednom skoči pred bebu;
- kada naduje obraze i počne da isupšta neobične zvukove dok obrazi ne splasnu;
- kada rukama tapše ispred bebe;
- kada podigne bebu visoko iznad glave itd.
Tanka je linija između smeha i plača
Sve ove prethodno navedene akivnosti imaju nešto zajedničko. Ukoliko budu suviše napadne, prebrze ili preglasne, beba se može uplašiti, pa će se njen smeh brzinom munje transformisati u glasan i nekontrolisan plač. To je zato što se beba uplašila. Međutim, ako bebu tada uzmemo i čvrsto privijemo uz sebe ili počnemo da je mazimo, ona će prestati da plače i počeće ponovo da se smeje istom ponašanju izvedenom na suptilniji način. To je čist dokaz o bliskoj povezanosti smeha i plača.
Ako bolje obratite pažnju na bebin smeh, možete tačno razgraničiti segmente tog smeha, odnosno ritmično ponavljanje serija kratkih izdisaja, koji ustvari više liče na početak plača. Kao da beba hoće da zaplače, ali oseća da joj taj plač nije potreban.
Igrarije kojima roditelji zasmejavaju svoju bebu imaju nešto neobično u sebi. Roditelji započinju naglu i napadnu aktivnost, ali je već trenutak kasnije prekidaju. Malčice zaplaše bebu i onda stanu. Tako se beba samo na tren uzbudi. Oseti opasnost, jer je roditelj može da je povredi, da je ispusti, obori, da skoči na nju. To izaziva bebinu reakciju manifestovanu kroz glasne izdisaje. Međutim, iako beba proizvede takav zvuk kao da kreće sa plačom, ona oseća da je sve u redu, da su te pretnje bezopasne i da je ustvari reč o igri.
Postoje 3 razloga zbog kojih novorođenče tačno zna da su ovakva ponašanja bezopasna:
- Takva aktivnost traje vrlo kratko;
- Beba zna da takve aktivnosti izvode mama i tata, a u njih ima puno poverenje, ozbirom da su se do tada uvek ponašali zaštitnički;
- Novorođenče primećuje osmeh na licu roditelja tokom ovakvih radnji i shvata da su oni, bez obzira na svoju naglu i grubu reakciju, ustvari prijateljski raspoloženi.
Tako se beba uplaši, ali se istovremeno i oseća potpuno sigurno, jer ovakve igrarije izvode njeni roditelji, koje ona neizmerno voli i kojima vjeruje.
Radost spoznaje da nema osnova za strah
Beba vrlo brzo shvati da joj smeh prija i da se oseća dobro dok se smeje. Iskustva koja se ponavljajuj čine da se beba potpuno opusti, jer već nakon nekoliko puta, ona oseća de je potpuno sigurna, da je pretnja ustvari šala. To saznanje u bebi izaziva poseban oblik radosti – radost spoznaje da nema osnova za strah.
Kada shvatimo sve gore navedeno, biće nam potpuno jasno da će beba početi glasno da se smeje, ni pre ni kasnije, nego baš od trenutka kada bude u stanju da prepozna svoju majku. Tek tada je bebi potpuno jasno da su neke aktivnosti koje deluju zastrašujuće, ustvari potpuno bezopasne, jer ih izvode voljene osobe.
