Šumska sova je česta vrsta u Evropi kao i u našoj zemlјi. Uglavnom je poznata siva a manje poznata riđa varijanta. Visine je oko 40 centimetara. Gnezdi se u šuplјem drveću, rupama pećina, u napuštenim gnezdima i odžacima napuštenih kuća. U februaru ili martu ženka snese 2-4 bela jaja. U našoj zemlji većina vrsti sova je pod zaštitom.
Svoj plen nalazi tako što polako okreće glavu. Šumovi koje miš ili neki sitni glodar izaziva dopiru do njenog uha pod raznim uglovima. Plen se nalazi u tačci gde se zvučni talasi sudaraju. Okretanjem glave sova utvrđuje tačan položaj plena.
Pre nego što se baci na plen sova uklјuči red nervnih senzora koji uklјučuju „automatskog pilota“. Eksperimentima je utvrđeno da sova i vezanih očiju pomoću sluha može da uhvati miša. Gotovo nikada se ne dogodi da kada jednom krene promaši svoj plen.
Ivice sovinog perja su mekane i paperjaste, to smanjuje šum tako da sova može da leti gotovo nečujno. Na taj način sove su se razvile u prave noćne grablјivice.
Sova ima neverovatan sluh
Kada se smrači i noć se spusti na prirodu, počinje radni dan sove. Sova je jedna od najboljih i najuspešnijih grabljivica. Karakteriše je izuzetno dobar sluh koji joj pomaže u pronalaženju i preciznom lociranju plena. Obično sedi na grani, odakle gleda i osluškuje i najmanji pokret plena. Kada nešto načuje, usmerava se u pravcu plena zahvaljujući svom oštrom sluhu.
Za noćni rad je dobro opremlјena. Od čoveka vidi bolјe nekih petstotinu do hilјadu puta. Uho joj je osetlјiv orijentacioni aparat pomoću kojeg može ustanoviti gde se nalazi miš čak i kad je pod snegom, i lako nalazi svoj plen.
Zajedno sa veoma osetljivim slušnim ćelijama u primanju i obradi zvuka učestvuju i neki veoma specifični organi. Oko velikih očiju sova ima karakteristične diskove koji imaju ulogu radara. Perje koje ih oblaže registruje i najmanje šumove iz okoline i prosleđuje ih do slušnog kanala. Uz slušni kanal, nalazi se kožni nabor sa čuperkom perja od kojeg se stvara levak za prikupljanje zvučnih signala. Osim toga, slušni otvori nalaze se na različitim visinama sa leve i desne strane što omogućava da se odredi sa koje strane dolazi zvuk. Zahvaljujući svim ovim specifičnostima, sova čuje i najmanje šuškanje pri pokretu potencijalnog plena, lako određuje njegov položaj i najčešće ga ulovi.
Sova ima neverovatan vid
U dubini velinkih šuma i u najtamnijim noćima sova lovi jer vidi i pri sto puta slabijoj svetlosti nego čovek. U zatamnjenoj sobi vršeni su eksperimenti koji su pokazali da je sovi dovolјna i jedna iskra svetlosti kako bi otkrila svoj plen.
Kod sove, veličina otvora zenice je promenlјiva i funkcioniše kao blenda fotoaparata. U mraku zenica se vidno raširi pa ima široku „blendu“ velike propusne moći.
Oči sove su nepokretne, te mora da okreće glavu kako bi preusmerila pogled. Glavu može da okrene i 180°, dok se za neke vrste smatra da mogu i do 270°
Zanimljivosti o sovama
Najmanja vrsta sove je patuljasta sova, teška je svega 31 g. Dok su neke pigmejske sove tek nešto veće. Najveće sove su buljine ili velike ušare i sove vrste Bubo blakistoni, one mogu doseći dužinu od 76,2 cm, sa rasponom krila od preko 2 m i težine od skoro 4,5 kg.
U Starom Egiptu,se lik sove koristio za označavanje slova „m“. Ovaj hijeroglif crtan je obično tako, da bi sova izgledala polomljenih nogu „da grabljivica ne bi oživela“.
U nekim krajevima Srbije određen rod iz porodice sova, smatra se vesnikom smrti i veruje se da njeno oglašavanje neposredno iznad kuće ili na prozoru predskazuje skoru smrt nekog od ukućanina, često iznenadnu. Sove su često iz ovog razloga na meti sujevernih ljudi pa je tako država morala da stane u zaštitu pojedinih vrsti.
Glavni izvor sovine hrane čine sitni glodari. Jedan par sova sa 3 potomka za godinu dana istrebi preko 4000 sitnih glodara.
