Početna Porodica Saveti Principi za odgajanje srećnog deteta

Principi za odgajanje srećnog deteta

290
0
PODELI

Roditelji imaju brojne ciljeve, a može se reći da je među najvažnijim ciljevima to da se njihova deca osećaju voljeno i sigurno. O tome kako postići ovaj cilj postoje različiti pristupi, mnoge dileme i neslaganja. Kao roditelji, često se pitamo koji su to principi za odgajanje srećene dece.

  • Biti dobar roditelj, da li to podrazumeva da svake sekunde budemo kraj deteta i neprestano ga upozoravamo na eventualne opasnosti koje vrebaju iza svakog ugla?
  • Ili pak, biti dobar roditelj znači „opušteniji “pristup, kada detetu dozvoljavamo komociju da odrasta slobodno, učeći iz sopstvenih grešaka.
  • Koliko je pravila dovoljno, a koliko njih je previše?
  • Ukoliko su roditelji uključeni u svakodnevne aktivnosti deteta, da li takve roditelje treba okarakterisati kao helikopter roditelje?

Roditeljskih dilema ima na pretek.

Ipak, postoji nešto što je sigurno: roditeljstvo je najteži, ali istovremeno i najlepši zadatak za sve mame i tate.

Nema recepta za savršeno roditeljstvo

Iako ne postoji univerzalni recept za savršeno roditeljstvo, ima mnogo načina da budete dobri roditelji. Za koji god pristup u vaspitanju da se opredelite i koji god sistem vrednosti da zastupate, najvažnije je da svoju ulogu roditelja u perspektivi shvatate kao ulogu nekoga ko obezbeđuje sigurnu bazu, u kojoj dete oseća slobodu da samostalno istražuje svet oko sebe.

Uspostavljanje ravnoteže između zaštite vašeg mališana i nesputavanja da slobodno upozna svet oko sebe je dobar pravac koji svaki roditelj treba da sledi. Ipak, postoje određeni principi koje treba imati u vidu.

Najmoćnije vaspitno sredstvo koje imate je način na koji se vi ponašate

Onda kada postanete roditelj, vaša dela postaju važnija od vaših reči. Od momenta kada se rodi, dete ima potrebu za vezivanjem. Vezuje se za osobe koje brinu o njemu, pre svega za majku, odnosno za roditelje, i to uvek iznova jasno ispoljava. Vremenom, mališani počinju da se poistovećuju sa svojim roditeljima i da ih oponašaju.

Učenje po modelu je dominantan obrazac učenja u prvim godinama razvoja deteta. Dete posmatra kako se roditelji ponašaju, kako rešavaju svakodnevne probleme, kako obavljaju kućne poslove, kako se odnose prema članovima porodice i okolini…

To kako vi živite ima snažniji odraz na razvoj vašeg deteta od toga kako govorite deci da treba da žive.

Trebate stalno imati na umu da ste vi najveći uzor svome detetu, da dete oblikuje svoje ponašanje i svoj sistem vrednosti i uverenja ugledajući se na vas.

Da li ste se ikada preispitali kakav odnos imate sa detetom, sa ljudima iz okruženja, kako se ponašate u specifičnim okolnostima, da li ste osećajni, pravedni i sl. Preispitajte se, pa onda dobro razmislite, da li želite da se i vaše dete ponaša isto tako?

Možemo postaviti svoja pravila i očekivanja, ali deca više uče posmatrajući nas kako živimo i kako se odnosimo prema drugima i prema životnim obavezama, nego što uče poštujući pravila. Možda deca sa roditeljima neće deliti ista interesovanja i isti entuzijazam, ali će svoj stav oblikovati po uzoru na roditelje.

Tako na primer, jedna skorašnja studija pokazala je da je pojava gojaznosti u detinjstvu tesno povezana sa životnim navikama porodice deteta, pre svega roditelja.

Dajte detetu slobodu u sigurnim granicama

Od momenta kada prohodaju, mališani imaju potrebu da trče i da se kreću, ali će to činiti tek onda kada se budu osećali sigurno, a zadatak roditelja je da ima obezbedi sigurno okruženje za  njihove avanture i istraživačke pohode.

Deo osećanja sigurnosti proizilazi iz ljubavi i nežnosti koju dete od prvog dana oseća da mu roditelji pružaju, i u koju ne sumnja. Drugi deo sačinjavaju granice koje se postavljaju kao izraz roditeljske brige. Međutim, tu su i pravila u ponašanju koja su deo procesa socijalizacije, koja podrazumevaju i to kako se odnosimo prema drugima, uz uvažavanje tuđih potreba, poštovanje, deljenje odgovornosti, brige za drugog i sl.

Smeštajući svoje dete u centar pažnjе, i pritom ispunjavajući bez odlaganja svaki  njegov zahtev, roditelji u stvari sabotiraju razvoj sposobnosti tolerancije na frustraciju. Samim tim raste i osećaj nesigurnosti, pa takva deca u kasnijem životu često imaju razne probleme.

Važan zadatak svakog roditelja je da svome detetu pruži mogućnost da tokom odrastanja doživljava iskustva razočarenja i frustracije. Dete na taj način dobija priliku da uči da se nosi sa teškim situacijama.

Dugoročni cilj roditeljstva treba da bude ohrabrivanje i podsticanje  razvoja samostalnosti i nezavisnosti kod detata, a da pri tom dete oseća da je voljeno i sigurno. Roditelj treba da omogući detetu  da nesmetano razvija radoznalost, maštu, da podržava njegova interesovanja i osluškuje razvojne potrebe odvojeno od sopstvenih želja. Da onda kada okolnosti nisu povoljne, nauči dete kako da se nosi sa neuspehom, da jača otpornost na stres.

Na ovaj način roditelji podstiču osećaj samostalnosti kod deteta, gde je dete nezavisno, ume da se nosi sa problemima nezavisno od roditelja, a da pri tom oseća i zna da na njihovu ljubav i podršku uvek može da računa.

Potrudite se da razumete pravu prirodu vašeg deteta

Roditeljima je teško da se uzdrže od projekcije svojih osobina, želja i očekivanja. U najboljoj nameri da svom detetu obezbede svetlu budućnost, ponekad na dete prenose previše pritiska. Zato moraju da se potrude da spoznaju i razumeju pravu prirodu svog deteta, da shvate da je svako dete ličnosti za sebe, da njegova interesovanja ne moraju neizostavno da budu istovetna interesovanjima roditelja

Deca imaju sopstveni životni put, na kome roditelji ne mogu uvek da budu prisutni kako bi intervenisali. Ono što roditelji mogu, je da posmatraju dete u različitim situacijama i okolnostima i da se potrude da razumeju njegove namere, želje i motive.

Deo roditeljske odgovornosti odnosi se i na razvoj osećanja lične odgovornosti kod deteta. Uz poštovanje ličnosti deteta, roditelji treba da očekuju da dete izvrši svoje obaveze. Da nauče dete veštinama da brine o sebi, o prostoru u kome žive, o svojim školskim obavezama, o očuvanju svoje životne okoline. Na ovaj način dete gradi  osećanje kompetencije, samovrednovanja i samopouzdanja. Zato roditelji moraju da  pomere svoja očekivanja u skladu sa sposobnostima i sklonostima svog deteta.

Detetu treba dati prostor da se razvija u skladu sa svojim interesovanjima, sa onim što ga ispunjava  i čini zadovoljnim. Uloga roditelja je da ga podrži onda kada je to potrebno i da mu da prostora onda kada je detetu potrebno da bude nezavisno. Na taj način, roditelji najjasnije poručuju detetu da ga uvažavaju kao samostalnu ličnost, odvojenu od drugih, a dete oseća da je prihvaćeno i voljeno. Bez obzira na odabrani stil vaspitanja i smernice koje postavljate svom detetu, ovaj autentični osećaj ljubavi i prihvatanja je nezamenjiv dar koji roditelji mogu da pruže svojoj deci.

 
loading...
loading...

OSTAVITE ODGOVOR