Početna Narodne umotvorine Poslovice Srpske narodne poslovice o ljudima sa objašnjenjem

Srpske narodne poslovice o ljudima sa objašnjenjem

8789
0

Poslovice su sažete misaone izreke, pouke ili poruke i saveti o onome što su ljudi iskusili i saznali. Odnose se na opšte životne istine o svetu u kome živimo, o čoveku i njegovom karakteru, o dobru i zlu, o znanju, veštini, radu i mnogim drugim aspektima čovekovog života.

Nekada su se prenosile od starina s kolena na koleno, a danas služe kao nauk naraštajima koji žive i koji će tek doći. Moramo koristiti kolektivnu narodnu mudrost, ukoliko ne želimo da na sopstvenoj koži izvlačimo pouke.

Srpske narodne poslovice o ljudima

  1. Ako je kratak dan duga je godina. (Koji posao se ne može danas završiti, završiće se drugi put)
  2. Bostandžiji krastavce prodavati. (Učiti nekoga ko o tome bolje i više zna)
  3. Dobra riječ ne košta ništa. (Zato je ne treba izostaviti, pa ako pomogne dobro, ako ne pomogne, nema štete) ili U jeziku nema kosti. (Nije teško reći dobru reč, pa pomogla ona ne pomogla)
  4. U laži su kratke noge. (Onaj ko ima kratke noge ne može brzo trčati i daleko odmaći. Laž se brzo otkrije, i istina brzo izađe na videlo).
  5. Žena muža nosi na licu, a on nju na košulji. (Ako je muž ženi dobar to se da pročitati na njenom licu, ona je zdrava i vesela, a ako je žena vredna muž nosi lepu i čistu odeću)
  6. Ispeci pa reci. (Razmisli dobro, pa tek onda kaži)
  7. Lezi hljebe da te jedem. (Govori se za nekoga, ko nikakva druga posla ni briga nema, već da jede samo gotovo)
  8. Njegova bolest drugoga zdravlje. (Kaže se za nekoga čija se bolest ne smata ozboljnom)
  9. Pošto kupio po to i prodao. (Onako kako sam čuo, tako i kažem)
  10. Račvast kolac u zemlju ne ide. (Tamo gde nesloga vlada, nema napretka)
  11. Ćerao lisicu, išćerao kurjaka. (Kad ko gledajući da se izbavi od manjeg zla upadne u veće)
  12. Hrani pesto da te ujede. (Kad nekome učiniš dobro, a on ti zlom vrati)
  13. Čija je kobila onaj najviše za rep vuče. (Misli se na kobilu kad u blato zapadne a znači: koga se stvar tiče onaj najviše i radi oko nje)
  14. Ne diraj lava dok spava. (Pustiti da stvari idu svojim tokom, ne izazivati sudbinu)
  15. Mator konj se ne uči igrati. (Stariji ljudi teško prihvataju novotarije)
  16. I mi konja za trku imamo. (Kada za nešto imaš argumente, nisi bespomoćan)
  17. Udri konja koji vuče. (Najteži posao se uglavnom daje najsposobnijim i najvrednijim)
  18. Svaka zemlja po jednog junaka hrani. (Junak se nađe uvek kad zatreba)
  19. Što vidiš to i piši. (Nema ništa skriveno, sve što vidiš tu je)
  20. Trbuh je najbolji sahat (sat). (Trbuh najbolje pokazuje kada je vreme za ručak)

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here