Poslovice su sažete misaone izreke, pouke ili poruke i saveti o onome što su ljudi iskusili i saznali. Odnose se na opšte životne istine o svetu u kome živimo, o čoveku i njegovom karakteru, o dobru i zlu, o znanju, veštini, radu i mnogim drugim aspektima čovekovog života.
Nekada su se prenosile od starina s kolena na koleno, a danas služe kao nauk naraštajima koji žive i koji će tek doći. Moramo koristiti kolektivnu narodnu mudrost, ukoliko ne želimo da na sopstvenoj koži izvlačimo pouke.
Srpske narodne poslovice o ljudima
- Ako je kratak dan duga je godina. (Koji posao se ne može danas završiti, završiće se drugi put)
- Bostandžiji krastavce prodavati. (Učiti nekoga ko o tome bolje i više zna)
- Dobra riječ ne košta ništa. (Zato je ne treba izostaviti, pa ako pomogne dobro, ako ne pomogne, nema štete) ili U jeziku nema kosti. (Nije teško reći dobru reč, pa pomogla ona ne pomogla)
- U laži su kratke noge. (Onaj ko ima kratke noge ne može brzo trčati i daleko odmaći. Laž se brzo otkrije, i istina brzo izađe na videlo).
- Žena muža nosi na licu, a on nju na košulji. (Ako je muž ženi dobar to se da pročitati na njenom licu, ona je zdrava i vesela, a ako je žena vredna muž nosi lepu i čistu odeću)
- Ispeci pa reci. (Razmisli dobro, pa tek onda kaži)
- Lezi hljebe da te jedem. (Govori se za nekoga, ko nikakva druga posla ni briga nema, već da jede samo gotovo)
- Njegova bolest drugoga zdravlje. (Kaže se za nekoga čija se bolest ne smata ozboljnom)
- Pošto kupio po to i prodao. (Onako kako sam čuo, tako i kažem)
- Račvast kolac u zemlju ne ide. (Tamo gde nesloga vlada, nema napretka)
- Ćerao lisicu, išćerao kurjaka. (Kad ko gledajući da se izbavi od manjeg zla upadne u veće)
- Hrani pesto da te ujede. (Kad nekome učiniš dobro, a on ti zlom vrati)
- Čija je kobila onaj najviše za rep vuče. (Misli se na kobilu kad u blato zapadne a znači: koga se stvar tiče onaj najviše i radi oko nje)
- Ne diraj lava dok spava. (Pustiti da stvari idu svojim tokom, ne izazivati sudbinu)
- Mator konj se ne uči igrati. (Stariji ljudi teško prihvataju novotarije)
- I mi konja za trku imamo. (Kada za nešto imaš argumente, nisi bespomoćan)
- Udri konja koji vuče. (Najteži posao se uglavnom daje najsposobnijim i najvrednijim)
- Svaka zemlja po jednog junaka hrani. (Junak se nađe uvek kad zatreba)
- Što vidiš to i piši. (Nema ništa skriveno, sve što vidiš tu je)
- Trbuh je najbolji sahat (sat). (Trbuh najbolje pokazuje kada je vreme za ručak)