Ukoliko vaspitanje dece posmatramo kroz prizmu pozitivnog i svesnog roditeljstva, vrlo brzo ćemo doći do zaključka da je za dobro vaspitanje deteta potrebno “prevaspitanje” roditelja. Mnogi će moderni psiholozi reći da je roditeljska pažnja ključan faktor u dečjem razvoju i da su za srećnu decu potrebni fokusirani roditelji.
No, pre nego što se osvrnemo na uticaje koje ima na roditeljstvo i tako važan odnos roditelj-dete, odgovorimo najpre na pitanja šta je to pažnja i kako da je popravite.
O čemu govorimo kada govorimo o pažnji?
Koliko puta vam se dogodilo da imate osećaj kao da ste “protrčali” kroz svoj dan? Dugačke liste obaveza, poslovni pozivi i gomila mejlova vešto se prepliću sa porodičnom organizacijom, obavezama, pripremom obroka, odlaskom na treninge, odvoženjem dece na časove engleskog. Dok se osvrnete, dan je završen, a vi ne znate zbog čega ste u nekoj situaciji odreagovali kako ste odreagovali. Ne sećate se kako ste seckali luk ili pravili sendvič. Nemate predstavu zašto ste bili toliko nervozni i podviknuli na dete jer kasni u školu?
Razlog zbog čega imate ovakav dan (ili dane i čitave sedmice!) leži u jednostavnoj činjenici – odsustvo svesnosti. Niste svesni svojih reči, postupaka, svojih reakcija, i naravno – ne obraćate pažnju na ono što vam se događa, kao ni na ono što se oko vas dešava.
Ako bi trebalo da definišemo pažnju, onda bi to bila mogućnost da u određenom trenutku ili vremenskom intervalu obrađujemo konkretne informacije, a da pritom zanemarujemo sve one sporedne, okolne stvari. U pitanju je sposobnost, odnosno resurs koji ima svojih ograničenja. Ne možemo svi jednako dugo, a ni jednako kvalitetno da držimo pažnju na određenu stvar. Zahvaljujući ovom fokusu na nešto (razgovor, događaj, radnju, posao) svi manje relevantni ili nerelevantni stimulansi u tom trenutku se isključuju. Dakle, naša energija i um usmereni su samo na ono što je važno.
Zašto nam je teško da održimo pažnju?
Jedan od vodećih problema savremenog čoveka leži upravo u otežanom držanju pažnje. Živimo u modernom svetu punom distrakcija, pa nam je neretko teško da na dnevnom nivou ostanemo fokusirani na ono što je važno. Neki od ometača i glavnih “kradljivaca” naše pažnje su svakako obaveštenja na našim pametnim uređajima (telefon, laptop, tablet), nevažni telefonski pozivi, loše vesti na online portalima, ali i želja za instant zadovoljstvima zbog koje toliko mnogo vremena provodimo na društvenim mrežama, jedemo slatkiše i drugu nezdravu hranu predivnog ukusa.
Premda nam se čini da su to samo kratki trenuci u toku dana, bez velikog značaja, istina je da nam upravo oni, oduzimanjem pažnje onemogućavaju da se najveći deo dana skoncentrišemo na ono što nam je bitno. Zbog toga što se nesvesno fokusiramo na pogrešne stvari naša sposobnost da kreativno stvaramo opada, gubimo energiju i volju, opada nam samopouzdanje. Lišavamo se divnih odnosa sa partnerom, decom i prijateljima, jer nesvesno idemo kroz dan i zbog toga se konstantno osećamo zabrinuto, nelagodno, pa čak i tužno ili besno.
Tehnike za popravljanje pažnje
Dobro je znati da pažnja može da se “izvežba”, tj. da uz strpljivo i dosledno sprovođenje određenih koraka i osvešćivanje svega što nas ometa istinski možemo da budemo prisutni ovde i sada. Prisutnost i svesnost su ključni za naš razvoj i blagostanje, a efekti na sve odnose, pa i onaj koji imamo sa detetom, više su nego pozitivni.
Neke od stvari koje možemo da uradimo da popravimo pažnju:
Izbegavajte multitasking
Donedavno o multitaskingu se govorilo u superlativu, naročito u poslovnom svetu i, pogađate, roditeljstvu. Majke su obično opisivane kao “hobotnice”, moćna stvorenja sa čak 18 ruku koja završavaju sve obaveze, kako na poslu tako i kod kuće. Međutim, iako postoje periodi u toku dana kada moramo i kada nam koristi da radimo na ovakav način, poželjno je da ovi intervali budu što kraći.
Takođe, najbolje bi bilo da odredimo konkretno vreme, primera radi, pola sata dnevno, kada znamo da ćemo raditi više stvari istovremeno. Problem sa multitaskingom leži upravo u činjenici da mi ne radimo dve, tri ili više stvari u isto vreme, već da jednu obavezu obavljamo kratak vremenski period, onda drugu, treći i menjajući kontekste zapravo delujemo poprilično neefikasno. Čini se da smo uradili više poslova i uštedeli vreme, a pitanje je koliko vremena i energije smo zapravo uložili (ili bespotrebno izgubili).
Prema tome, ako želite da vežbate pažnju, postarajte se da tokom dana zauzmete pristup – jedna po jedna obaveza.
Radite samostalno
Svima nam je jasno da živimo u svetu i društvu gde nam je potrebna pomoć drugih da obavimo mnoge važne stvari. U kontekstu posla i radnih obaveza, ipak, poželjno je, kad god to možete da radite sami, bez ometanja ili uz minimalne distrakcije – kako u vidu poziva, poruka, tako i razgovora sa kolegama. Zapravo, dobro bi bilo da posvećeno i skoncentrisano radimo svoj deo posla pre nego što se pridružimo kolegama u radu na nekom zajedničkom projektu. Izaberite vremenski interval u toku svoje radne smene kada ćete bez prekidanja raditi određene zadatke i posvetiti im svoju punu pažnju. Upravo na ovaj način usavršićete svoju sposobnost fokusiranja.
Meditacija i mindfulness
Vežbe svesnosti i meditacija su izuzetno korisni kada želimo da poboljšamo svoju pažnju. Mindfulness edukacije i programi za unapređen fokus i koncentraciju takođe pomažu i u emocionalnoj regulaciji. Postoje radionice na kojima možemo razviti saosećanje, pojačati vezu između svog tela i uma i tako “izvežbati” um da postane smireniji i opušteniji. Benefiti ovih vežbi udruženih za meditacijama su brojni, a značajno smanjenje reaktivnosti i stresa su među vodećim. Sticanje većeg stepena rezilijentnosti neosporno možemo računati na bolje ponašanje i rezultate, kako na poslu tako i kod kuće – u svakodnevnoj komunikaciji sa decom i partnerom.
Spavajte dovoljno
Rad na sebi, jačanju fokusa i održavanju duže i kvalitetnije pažnje ne može da prođe bez dovoljne količine sna. Nije više tajna koliko nam je spavanje važno u svim aspektima života, pa je stoga očigledna povezanost između kvalitetnog noćnog sna i jake pažnje tokom dana. Postarajte se da spavate najmanje 7 sati preko noći kako biste mogli da se fokusirate na posao i na svoju decu duže.
Isključite obaveštenja na pametnim uređajima
Isključivanje obaveštenja na telefonu i računaru možda se ne smatra nekom “posebnom” naukom i mindfulness strategijom. Međutim, upravo se u ovoj praktičnoj odluci krije preduslov za razvijanje kvalitetnije pažnje. Možda bi bilo dobro da napravite pregled svih aplikacija koje koristite na telefonu i da razmislite koja su vam obaveštenja potrebna. Istina je da će mejl koji čekate svakako stići i bez notifikacije koja vas o tome obaveštava. Prema tome, isključite obaveštenja koja nisu ključna za posao dok ste na radnom mestu, a možda i sve notifikacije kad dođete kući kako biste mogli da se posvetite potpuno svojoj deci.
Umesto ometanja – Kako razviti snažnu vezu kroz svesno roditeljstvo
Današnje društvo je puno izazova za roditelje i decu. Okupiti se za stolom na porodičnom ručku postalo je privilegija i “događaj” koji zahteva posebnu organizaciju. Stoga je i kvalitetno vreme s decom, na izvestan način, cilj koji je nemoguće ostvariti. Ukoliko i to malo dragocenog vremena koje imate na raspolaganju provedete “skrolujući” na mrežama dok se dete igra pored vas ili se uvek ujutro u žurbi spremate za posao i školu, ne možete imati velika očekivanja i nadati se kvalitetnom odnosu sa decom.
Međutim, kroz svesno roditeljstvo i vežbanje pažnje i te kako je moguće razviti snažnu vezu s detetom. Ustanite 10 minuta ranije ujutru kako biste mogli da doručkujete sa detetom ili ostavite sudove u sudoperi i prošetate posle večere. Deca koja ne dobijaju pažnju koju žele od svojih roditelja često “glume” ili se loše ponašaju, jer znaju da će tako sigurno biti primećena.
Isplanirajte zajedničko vreme bilo da je reč o odlasku na izlet ili igranju neke društvene igre. No, još bitnije, u onim trenucima “bez plana”, u svakodnevnim situacijama kao što je priprema večere, jutarnje spremanje i odlazak u kupatilo, pisanje domaćih zadataka – budite prisutni i svesni. Dete će sasvim sigurno primetiti promenu u ponašanju i osetiti se podržano i viđeno. Upravo u ovom osećaju leži pola temelja za izgradnju jakog i kvalitetnog odnosa.
Benefiti vežbanja pažnje, prema tome, ne mogu se ograničiti samo na jedno životno polje. Počev od malih koraka kao što je isključivanje obavešenja na telefonu, preko ozbiljnih akcija kao što je odluka da pohađate neki mindfulness program, vaša će se pažnja izoštriti, a sa boljim fokusom možete računati na blagostanje i zadovoljstvo – kako na poslu, tako i u roditeljstvu.
