„Čistoća je pola zdravlja“ – narodna poslovica
Zdravlje deteta je uvek prva i najvažnija briga roditelja. Najpre treba poći od lične higijene koja je prvi i pravi čuvar zdravlja deteta, a u užem smislu podrazumeva čistoću i zdravstvenu zaštitu tela.
Može se, naravno govoriti i o čistoći odeće i obuće; o čistoći stana, dvorišta, ulice i sredine u kojoj živimo. Na žalost, najveća briga roditelja je usredsređena na ličnu higijenu dece, manje na čistoću i uređenost stana, a gotovo smo indiferentni prema onome kakvo nam je stepenište stambene zgrade, dvorište, ulica, grad.
Održavanjem lične higijene sprečavamo prenošenje raznih oboljenja i utičemo na smanjenje infektivnih i parazitnih bolesti. Na koži se neretko nalaze mnogobrojne klice, među kojima i one koje izazivaju gnojenje; sve se one mehaničkim putem mogu sprati sa tela a naročito sa ruku i na taj način koža se održava u čistom stanju.
Pravilne higijenske navike se stiču u porodici
Decu treba osposobljavati za pravilne higijenske navike. U porodici dete najbolje uči ugledajući se na svoje roditelje. Ono želi da liči na njih jer ih voli i zato se umiva kao oni, jede kao oni i taj lični primer najviše doprinosi da dete stekne neke pravilne navike i rutine. Manju vrednost imaju reči koje se upućuju u vidu naredbi ili zahteva.
Na razvoj deteta utiče i čitava organizacija života u kući i van nje. Nered u kući podstiče dete da i samo bude neuredno i nemarno prema stvarima koje koristi. Po pravilu deca ne vole kućne poslove, ali sve je to stvar navike i dobre organizacije. U svakom slučaju, potrebno je biti dosledan i stvoriti neke ustaljene rardnje koje će deca posle nekog vremena prihvatiti i rado ih se pridržavati.
Kada god bacite papirić od čokoladice ili sladoleda na pločnik, imajte na umu da vaše dete to gleda i pamti. Dete posmatra odrasle i kada oni to žele, ali i kada ne žele. Zato je važno da odrasli znaju da će dete imitiranjem roditelja i okruženja naučiti u vlastitoj kući i ono što nije za decu.
Održavanje čistoće tela
Održavanje čistoće tela počinje jutarnjom higijenom i traje desetak minuta. Podrazumeva umivanje, kupanje, češljanje, pranje zuba, pripremu čiste odeće i obuće. Ovde se najpre ističe problem „čvrstih“ higijenskih navika i vremena za njihovo dosledno poštovanje. Zato je neophodno da dete ustane na vreme jer ako duže spava moraće da se navrat–nanos priprema za školu i od lične higijene, i neće imati dovoljno vremena za ličnu higijenu, uprkos tome što je steklo određene navike.
Dnevna higijena podrazumeva obavezno pranje ruku pre i posle jela, pranje zuba posle obroka, naročito ako je bilo slatkiša, a obavezno uveče i ujutru. Pri povratku iz škole dete mora da nauči da je veoma važno da presvuče odelo koje je nosilo u školi i zameni ga drugim, čistim.
Večernja higijena je takođe važna i pored pranja zuba poželjno je i kupanje, naročito u letnjim mesecima kada se dete puno znoji, provodi više vremena na otvorenom, pa se više prlja. Dete treba da ima svoju ličnu kozmetiku – sapun, pastu, četkicu za zube i peškir. Kod starijih devojčica počinje menstrualno krvarenje, pa i to zahteva dodatne higijenske uslove i navike: moraju češće da menjaju higijenske uloške sa obaveznim pranjem polnih organa mlakom vodom. I kod dečaka u pubertetu treba pojačati polnu higijenu.
Ovde se, naravno, govori o osnovnim i izričitim zahtevima, o najneophodnijoj higijeni za koju je takoreći potrebna samo čista voda i dobre navike koje se u tom periodu stiču za ceo život. U protivnom, nečistoća je pravi most za razne infekcije i kožne bolesti koje mogu bitno ugroziti dečje zdravlje, a posebno slabe njegovu otpornost i radnu sposobnost.
