U eri digitalizacije u kojoj živimo, učenje stranih jezika predstavlja neizbežan deo obrazovnih sistema širom sveta. Uporedo sa razvojem tehnologije i interneta sposobnost komunikacije na više jezika postaje sve važnija. Iz tog razloga, omogućiti deci da steknu višejezičke veštine je danas ne samo korisno, već i neophodno. Međutim, u moru jezika lako dostupnih za učenje, izbor pravog koji će dete usavršavati za mnoge roditelje je veliki izazov.
Da biste pomogli svom detetu da ne pogreši pri izboru, razmotrite zajedno sa njim sve pozitivne i negativne strane poznavanja određenog jezika. A ako vam je potreban savet o tome koji bi jezik vaš mališan trebalo da uči, pročitajte tekst koji je pred vama. Razmotrićemo više faktora koji imaju važnu ulogu u odabiru stranog jezika.
#1 Interesovanje deteta
Prvi i osnovni faktor je interesovanje deteta. Veoma je važno uzeti u obzir zainteresovanost i sklonost deteta prema određenom jeziku. Ako je dete motivisano za učenje italijanskog ili španskog, velika je verovatnoća da će biti daleko uspešnije nego da ga silom “gurate” na jezik koji ne voli. To znači da vaša podrška mora biti maksimalna, bilo da se dete odluči za engleski ili ruski.
Naravno, jako je teško, u najvećem broju slučajeva i gotovo nemoguće, odrediti afinitet deteta prema nekom jeziku dok je još malo, tačnije dok pohaća niže razrede osnovne škole. U tom periodu ono je još uvek više zaokupljeno igrom nego bilo čime drugim i još uvek ne razmišlja na duge staze.
Međutim, ako je vaš školarac u petom ili nekom višem razredu OŠ, tada već možete porazgovarati sa njim i pitati ga koji bi jezik voleo da uči. Ukoliko se dvoumi i još uvek nije siguran, razimislite o tome koje filmove voli da gledaj, čija kultura, geografija ili istorija mu privlači pažnju. Na primer, ukoliko primetite da dete voli da gledaju francuske filmove ili ga privlači grčka istorija i mitologija, trebali biste da mu predložite te jezike.
Sa druge strane, u završnim razredima osnovnih škola već ima dece koja znaju čime bi se bavila u budućnosti, mada je takvih malo. To su pre svega deca koja prate karijere svojih roditelja, pa ako je, recimo, majka nastavnik francuskog jezika, dete će se opredeliti za isti, a ako je otac na primer, sudski prevodilac za ruski jezik, i dete će verovatno zavoleti ruski.
#2 Praktičnost, šta će poznavanje nekog jezika doneti detetu u budućnosti?
Praktičnost je jedan od glavnih faktora i odnosi se na pitanje koliko bi jezičke veštine koje bi dete eventualno steklo mogle da mu koriste po njega u budućnosti. Da li taj jezik ima praktičnu primenu u regionu, zemlji ili u svetu?
Na primer, učenje jezika koji je široko rasprostranjen, poput engleskog, je definitivno korisnija i bolja opcija zbog buduće karijere nego što bi to bio prethodno pomenuti grčki. Gotovo sve svetske multinacionalne kompanije danas kao zvanični jezik kojim komuniciraju u okviru svog poslovanja u različitim zemljama koriste upravo engleski, pa je i mogućnost deteta da sutradan pronađe bolji posao i ima uspešniju karijeru veća.
#3 Dostupnost resursa
Digitalno doba obezbedilo je brojne online resurse za učenje jezika. Nikada veći broj različitih modela učenja i materijala nije bio dostupan kao što je to slučaj danas.
Čak i oni koji odlično poznaju neki od svetskih jezika koriste “blagodeti” interneta u poslovne svrhe, a pre svega ljudi koji po prirodi posla moraju da imaju bogat fond stručnih reči. Na primer, inženjer, ekonomista ili pravnik u kompaniji koja sklapa poslove sa ruskim kompanijama moraju odlično da barataju stručnim terminima. Ovo posebno važi kada je u pitanju sudski tumač za ruski jezik jer svaki prevod mora da bude pouzdan i pravno valjan.
Ipak, velika je verovatnoća da vam ni internet ne može ponuditi baš sve. Živa reč i razgovor oči u oči sa predavačem je nešto najdragocenije kada je učenje jezika u pitanju.
Za engleski ili nemački, na primer, lako je pronaći internet stranice koje nude zaista kvalitetan sadržaj i mogu u velikoj meri pomoći savladavanju tih jezika. Pa čak i da vam nešto od onoga što ste na njima pročitali nije jasno, lako ćete pronaći nastavnika da vam dodatno pojasni. Sa druge strane, ako dete želi da uči recimo grčki, arapski ili kineski jezik, mogućnosti su sužene, a raspoloživi resursi su u daleko manjem broju.
#4 Kulturološko razumevanje
Učenje jezika ne znači samo razumevanje reči i rečenica, prevod sa jednog na drugi jezik, već i shvatanje kulture naroda tog govornog područja. Uključite decu u istraživanje kulturoloških aspekata jezika za koji pokažu interesovanje. Time ćete im pomoći da bolje shvate kulturno ali i jezičko nasleđe naroda koji govore jezikom koji dete želi da izučava.
Možda će ga upravo kultura, tradicija i običaji dodatno motivisati da nauči jezik, ili obratno – odvratiti od namere da krene sa učenjem. Zato ispratite da li vaše dete ima interesovanja prema različitim kulturama sveta.
Na kraju, odabir jezika zahteva pažnju nas kao roditelja, razumevanje i usklađivanje detetovih želja, mogućnosti i interesovanja. Detetu treba predočiti sve mogućnosti odnosno dobre i loše strane učenja stranog jezika za koji se odluči. Iako učenje može biti prilično izazovno, baza resursa je zaista velika i širom otvara vrata onima koji žele da nauče još jedan ili još nekoliko jezika pored maternjeg.
Na samom kraju, čak i da se dete razočara i da mu se ne svidi jezik koji je počelo da uči, ništa strašno, odaberite drugi koji mu najviše odgovara.
