Leto je za većinu ljudi omiljeno godišnje doba. Vole ga odrasli, ali ga najviše vole deca, a za to postoji mnogo razloga. Duži boravci napolju, kupanje u bazenu, odlazak na more, nema škole i školskih obaveza. Međutim, svakodnevnu dečju zabavu i uživanciju u letnjim igrama mogu da pokvare visoke temperature i jako sunce. Svaki duži boravak na suncu sa sobom nosi rizik da dete doživi toplotni udar, odnosno sunčanicu.
Toplotni udar je pre svega posledica prekomernog boravka na jakom letnjem suncu bez adekvatne zaštite. Iako se može javiti i kod odraslih, najrizičniju grupu predstavljaju upravo deca, jer su ona osetljivija i vole da budu napolju, gde ih je teško zaštititi od direktnog sunca.
Šta se događa sa organizmom kada doživi sunčanicu
Sunčanica se manifestuje vrlo brzo, već nakon tri do četiri sata. Usled pregrevarnja organizma raste spoljašnja i unutrašnja telesna temperatura. Termoregulacioni sistem organizma tada funkcioniše tako što širi krvne sudove što bi trebalo da dovdede do rashlađivanja organizma. Međutim, u letnjem periodu, usled visokih temperatura, to nema efekta, tako da dolazi do sniženja krvnog pritiska i slabosti kod deteta.
Kako prepoznati simptome
Manifestacije toplotnog udara najčešće podsećaju na virusnu infekciju. Mališani menjaju raspoloženje, postaju razdražljivi i plačljivi. Žale se na pospanost, iscprljenost i nedostatak snage. Kod većine dece javlja se i mučnina sa povraćanjem. Dete je rumeno u licu, ruke i noge su isprva vrele i znojave, a potom budu jako hladne.
Telesne manifestacije sunčanice mogu biti zaista dramatične za sve prisutne, a posebno za roditelje. Kod samog deteta javlja se jak strah od celokupnog stanja u kome se nalazi. Simptomi sunčanice su jasniji i izraženiji kod dece nižeg uzrasta. Kod starije dece simptomi su obično manje izraženi, pri čemu su mogućnosti za komplikacije veće. Kod adolescenata je gubitak svesti vrlo čest pratilac toplotnog udara.
Situacije u kojima je najveći rizik od toplotnog udara
Situacije u kojima se sunčanica najčešće javlja su:
- letovanja na planini jer je sunce leti na planini često veoma jako, bez obzira što se čini da nije velika vrućina,
- na moru usled predugog boravka na plaži,
- sunčanica se može ispoljiti čak i nakon višečasovnog boravka u hladovini pri ekstremno visokim spoljnim temperaturama,
- tokom putovanja automobilom ili autobusom višesatna direktna izloženost suncu kroz vetrobransko staklo takođe sa sobom nosi rizik od sunčanice.
Pružanje pomoći detetu i lečenje toplotnog udara
Prvi korak u pružanju pomoći je smeštanje deteta u klimatizovanu ili provetrenu sobu sa prigušenim svetlom. Potom dete treba istuširati mlakom vodom. Važno je da nakon tuširanja dete ne brisati peškirom, već dopustiti da se koža sama osuši. Detetu zatim treba dati da popije vode ili hladan čaj u malim gutljajima, ali ne preveliku količinu. Ukoliko se i nakon ovoga telesna temperatura ne snižava, dajte detetu brufen ili paracetamol.
Pedijatri savetuju da je uprkos roditeljskom strahu vezanom za visoku temperaturu i detetovu pospanost nakon toplotnog udara, važno dopustiti detetu da izvestan vremenski period odspava kako bi njegov organizam imao prilike da se opusti, smiri i odmori. Pri tome treba biti fokusiran isključivo na telesnu temperaturu mališana. U slučaju da telesna temperatura i dalje raste, najbolje je primeniti kombinovanu terapiju brufenom i paracetamolom, na svaka četiri sata, obzirom da je upotreba samo paracetamola ograničena na četiri doze dnevno. Ukoliko uz tuširanje ova terapija ne daje rezultate, dete što pre odvedite lekaru.
U slučaju da se simptomi za relativno kratko vreme smire, budite oprezni i narednog dana ne izlažite mališana suncu. Budite maštoviti i smislite neku zabavu za dete u hladovini.
