Početna Porodica Deca za decu Svet je okrugao, a ne kockast – Una Veljković (3. razred)

Svet je okrugao, a ne kockast – Una Veljković (3. razred)

258
0
PODELI

Una Veljković učenica „OŠ Dimitrije Todorović Kaplar“ iz Knjaževca, pohvaljena je za rad pod nazivom “Svet je okrugao, a ne kockast” na istoimenom konkursu. Konkurs je raspisao sajt Moje Dete. Ovaj rad je osvojio pohvalu u kategoriji mlađih osnovaca. Čestitke Uni!

Svet je okrugao, a ne kockast

Teško je danas zamisliti život bez interneta, telefona, kompjutera. Internet nam pruža mogućnosti koje nismo nikada do sada imali. Kada bi koristili samo onoliko koliko nam treba bio bi život opušteniji i ispunjeniji,  ako bi kontaktirali sa rodjacima koji žive daleko, a koje ne vidjamo često, internet nam donosi tu dobru mogućnost. Ali, ima previše loših i opasnih strana, može stvoriti sliku da je sve idealno…

Ja imam 9 god. I okružena sam tom tehnologijom današnjice, medjutim meni nisu potrebne drustvene mreže, ja nemam tablet, nemam društvene mreže, imam običan skroman telefon i retko ga koristim, samo ako mi je potreban mami da se javim, toliko i znam da rukujem sa tom napravom.

Mene to ne čini srećnom, iskreno,  po meni je to jako opasno. Malo je ljudi koji razmisljaju da je to jedna vrsta zabave. Živimo u svetu gde je sve više nezadovoljnih ljudi koji sreću povezuju sa materijalnim stvarima i tako svoje potrebe najviše iznose na internetu. Po meni sreću ne treba traziti i juriti, treba je zaslužiti i sačuvati. Stvaran svet je šarenolik, u njemu žive ljudi različitih navika i razmišljanja.

Pravi svet po meni je nedeljni porodični ručak, kada smo svi zajedno, kada mama i tata ne odlaze na posao, kada se svi zajedno smejemo, pričamo i volimo. Za mene je sreća sva naša letovanja, jednodnevni izleti, zimovanja… Stvaran svet je odlazak u bioskop, leti kupovina sladoleda, duge šetnje pored Timoka, trčkaranje po parkovima… kada maštam šta ću biti kada porastem, da li lekarka, nastavnica, frizerka…

Rodjendanima i praznicima se posebno veselim, tada se skupljamo, grickamo smoki, jedemo pizzu, slušamo muziku, igramo istine i izazova. Raduje me kada dobijem peticu, kada to čujem dodje mi da skačem i vrištim od sreće, da trčim kroz učionicu i pevam na sav glas, jer je to moj uspeh, moj trud se isplatio. Sreća je kada idem na selu kod bake i deke, ljudi koji ne poznaju sta je mobilni telefon, šta je internet i uvek su veseli i nasmejani, vedri i vredni. Oni ne gube vreme gledajući u te male ekrane. Sa njima berem trešnje, jagode, kada dodje avgust beremo sljive, a kasnije pomažem baki da pravimo dzem i slatko. Tog meseca  je kod nas u gradu vašar i jedva čekam da se vozim na luna park i ringišpil. Sreća je kada čekamo prvi sneg, kad napada preko kolena i staze se dobro utabaju, sva deca iz ulice se sankaju i pravimo Sneška Belića. Za mene je nešto najlepše, divan osećaj kada se ujutru probudim i započnem novi dan gledajući meni najdraža lica. Svaki osmeh i savet dobijen od roditelja i najboljih prijatelja.

Sreca je biti živ i zdrav i radovati se malim stvarima-sitnicama, kako moja mama kaže sitnice život čine srećnim. Sreća nije virtuelni svet koji se predstavlja preko video igrica, filmova, serija, društvenih mreža, interneta, to je iluzija sreće.

Ja živim i želim da živim u okruglom svetu, u svetu bez zla, mržnje i sebičnosti, bez telefona, kompjutera. U svetu gde ćemo da postujemo jedni druge,  da volimo svoje drugove, da pomažemo ljudima… Želim da živim kao što  žive bake i deke, bezbrižno, rasterećeno…Mladost je prelepa, zrači toplinom i radošću. Jednostavno, život je kada se glasno smejemo. Život je lep.

Učenica: Una Veljkovic   III/4
Učiteljica: Mirjana Radovanović
Majka : Marina Djordjević-Veljković
Škola: OŠ “Dimitrije Todorović Kaplar” Knjaževac

 

OSTAVITE ODGOVOR