Početna Zabava Radoznalac Sveti Sava: jedna od tri najpoštovanije istorijske ličnosti u Srbiji + Verovanja...

Sveti Sava: jedna od tri najpoštovanije istorijske ličnosti u Srbiji + Verovanja o Svetom Savi

284
0
PODELI
Crkva Svetog Save u Parizu (foto: wikimedia/MOSSOT)
Crkva Svetog Save u Parizu (foto: wikimedia/MOSSOT)

Sveti Sava (pre monaštva Rastko Nemanjić), tradicionalno se proslavlja na današnji dan, 27. januara. Ovaj dan obeležavaju sve škole. Sveti Sava poznat je po mnogim velikim delima. Srpsku episkopiju podigao je u hejerarhijski red arhiepiskopije, i postao prvi srpski arhiepiskop. Takođe, smatra se prvim srpskim srednjevekovnim piscem, a po mnogobrojnim predanjima vezanim za njegovo ime, važi za jednu od tri najomiljenije istorijske ličnosti među Srbima, zajedno sa svetim knezom Lazarom i sa Milošem Obilićem.

Kratka biografija Svetog Save

Rastko Nemanjić rođen je između 1169. i 1175. godine, kao treći, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje. Njegovo široko obrazovanje i usmerenost na duhovni život, odveli su Rastka na Svetu Goru Atonsku, gde se i zamonašio, pretpostavlja se 1192. ili 1193. godine.  U njegovo vremen i njegovim zaslugama, kao i zaslugama njegovog brata Stefana Prvovenčanog, Srpska pravoslavna crkva dobila je samostalnost, odnosno status arhiepiskopije, a njen prvi arhiepiskop bio je upravo Sava.

Sveti Sava je za života napisao brojna danas veoma vredna dela, među kojima je najpoznatije  „Žitije Svetog Simeona“,  o životu njegovog oca Stefana Nemanje (u monaštvu Simeon, a kao svetac Sveti Simeon Mirotočivi), rodonačelnika vladarske loze Nemanjića. Takođe, poznati su  i njegovi tipici (zbirke crkvenih pravila), Karejski, Hilandarski i Studenički tipik.

Napisao je i Zakonopravilo, delo poznato i pod nazivima „Savin Nomokanon“ ili „Savina Krmčija”. U njemu su  sadržani odabrani prevodi važnih građanskih i crkvenih propisa iz  vizantijskog carstva. Osim što je pisao, Sava je takođe i učio mnoge, zbog čega se smatra prvim srpskim prosvetiteljem i pridaju mu se velike zasluge za razvoj pismenosti u srednjevekovnoj Srbiji.

Sveti Sava se upokojio 13/27. januara 1236. godine u tadašnjoj bugarskoj prestonici Trnovu, gde je i sahranjen u crkvi Četrdeset velikomučenika. Kasnije je Savin bratanac kralj Vladislav preneo mošti u Srbiju, u svoju zadužbinu manastir Mileševu.

Hram Svetog Save
Hram Svetog Save

Na svetosavkom platou na Vračaru, po naređenju Sinan-paše, a u znak odmazde srpskom narodu za ustanak koji su podigli protiv Turaka, krajem 16. veka spaljene su mošti  Svetog Save. To se desilo najverovatnije 1594. godine, a danas na tom mestu ponosno se uzdiže hram Svetog Save, najveća srpska bogomolja i jedan od najvećih pravoslavnih hramova na svetu.

Narodni običaji i verovanja na Svetoga Savu

Čitav januar je mesec pravoslavnih praznika. Najpre slavimo Božić, zatim Pravoslavnu Novu godinu, onda 19. januara sledi Bogojavljenje.

Nekoliko dana nakon Bogojavljenja, preciznije 24.januara, nekada su se slavile Sredosavice. Taj naziv verovatno je povezan sa činjenicom da se slavi tri dana uoči Svetog Save. Nekada je za Srbe to bio neradan dan. Nije se radilo ništa, a naročito se izbegavalo odvođenje stoke u šumu.

Na području Metohije nekada su se dan pred Svetog Savu proslavljale Babine uke. Domaćice su pripremale gibanicu i okretale je u pravcu severa jer se verovalo da će se tako prizvati „povoljni vetrovi“ za rast žita. Posle doručka svi ukućani su izlazili na obližnju „živu vodu“ (reku ili potok) i u nju su bacali žito, kako bi godina bila rodna.

U našem narodu rašireno je i verovanje u to da sveti Sava ima moć da stvori vodu. Prema predanju, tamo gde sveti Sava udari svojim štapom, na tom mestu počeće da izvire lekovita voda.

Legenda o Vuku

Prema narodnoj legendi, Sveti Sava se umesto pasa za prijatelje imao vukove. U nekim područjima Srbije i danas je očuvano verovanje da je Sveti Sava gospodar vukova i da on određuje koje farme sa stokom smeju da napadaju tokom zime. U Hercegovini postoji narodno predanje o tome kako je Savin pas ujeo neku ovcu, što je naljutilo Savu, pa ga je prognao u planine i bacio prokletstvo na njega da celog život jede samo oteto. Tako je od psa nastao vuk.

Zašto je sveti Sava toliko cenjen u narodu

Kult svetog Save raširen je u našem narodu od pamtiveka. Naš čuveni istraživač i naučnik Jovan Cvijić, koji je između ostalog proučavao i srpsku narodnu tradiciju, tvrdio je da su među Srbima najcenjenije tri ličnosti: Sveti Sava, car Lazar i Miloš Obilić. Istina, Marko Kraljević je junak koji se opisuje u najviše epskih pesama, ali su ipak u narodu najpoštovaniji Sava, Lazar i Obilić.

Sveti Sava je još kao mladić napustio vladarski dvor svoga oca i odrekao se vlasti, žrtvovao se za duhovnost i produhovljenje našeg naroda, u potrazi za istinskim smislom života za sebe, ali i za svoj narod. U veoma teškim i nepovoljnim okolnostima uspeo je da se izbori za samostalnost srpske crkve, koja se po dosta čemu razlikovala od vizantijske. Snažno je vezao narod za crkvu, ali i crkvu za narod, koji se sa njom identifikovao.

Najzad, uložio je čitav svoj život i sav svoj trud da opismeni narod i presudno doprineo razvoju književnosti u srednjevekovnoj Srbiji. Zato je i njegov kult jedan od najpoštovanijih.

Izvor naslovne fotografije: wikimedia/MOSSOT

 

OSTAVITE ODGOVOR