Početna U svetu knjiga Dečije priče Svetosavska priredba 2020. godine – dramski tekst

Svetosavska priredba 2020. godine – dramski tekst

2302
0
PODELI

Bliži se Sveti Sava, školska slava koja se proslavlja uz prigodan program u svakoj obrazovno-vaspitnoj ustanovi. Kako su prosvetni radnici uvek u potrazi za nečim novim, nečim što nije već viđeno, potrudili smo se da za vas pripremimo nešto novo, verujući da će vam koristiti ili bar dati ideju za predstojeću priredbu.

Sveti Sava – Krsna Slava

Likovi: baba, deda, unuka Teodora, tetka i teča, stric i strina, recitatori, hor

(Pozornica, baba i deda sede za stolom na kome se nalaze žito, sveća, kolač i vino. Oboje su zabrinuti, ali skrivaju tugu jedno od drugog. Povremeno odlaze do prozora, gledaju i krišom brišu suze. Kriju suze jedno od drugog. U drugom kraju sobe nalazi se TV (okvir od TV-a može biti napravljen od većeg kartona ili daščica, jer kroz taj okvir se vidi učenik koji recituje u datom momentu)

DEDA: Stići će, doći će. Znaju da nam je danas krsna slava.

BABA: (uzdahne) Loše je vreme, ali verujem da će ipak doći.

Zvoni telefon, deda se javlja. Zove ga sin.

DEDA: Molim!

SIN: Oče, srećna ti krsna slava.

DEDA: Hvala sine, da si nam živ i zdrav. Čekamo vas.

SIN: Tata ne ljuti se molim te. Nećemo moći da dođemo. Imam puno obaveza u firmi, moram sve da pozavršavam. A i moja žena je zakazala danas tretman kod kozmetičara. Uostalom, slava će biti i dogodine. Tad ćemo doći.

DEDA: Eh, sine moj…zar ne mogu poslovi za toliko da pričekaju? Radovali smo se majka i ja da dođete da se okupimo kao nekad.

SIN: Daj bre ćale, ne drami. Što kao da nećete moći bez nas da proslavite?

DEDA: Hoćemo, sine, hoćemo, ali nije to isto. Ima li veće sreće ostarelim roditeljima nego kad im dođu deca?

SIN: Daj bre, mani me patetike. Neka ste živi i zdravi. Moram da idem, pozdravi majku. (Spušta slušalicu)

DEDA: (gleda u telefon, odmahuje glavom. Okreće se da ga baba ne vidi i briše suze)

BABA: Kad stižu? Jesu li krenuli?

DEDA: (sa uzdahom) Neće doći. Imaju posla. Čestitali su.

BABA: (uzdahne i briše suze.Onako više za sebe kaže) Eh, deco, deco! (Zatim se obraća dedi) Upali televizor da vidimo priredbu. Ima prenos iz crkve i škole. I naša unuka tamo recituje.

DEDA: (uzima daljinski i pali TV).

Ostala deca recituju po stih ili strofu recitacije posvećene Svetom Savi. Zatim ide hor. Baba i deda gledaju priredbu i krišom brišu suze. S vremena na vreme pogledaju na sat.

Zvoni telefon, baba se javlja.

ĆERKA: Mama, srećna vam slava!

BABA: Hvala čedo majkino. Kad stižete? Čekamo vas!

ĆERKA: Nećemo moći da dođemo. Nismo se organizovali oko posla najbolje, a večeras idemo na večeru sa prijateljima.

BABA: Šta? Jel to znači da nećete uopšte doći?

ĆERKA: Nećemo. Nemamo vremena.

BABA: A majka spremila ono što najviše volite. Tako smo se tata i ja radovali da se bar na ovaj dan okupimo kad već nemate vremena ovako da dođete da nas obiđete.

ĆERKA: Daj bre mama, ne smaraj. Šta da vas obilazimo? Bolesnici se obilaze, a vi ste zdravi.

BABA: Jesmo, ćeri hvala Bogu, al ko zna dokle ćemo?

ĆERKA: Daj bre, ne pričaj gluposti. Uostalom niste sami. Braca živi par kuća dalje od vas. On je uvek tu kad vam treba nešto.

BABA: Jeste kćeri, ali svako dete se voli i želi podjednako. Tebe i Miću nismo videli od prošlog Savindana. Inače, Braca danas u crkvi lomi kolač. On je domaćin školske slave.

ĆERKA: Ha, ha, ha (smeje se ironično), Braca veliki vernik. Bolje da je za te pare izveo ženu i decu na večeru.

BABA: Nemoj tako kćeri. Isto smo vas odgajali, isto vaspitavali. Najbolje što smo umeli. Baš mi teško pada što ti i Mića od kad ste zasnovali svoje porodice retko dolazite,tek po nekad se javljate. Radovali smo se da vas dočekamo, ovo je i vaša kuća. Voleli smo da se okupimo danas na dan krsne slave kao nekad. Ko zna da li ćemo tata ili ja iduću slavu živi dočekati?

ĆERKA: Joj, bre, mama smaraš! E, zvoni mi druga linija. Čestitaj tati u moje ime. (Spušta slušalicu).

BABA: (Gleda u telefon i briše suze s lica. Okreće se prema dedi) Ni oni neće doći. Imaju obaveza.

DEDA: Eh, deco, deco…neka vas dragi Bog čuva i nek vam da pameti. (Uzima daljinski kako bi opet uključio TV). Druga grupa dece nastavlja recital, zatim se čuje hor.

Baba i deda gledaju TV, krišom brišu suze.

(Otvaraju se vrata ulazi unuka i trči im u zagrljaj)

TEODORA: Deko, bako, srećna vam slava! Da ste mi živi i zdravi još dugo, dugo, dugo. I da slavite u zdravlju i veselju. ( Čestitaju međusobno. Dete se okreće po kući i zagleda) Tetka i čiča još nisu stigli? Mislila sam da su već ovde.

DEDA: Nisu. Neće doći.

TEODORA: Neće doći!? Kako to?

BABA: Imaju nekih prečih stvari, ne znam.

TEODORA: (Uzima telefon i zove strica, javlja se strina). Zdravo strina, kako si?

STRINA: Ej, dušo, dobro sam.

TEODORA: Daj mi čiču. (Strina dodaje telefon mužu)

STRIC: Ej, Teice, gde si?

TEODORA: Dobar dan, čiča. Srećna ti slava! Mislim da je ovo i tvoja slava, uz nju si odrastao. Sramota da te gradski život odvojio i od krsne slave i od ostarelih roditelja.

STRIC: Ali, Tea…

TEODORA:  Razmisli o svojoj odluci da ne dođeš kod roditelja na krsnu slavu. Ne bih te više zadržavala (Spušta slušalicu).

Stric gleda u telefon,okreće se prema strini, nešto razgovaraju.

TEODORA: (Uzima telefon, zove tetku, javlja se teča) Zdravo, tečo, kako si?

TEČA: Ej, Tea gde si? Dobro sam.

TEODORA: Daj mi tetku ( Teča dodaje tetki slušalicu).

TETKA: Ej, Teice gde si?

TEODORA: Dobar dan, tetka. Srećna ti devojačka slava! Ako nisi zaboravila da si uz ovu slavu odrasla.

TETKA: Hvala dušo, pa nije…

TEODORA: Šta nije? Zar je moguće da se na dan slave ne pojaviš kod babe i dede? Tetka, mlada si da bi tako brzo zaboravila. Ne zaboravi i ti ćeš jednog dana biti majka. Ne želim ti da kao baba i deda čezneš da vidiš svoju decu. Razmisli o tome. Ne bih te više zadržavala (Spušta slušalicu).

Tetka gleda u telefon. Zatim ona i teča nešto razgovaraju. Baba i deda naizmenično grle Teodoru.

TEODORA: Sad će mama i tata brzo iz crkve.

BABA: Znam dušo babina.

( Neko kuca na vrata, baba i deda žure da otvore. Na vratima stoje stric i strina i tetka i teča, svi u glas) Srećna slava!

(Baba i deda plaču od sreće, brišu suze. Svi se međusobno grle i ljube, čestitaju slavu, a Teodora se za to vreme obraća publici):

TEODORA: Eto, dragi ljudi. Ponekad treba podsetiti i svoje najrođenije na svoje korene. Svesni su oni, verovatno, ali katkad zaborave šta su im prioriteti u životu.

Zato vi draga deco nikada ne zaboravite na svoje roditelje, posebno ne onda kada budu stari i nemoćni.

Ne zaboravite da su vam isti ti roditelji dali krila da se vinete u svet, ali i korene da znate odakle ste ponikli.

SREĆNA NAM SVIMA DANAŠNJA SLAVA!!!

 

OSTAVITE ODGOVOR