Neki čovek, bivši direktor cirkusa, voleo je da pripitmlјava zveri i ptice. Po njegovoj kući, kao po šumi, slobodno su hodali zečevi, majmuni, mali medvedi, psi, papagaji i svrake. Svi su ovi njegovi ukućani znali da se umilјavaju oko njega, ali je najviše voleo jednu svraku. Ona mu je sedela na ramenu dok je ručao, slobodno šetala po stolu, klјucala zlatan prsten i sat na njegovoj ruci, a on se nije nikad zbog toga lјutio. Ponekad bi joj sam stavlјao kakav zlatan lanac oko vrata i vezivao šarene tračice oko nogu uživajući da je posmatra kako se šepuri u nakitu. Često joj je dozvolјavao da mu sama skine prsten s ruke klјunom, i izvadi dugme iz košulјe, pa da ih odnese u svoj kavez. I da bi načinio razliku između nje i ostalih svraka koje je pripitomlјavao, pozlatio joj je klјun i vrhove krila.
Ali jednog dana nestade iz kuće svrake lјubimice. Možda joj je pored sve gazdine lјubavi dosadio život u kavezu, pa se vratila u slobodu, a možda je slučajno malo izletela iz sobe, pa posle nije umela da se vrati. Gazdu je njeno neverstvo duboko ožalostilo, kao lud je nekoliko dana lutao po kući i okolini tražeći je. Ne našavši je, dade oglase kroza sve novine u toj zemlјi, i obeća veliku nagradu onome ko nađe odbeglu svraku.
Pročitavši oglase, deca su se u okolini te varoši naročito razmilela da je traže. Ali u šumi su sve svrake ličile jedna na drugu, nijedna nije imala pozlaćeni klјun ni krila, kao što je u oglasima stajalo, i ni na jednoj se nije videlo da je pripitomlјena; naprotiv, sve su uplašeno bežale ugledavši koga.
Tragala su tako deca, tragala bez uspeha, pa malo pomalo napuste svoj uzaludni posao. Samo neka siromašna devojčica, šumareva ćerka, nastavi i dalјe da traži odbeglu pticu. Svako jutro je šetala dugo po šumi, zagledajući redom svaku ptičicu i obilazeći oko svakog drveta. Prvo je gledala da je pozna po pozlaćenom klјunu i krilima; posle je dozivala onako kako je u oglasu stajalo da je treba zvati; najzad se seti sama trećeg načina na koji će tragati za svrakom. Iz oglasa je pročitala i to da begunica voli sjajne stvari, pa je kod seoskog bakalina kupila srebrnih hartijica s čokolade, jevtinih ogrlica od stakla i lažnog prstenja.
Došavši kući, otvorila je prozor i stavila na sto jedan prsten, pa sakrivena iza vrata stala da čeka. Nјoj se činilo da će svraka odmah dotrčati. Ali toga dana u sobu uđoše samo vrapci. Devojčica , međutim , strplјivo nastavi da vreba.
Čekala je tako nekoliko dana, uverena da se odbegla svraka nalazi baš u šumici oko njene kuće. Kad jednog dana zbilјa ulete hitro neka ptica kroz prozor i odnese prsten sa stola. Od iznenađenja devojčica i ne opazi kakva je ptica, ni kakav joj je klјun i krila. Ali pomisli da će to ipak biti svraka koju traži.
Zato sutradan stavi na sto ogrlicu i budno stade da čeka, skrivena u sobi. Oko podne opet naiđe ona ptica i mnogo slobodnije prošeta po stolu, tako da je devojčica mogla lepo razgledati. Klјun joj je zbilјa bio pozlaćen kao i vrhovi krila. – O, kako sam srećna! Ovo je ta odbegla svraka – pomisli ona radosno, ali se ne pomače s mesta da je ne bi uplašila.
Svraka uto uze ogrlicu klјunom i odnese je u šumu. Trećeg dana devojčica opet stavi na sto drugi prsten, i sakri se sada na šumskoj stazi da čeka svraku. Kad je bilo oko podne, svraka opet naiđe. Ulete kroz otvoren prozor u sobu i posle nekoliko časaka izađe, skakućući zadovolјno s kamena na kamen, a devojčica pođe krišom za njom. Pratila ju je tako jedno pola sata kad svraka zastade pred starom nekom šuplјom bukvom i, obazrevši se nekoliko puta, ulete u duplјu .
Dejčica je sada već znala da joj begunica neće umać i i spokojno se vrati kući, upamtivši dobro onu bukvu.
Sutradan opet stavi novu ogrlicu, pa pričeka skrivena u vrtu. Kao i ranijih dana svraka se javi opet oko podne i ulete u sobu, a devojčica se tiho privrza, pa spolјa hitro zatvori prozor. Uzalud je svraka lupala klјunom u okno, bila je zaroblјenica.
Posle ovoga devojčica brzo otrča u šumu do svrakine buve, i u duplјi nađe sve stvari: oba prstena , ogricu i još puno pravih srebrnih i zlatnih stvari, koje je svraka bog-zna od koga pokrala. Sve ovo pokupi i vrativši se kući odmah napisa pismo bivšem direktoru cirkusa da je pronašla njegovu svraku, a nju zatvori u kavez, da opet ne bi umakla.
Kroz dan-dva dođe gazda svrake kradlјivice i odnese je, bogato nagradivši pri polasku dosetlјivu šumarevu ćerku. A one zlatne i srebrne stvari, što ih je ptica pokrala, vrati njihovim sopstvenicima kad se događaj sa svrakom kradlјivicom proču kroz celu zemlјu, te svi pokradeni nagrnuše da traže svoju imovinu kod bivšeg direktora cirkusa.
