Početna Škola U školi Teškoće u učenju i školski neuspeh

Teškoće u učenju i školski neuspeh

1403
0
PODELI
tužan dečak

Mnogo je uzroka neuspehu u školi. U zavisnosti od škole i obrazovnog sistema neki individualni problemi i teškoće se lakše ili teže zapažaju, a samim tim i otklanjaju. Ovo naročito dolazi do izražaja u školama gde su razredi suviše veliki da bi se svakom detetu posvetila podjednaka pažnja.

Kod dece postoje različiti razlozi za lošu adaptaciju. Jedan od glavnih uzroka za to predstavlja postojanje nekog zdravstvenog problema kod deteta. Telesne mane, poput oštećenja vida ili sluha, ali i postojanje neke bolesti, svakako negativno utiču na prilagođavanje deteta. Postoje i različiti psihološki razlozi – dete koje ne zna da čita zbog teškoće u prepoznavanju reči, dete koje se loše integriše u društvo (povučena ili hiperaktivna deca). Postoje i mališani koji su suviše inteligentni ili pak imaju niži IQ od prosečnog.

Nije dobro kažnjavati dete koje ima teškoće sa učenjem. Treba pronaći uzrok, posavetovati se sa učiteljem ili školskim psihologom, pa tek onda razmisliti o merama koje je potrebno preduzeti kako bi se detetu olakašalo.

Loše učenje zbog nervoze

Dete opterećeno raznim brigama, kao što su trvenja u porodici, razvod roditelja i slični porodični problemi, može imati velikih poteškoća sa učenjem. Ljubomora medju decom, bolest nekog člana porodice, zatim nasilnik iz starijeg razreda, strah od javnog nastupa… Mnogo je različitih okolnosti koje mogu detetu odvlačiti pažnju od škole. Odraslima se one mogu činiti kao sitnice, ali jednom sedmogodišnjaku mogu biti toliko zastrašujuće da mu naprosto paralizuju misli.

Ponekad se deca plaše da preduzmu nešto u školi ili van nje iz straha od neuspeha. Uzrok može biti to što je porodica uvek bila veoma kritična prema detetovim postignućima i postavljala mu veoma visoke zahteve.

Možda zvuči čudno, ali deca ponekad prolaze loše u školi zato što su suviše savesna. Stalno ponavljaju lekcije koje su već naučila iz straha da nešto nije naučeno kako treba. Zato uvek zaostaju. Roditelji i učitelji moraju raditi na podizanju samopouzdanja kod takve dece.

Ma šta da je uzrok detetovim teškoćama u školi, problemu treba prići iz dva pravca. Kao prvo, pokušati pronaći glavni uzrok. A drugo, roditelji i učitelj bi trebalo da su u stanju da poznavanjem deteta i njegovih dobrih osobina i interesovanja, da dete postepeno privuku školskoj grupi i njenim aktivnostima.

Teškoće u čitanju i pisanju

Za mene i vas reč „sat“ sasvim drugačije izgleda od reči „tas“. Međutim, mala deca kada počinju da čitaju misle da ove reči izgledaju isto jer se mogu čitati i sleva i zdesna. Deca pri čitanju često izvrću reči i slova, čitaju napamet.

Postoji izvestan procenat dece čije teškoće u prepoznavanju reči i slova prevazilaze prosek. Ta deca izvrću reči i slova i po nekoliko godina. Potrebno im je dugo vremena da nauče da pravilno čitaju i kao takva ne mogu da održe korak sa ostalom decom. Najveći problem je u tome što ona vrlo brzo steknu utisak o sebi da su „glupa“ i zato često omrznu školu. Roditelji i učitelj moraju uveriti dete da je to poseban problem pamćenja, da nije glupo i lenjo i da će naučiti da čita i piše kada za to bude spremno. Postoje i specijalne metode za rad sa takvom decom, samo na vreme treba uočiti problem.

Strah od škole

Ponekad se kod deteta pojavi iznenadan i naobjašnjiv strah od odlaska u školu. To se često događa posle dužeg odsustvovanja iz škole , kada je dete bolesno. Tipično je da dete ni ne zna čega se tačno u školi boji. Studije takvih slučajeva pokazuju da kod većine dece razlog nema nikakve veze sa školom.

Ma šta bio razlog, ukoliko se detetu povladjuje i dopusti mu se da još koji dan ostane kod kuće, njegov strah od povratka u školu postaje još veći. Pojačava ga i strah da je zaostalo sa gradivom, da će ga nastavnik ili druga deca kritikovati zbog odsustava. Zato je najbolje da roditelji ostanu odlučni u vraćanju deteta u školu, da se ne osvrću na njegove izgovore i molbe. Roditelji mogu svakako potražiti i savet školskog psihologa.

 

OSTAVITE ODGOVOR