Učitelјeva ptica – Milenko Ratković

Priču pod nazivom „Učiteljeva ptica“ napisao je Milenko Ratković. Po nama je veoma lepa i poučna i želimo da je podelimo sa vama.

Učitelјeva ptica

Ponekad je učitelј znao sve naše tajne. Tako, na primer, dođe on na prvi čas, pažlјivo nas osmotri nekoliko trenutaka, pa kaže:

Duško, ti si doručkovao jaja. Je li tačno? Jeste – zabrinuto ustaje dečak.

Sedi, sedi. Dobro bi bilo da se opereš posle svakog jela. Eto, recimo, Mira se lepo umila i očešlјala, ali domaći zadatak nije sama uradila. Neko joj je pomogao!

Učitelјu… boleo me je prst, pa mi je pomogao tata – brzopleto pokušava Mira da se opravda.

Zar ti je već prst ozdravio? – prekorno maše učitelј glavom, pa nastavlјa: – A Milan juče nije poslušao majku.

Čudili smo se otkud učitelј zna šta smo radili kod kuće. Zapitkivali smo ne bismo li saznali ko mu je to kazao, a on je uvek zagonetno podizao prst i govorio:

Kazala mi je moja ptičica!

Ptičica! Kakva ptičica? – pitali smo.

Malena, hitra, šarena… Svuda ona stigne i zaviri. Uveče doleti na moj prozor i ispriča mi šta su radili moji đaci.

Širom otvorene dečje oči netremice su gledale učitelјa. Da li se on to šali? Zbunjivala nas je njegova ozbilјnost, a svaka njegova reč značila je za nas nepobitnu istinu. Nije bilo teško uveriti nas, zaista postoji. Bilo gde da smo se nalazili, pomišlјali smo da nas, možda, odnekud motre oči učitelјeve ptice. Stoga smo pazili šta radimo.

Ponekad nije bilo tačno ono što je ptičica kazala“. Tada se učitelј dovijao na razne načine, kako bi opravdao svoju krilatu prijatelјicu. A jednom ga je Mira dovela u nepriliku pitanjem:

Je li Vam ptičica kazala gde sam bila juče?

Učitelј se brzo snašao: – Moja ptičica je teško ranjena. Jedan dečak, čije ime neću da kažem pogodio je praćkom.

Sada je lečim i ne puštam je da leti sve dok ne ozdravi.

Čuvši ove reči, sav sam pretrnuo. Misli li on na mene? Pre neki dan, loveći praćkom, ranio sam jednu ptičicu. Pokušao sam da je uhvatim, ali ona se sakrila u grmlјe. Možda je to bila učitelјeva ptičica!

Skrušeno sam se povio nad klupom, nemajući smelosti ni da pogledam učitelјa.