Iako ima samo 10 godina Jovan Rajović iz Valjeva se uveliko bavi pisanjem, dobitnik je mnoštva diploma i priznanja a povod da ga posetimo i razgovaramo sa njim je njegova prva knjiga koja se uskoro očekuje.
Kada si dobio inspiraciju da pišeš i šta je prethodilo tome?
Uvek pre spavanja mama mi je čitala priče i tako nekako dok sam tonuo u san ja sam pamtio reči. Vrlo rano sam naučio da pišem i da čitam. Imao sam oko 4 godine. Prvu pesmu sam napisao sa 6 godina i posvetio sam je mami, a posle sam video da na svakih par dana mogu da napišem pesmu. Dovoljno je bilo da nešto vidim, da me inspiriše i stihovi su se brzo nizali.
Dobitnik si mnogih priznanja, diploma,nagrada i pohvalnica. Možeš li da nam nabrojiš neke od njih i možeš li da izdvojiš jednu koja ti najviše znači?
Ne bih mogao da izdvojim ni jednu posebno, jer svaka nagrada mi je draga na svoj način. Ovde su sve te nagrade (pokazuje diplome), nagrada Gran pri na međunarodnom festivalu u Bačkoj Topoli, nagrada Šešir Raše Popova u Mokrinu,nagrada Europroma-Valjevo,nagrada Zavoda za javno zdravlje, diploma iz Batuta,zatim sa festivala u Nišu, nagrada Šantićevo pero u Beogradu, nagrada za pesničko stvaralaštvo u Mrkonjić Gradu, nagrada Filharmonije, nagrade iz Barajeva, Vranja, Sremske Mitrovice kao i nagrade za učešće na konkursima sajta Moje dete.
Postoji li neko ko ti je uzor u književnom stvaralaštvu?
Mnogo volim da čitam i možda bih izdvojio Miku Antića i Todeta Nikoletića, ali niko mi nije uzor. Voleo bih da izgradim neki svoj stil po kome ću biti prepoznatljiv i radim na tome.
O čemu najrađe pišeš i postoji li neka pesma koja ti je draža od ostalih?
Najčešće pišem o ljubavi, o prirodi a ima među mojim pesmama onih zabavnih i smešnih a ima i onih ozbiljnih i tužnih. Drage su mi sve moje pesme, ali nekako su mi najdraže one koje sam posvetio mami, baki koja je nažolost preminula i psu koji nije više sa nama, jer je podleteo pod auto.
Sem što se ističeš u pisanju poezije, ti si odličan učenik i postižeš zapažene rezultate u školi. Kako uspevaš sve to i ostaje li uopšte vremena za igru?
Uspevam dobro da se organizujem i imam vremena za sve. Dešava mi se nekad da se igram ispred zgrade, ugledam pticu ili nešto drugo, dobijem u trenu inspiraciju za pisanje i odmah utrčim u kuću da zapišem. Nekada odjednom napišem celu pesmu, a nekada samo strofu ili dve pa kasnije nastavim. Posle toga izađem i nastavim da se igram.
Kako drugari gledaju na to što pišeš pesme i što osvajaš nagrade, da li imaš njihovu podršku?
Čestitaju mi svaki put kada dobijem neku nagradu. Imam podršku drugara, ali uvek veću podršku imam od odraslih koji se čude što jedno dete može tako nešto da napiše.
Rekao si nam da je u pripremi tvoja prva knjiga koja bi uskoro trebala da izađe iz štampe. Možeš li našim čitaocima da kažeš nešto više o knjizi?
Radujem se što ću uskoro imati objavljenu knjigu a vi ste prvi kojima ću reći i naziv knjige. Knjiga će se zvati „Juče i sutra“, taj naslov sam izabrao, jer juče i sutra su dva dana u kojima ne može ništa da se uradi. Samo danas može da se uradi nešto i danas treba da se volimo, da širimo ljubav i da se zabavljamo.
Imaš li za kraj neku poruku za čitaoce sajta Moje dete?
Svoj deci bih poručio da manje vremena provode igrajući igrice a što više da čitaju, pišu ili crtaju, jer tako će razviti svoju kreativnost. Odraslima bih poručio da više vremena provode sa decom i da to vreme kvalitatno iskoriste.
Na kraju razgovora Jovan nam je rekao da je njegov cilj da postane pesnik i da za njega zna ceo svet. Uredništvo sajta Moje dete mu od srca želi da istraje u ostvarenju svojih snova. A, s obzirom na njegov pesnički dar, elokventnost i ogromnu dozu samouverenosti sigurni smo da će Jovanov san ubrzo postati java.
