Početna Porodica Saveti Uticaj fizičke aktivnosti i sporta na pravilan razvoj dece

Uticaj fizičke aktivnosti i sporta na pravilan razvoj dece

899
0
PODELI
školica sporta

Na pravilan razvoj dece, razvoj fizičkih sposobnosti, pravilan rast i razvoj tela i formiranje zdrave telesne konstitucije najviše utiče fizička aktivnost deteta. U razvoju fizičkih i drugih sposobnosti neophodno je ostvariti dva osnovna zahteva i to:

a) Što više aktivnosti, čime se podstiče brži razvoj;
b) Što raznovrsnije aktivnosti čime se obezbeđuje kompletan razvoj.

Kretanje je lek – zdravstvene prednosti

Danas je mali broj ljudi u stalnoj fizičkoj kondiciji, pa su im takva , i deca. Sve su češće bolesti srca i krvnih sudova, pre svega zbog nedovoljnog kretanja i fizičke aktivnosti uopšte.

Stara latinska izreka glasi “Kretanje je lek“ mora se svakodnevno uvažavati i poštovati. Poznato je da brže hodanje i uopšte jači fizički napor podstiču srce da brže kuca. Time se ubrzava i krvotok, disanje i na taj način veća količina kiseonika dospeva u tkiva i mišiće, a to sve povoljno utiče na poboljšalje i očuvanje zdravlja.

Hodanje i trčanje su najprirodniji načini kretanja i jedna vrsta aktivnog odmora odraslih i dece. Na žalost, deca sve svoje slobodno vreme provedu kraj televizora i kompjutera. Na tabletima, i mobilnim uređajima. Dete, ma kog uzrasta trebalo bi bar dva sata dnevno da provede u nekoj sportskoj aktivnosti. Ovo doprinosi jačanju  mišića nogu i ruku pa i celog tela, a posebno povećanju kapaciteta pluća i srca.

Dete koje svakodnevno hoda, trči “vežba”, zdravije je i sposobnije za veće napore, manje se zamara i manje “troši” svoj organizam. Dokazano je da srce kod deteta koje se bavi nekim sportom  ima za vreme mirovanja puls od 60 otkucaja u minutu , dok netrenirano, “lenjo” srce, ima, po pravilu 80 otkucaja u minutu i za čitavu četvrtinu je opterećenije. Ako se tako nastavi dalje u životu, čitavih dvadeset pet godina netrenirano srce je starije, više amortizovano i u krajnjoj instanci toliko godina čovek manje živi.

Fizičke  aktivnosti  kojima  deca  mogu  da  bave

  1. Poludnevni ili jednodnevni izleti u prirodu, bar jednom nedeljno. Treba odvesti dete u prirodu da udiše svež planinski vazduh, da se tamo istrči, odmori oči u zelenilu livada, da druguje s pticama i zverčicama. Ukoliko roditelji na tome insistiraju makar samo u jednoj godini, kasnije će izleti i druženje sa prirodom postati dečija potreba i radost.
  2. Naučiti dete, i to što ranije, da pliva, najbolje već u trećoj ili četvrtoj godini života. I ne samo da nauči već i da što češće i duže pliva, koliko je god to moguće. Plivanje je sport broj jedan, bitno povećava vitalni kapacitet pluća, pravi je melem za srce i gotovo sve druge organe. O njemu se takođe može govoriti kao osnovnom uslovu za dobro zdravlje i vedro raspoloženje.
  3. Zima je period koji se odlikuje neaktivnošću, i baš zbog toga morate deci obezbediti uslove za pojedine zimske igre i sportove, posebno za sankanje i skijanje. Ovi sportovi izuzetno vesele svu decu i ona s nestrpljeljem očekuju prve snežne pahulje. Sportovi na snegu omogućuju konstantan fizički razvoj, jačaju otpornost i organizma i svežinu duha pod uslovom da je dečja obuća i odeća dovoljno topla i podešena za kretalje.
  4. Svakodnevna, a najbolje jutarnja gimnastika. Za gimnastiku nisu potrebni neki specijalni uslovi, osim dobre volje i deset do dvadeset minuta vremena. Sva deca su u školi ili vrtiću ovladala nekim elementarnim vežbama pa ove treba i koristiti. Problem je u tome što većina roditelja ni sama ne upražnjava jutarnju gimnastiku. Ali sve se može kad se hoće, zarad zdravlja svoje dece.
  5. Dete treba da se redovno bavi nekim sportom. A kada kažemo bavljenje sportom to se odnosi na neki organizovani sportski kolektiv, preko škole i nekog sportskog kluba, naravno u skladu sa interesovaljem i fizičkim sposobnostima. Bavljenje sportom je i izuzetna rekreacija i veliko zadovoljstvo, takmičenje s drugima, i sa samim sobom. To posebno podsgiče i svestranost i jača dečji organizam i njegovu volju.
 

OSTAVITE ODGOVOR