Početna Kuhinjica Ishrana dece Uvođenje čvrste hrane u ishranu beba – važne informacije o pojedinim namirnicama

Uvođenje čvrste hrane u ishranu beba – važne informacije o pojedinim namirnicama

79
0
PODELI
foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Svi znamo koliko je pravilna ishrana važna za normalan rast i razvoj deteta. Zato roditelji treba da budu što bolje informisani o osnovnim karakteristikama i sastojcima pojedinih namirnica, jer su upravo oni odgovorni za sticanje zdravih navika u ishrani dece. Mame i tate su ti koji formiraju njegov ukus i naklonost prema određenoj vrsti hrane, a navike stečene u najranijem dobu, dete će kasnije teško promeniti, bilo da su one dobre ili loše. Sve to je razlog više da pročitate par korisnih saveta o pojedinim namirnicama koje se veoma često koriste u pripremanju ukusnih jela za bebe koje su počele da se hrane čvrstom hranom.

Šargarepa – bez preterivanja!

foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Šargarepa je jedna od prvih namirnica koja se uvodi u čvrstu ishranu beba i veoma je zastupljena u bebinom jelovniku. Ona je veoma korisna pre svega jer sadrži puno vitamina A i kalijuma. Međutim, ukoliko se šargarepa konzumira u prevelikim količinama, ona može imati nepovoljan uticaj na organizam, što se manifestuje izraženom žutom bojom kože deteta. Najbolje je dakle, da se šargarepa daje detetu svaki drugi dan.

Sirevi – izbegavajte punomasne vrste

Maloj deci treba davati mlade sireve, najbolje domaće, pripremljene od kuvanog mleka. Nemojte nabavljati sireve na pijaci, od neproverenih prodavaca, jer se lako može desiti da su kontaminirani i zaraženi salmonelom, streptokokama, ešerihijom koli…

Tvrdi sirevi, poput kačkavalja, trapista, gaude, ementalera, sadrže veći procenat masnoće (holestrola), a znatno manje belančevina (proteina). U 100 g tvrdog sira sadržano je između 50 i čak 110 mg holesterola, zavisno od vrste i procenta masnoće. Zato u ishrani malog deteta treba izbegavati punomasne sireve.

Umesto margarina – maslac

foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Margarin se često koristi za pripremanje raznih vrsta jela, ali nije preporučljiv u ishrani male dece. Naime, margarin sadrži biljna ulja, vodu i mleko, a dodaju mu se razni aditivi, veštačke boje i arome, vitaminski preparati, emulgatori, antioksidansi, kao i kuhinjska so (do 2%).

Sa druge strane, maslac (puter) predstavlja mlečni proizvod koji se dobija preradom slatke ili kisele pavlake uz dodatak soli. Kao takav, on je prirodni izvor vitamina A i D i ne sadrži aditive, veštačke boje, emulgatore, konzervans, veštačke arome… Zato umesto margarina treba koristiti maslac, bez obzira što sadrži više zasićenih masnih kiselina i holesterola. Jer u margarinu ima tzv. transmasnih kiselina koje su jako štetne jer podižu nivo lošeg LDL holesterola i snižavaju nivo dobrog holesterola u organizmu.

Puter, pavlaku, mladi kajmak, pa i margarin, treba dodavati jelu na kraju pripreme, kada je kuvanje već završeno.

Oprezno sa pilećom džigericom

Pileća jetra je veoma bogata gvožđem, zbog čega treba da se nađe na jelovniku deteta jednom ili dva puta nedeljno. Ali ne treba kombinovati džigericu sa mesom ili jajima, jer po biološkoj vrednosti sve ove namrinice su zamena jedna za drugu. Pored toga, kombinovanjem proteina iz različitih namirnica povećava se dužina njihovog varenja.

Važno je napomenuti i da je džigerica lako kvraljiva, pa je treba izbegavati tokom velikih letnjih vrućina. Još jedna važna činjenica vezana za pileću džigericu jeste da ona može sadržati antibiotike i hormone, ukoliko je od pilića uzgajanih na farmi koji se hrane koncentratima. Ti koncentrati često imaju u svom sastavu antibiotike i hromone a njihovo taloženje je najveće upravo u džigerici, znatno veće nego u drugim delovima mesa živine. Posledica toga, između ostalog, mogu da budu jake alergijske reakcije.

Zato džigerica od pilića sa farme nije preporučljiva u ishrani odojčadi i male dece. Njima treba davati isključivo džigericu od pilića gajenih u domaćim uslovima, na selu, a ako niste u stanju da obezbedite domaću džigericu, drastično redukujte njenu upotrebu u pripremi hrane za malo dete.

Jaja – termička obrada obavezna

foto: pixabay.com
foto: pixabay.com

Jaja predstavljaju jednu od najvažnijih životnih namirnica, koja sadrži sve važne belančevine potrebne ljudskom organizmu. Međutim, sa njihovim uvođenjem u ishranu malog deteta treba biti jako obazriv.

Mnoge mame pripremaju razne poslastice sa živim jajima i tako rizikuju da dovedu dete u opasnost. Takve poslastice, koje sadrže živa, termički neobrađena jaja, nisu za malu decu. Živa jaja se loše vare i nedovoljno su iskorišćena u organizmu. Osim toga, mogu izazvati trovanje, jer predstavljaju pogodnu sredinu za razvoj raznih mikroorganizama, pa je povećan rizik od salmonele, a često mogu izazvati i dijareju i alergijske reakcije kod deteta.

Deci koja su tek počela da se hrane čvrstom hranom treba davati samo tvrdo kuvano žumace, dok se belance uvodi u ishranu tek nakon prvog rođendana. Čak i tada treba biti jako oprezan. Najpre dajte detetu jednu osminu tvrdo kuvanog belanceta, pa tek nakon 15 dana, ukoliko nema rekacije na koži ili dijareje, možete povećati unos na jednu četvrtinu belanceta. Ovom računicom, dolazimo do zaključka da dete može da pojede celo tvrdo kuvano jaje tek 3 meseca nakon što mu je prvi put ponuđeno belance.

Jaja uvek moraju da budu sveža i prethodno čuvana u adekvatnim uslovima. Naročito budite oprezni tokom letnjih vrućina. Najzad, potrudite se da nabavljate jaja od domaćih koka, dok ona sa farmi, gde se kokoške hrane koncentratima, treba izbegavati.

 

OSTAVITE ODGOVOR