Ukoliko ste ljubitelj boravka u prirodi, verovatno je nemoguće da ste bili na nekom izletu ili u nekoj šetnji a da niste naišli na tragove ljudskog nemara prema prirodi.
Koliko god daleko i duboko zašli u prirodna prostranstva, pronaćićete otpad kome će biti potrebne hiljade godina da se razgradi. To nas bolno podseća da živimo u zemlji gde je kolektivna ekološka svest na najnižem nivou.
Kako u takvim okolnostima vaspitati svoje dete da štiti životnu sredinu od sopstvenih, ali i loših postupaka okoline? Kako da vaše dete ostane „cool” ako je jedno od desetoro dece koja za vreme školske pauze, papirić baca u kantu za otpatke, a ne gde god bilo?
Put je dug i ono što vi radite vaspitavajući svoju decu da misle ekološki ispravno, samo je „jedna od bitki koja se vodi u ovom ratu”. Dobro je da to imate na umu i da ni po koju cenu ne odstupate od tog puta, jer vam se čini da je vaš trud besmislen.
Činjenica je da su mnoge zemlje zbog novih i veoma strogih zakona, drastično poboljšale ekološke prilike na bolje i to u veoma kratkom roku. Ostaje nada da će se takve promene dogoditi i u našoj zemlji. Svakako, bilo bi dobro da i pre toga i mi sami budemo izvor dobrih promena.
Šta roditelji mogu da učine sada i ovde?
Pokažite kako se priroda štiti sopstvenim primerom.
Dete uči od nas. Kao sunđer upija sve što mu kažemo, nesvesno prokomentarišemo ili kažemo nekoj drugoj osobi u njegovom prisustvu. Čak i kada mislite da vaše dete ne sluša, ono registruje sve što kažete. Takođe, ukoliko su vam usta puna ekološke svesti, a svojim postupcima povremeno pokazujemo nedoslednost, dete će to primetiti. Jedini izlaz je da u takvoj situaciji pokažemo svest o tome da smo pogrešili i da svoju grešku ispravimo.
Ovakve situacije mogu biti i korisne vašem detetu. One pokazuju da nije strašno ako i sami pogreše ukoliko se postaraju da na kraju učine pravu stvar. Ako vas u nekom lošem postupku ispravi vaše dete, zahvalite mu se na tome. U suštini, ovo je pokazatelj da je dete pravilno usvojilo ono čemu ste ga učili vi ili čemu je naučeno u školi.
Ako šetate prirodom i naiđete na bačenu plastičnu flašu ili neki bionerazgradivi otpad, nemojte samo coktati nad ponašenjem neodgovornih pojedinaca. Pokupite otpad i pokažite kako se štiti životna sredina.
Napravite akciju čišćenja
Nema boljeg učenja od praktičnog rada. Vi ne možete sami očistiti planetu, svoju zemlju, svoj grad ili selo pa najčešće ni svoju ulicu. Međutim, ukoliko animirate svoje komšije, zajednička akcija čišćenja dvorišta zgrade ili možda cele ulice ukoliko živite u kući, može biti korisna, ne samo iz ugla lepše i čistije životne sredine, nego i zbog boljih prijateljskih odnosa sa komšijama.
Kada je jedno dvorište uređeno, bez obzira što je reč o javnoj površini, ljudi koji dolaze sa strane vode više računa o tome da ne naruše zatečeni red. Kada naiđu na zapušteno, prljavo i otpadom zasuto dvorište i sami lakše dozvole sebi ekološku nemarnost.
Ovakve akcije su naročito važne ako u njima učestvuju deca. Kako ih uključiti?
Najbolje postepeno i bez insistiranja da oni to rade. Primenite uvek korisnu metodu Toma Sojera, kome su deca plaćala za priliku da i oni farbaju ogradu, što je zadatak koji je njegova tetka kao kaznu poverila Tomu. Neka vas deca vide kako čistite i neka vide da to radite sa zadovoljstvom.
Kada vas pitaju da li mogu i oni da probaju (a pitaće), nećkajte se malo (baš kao i mladi Sojer), a onda im poverite taj važni zadatak. Dovoljno je da animirate jedno dete, ostali će se tiskati za priliku da se i oni priključe. Kada završite sa čišćenjem znajte da će ekološka policija biti upravo ta ista deca koja su čistila. Omot od žvake, lizalice ili sladoleda neće tako lako biti bačen ispred zgrade, bar ne iz ruke deteta koje je pre toga držalo metlu ili grabulju u ruci.
Najzad, ne zaboravite da nagradite trud dece nekim osveženjem i da ih javno i obilato pohvalite pred svima.
Ne okrećite glavu kada neko ugrožava životnu sredinu
Ekološka svest podrazumeva nekoliko važnih komponenti – da mislite i ponašate se u skladu sa prirodom. Kada god ste u prilici preduzmete neku akciju koja će doprineti očuvanju sredine. Možda najvažnija komponenta koja vodi ka promenama u društvu jeste da ne okrećete glavu od aktivnosti koje ugrožavaju eko-sistem.
Dakle, ako vidite nekoga da na ulici baca papirić, priđite i recite mu da mu je nešto ispalo. Ako kaže da je to samo smeće, recite da je otpadu mesto u kanti za tu namenu.
Ovakve situacije možda nisu uvek prijatne i neke ljude nikada nećete „prevaspitati”, ali to i nije smisao vašeg postupka. Poenta je da vaše dete nauči od vas da ne treba zagađivati životnu sredinu. Još je važnijeda to ne treba ćutke dozvoliti ni drugima.
Kada jednom strogi zakoni primoraju sve da se ponašaju drugačije od onoga na šta su navikli, vaše dete će se takvim zakonima voditi prirodno i sa zadovoljstvom. Možda će baš ono biti osoba koja će u budućnosti doneti takav zakon. Možda će baš ono očistiti i vašu ulicu, i vaš grad i vašu zemlju, pa zašto ne i planetu?!
Koristitet svaku priliku da uživate u lepoti prirode
Koliko god da su nam gradovi zagađeni izduvnim gasovima, prekomernom bukom i svetlošću, boravak u prirodi za decu iz urbanih sredina često nije prijatno iskustvo. Kažu – lepo je na slikama, ali uživo bubice grizu, trava bocka, paučina se lepi za lice i sl. Ljubav prema prirodi se uči, pre svega, boravkom u njoj, ali postoje i neki mali „trikovi” koji podstiču bliskost sa prirodom, a imaju „lekovita” svojstva i za našu psihu.
Kad god možete u društvu dece zastanite da pogledate neki pejzaž, skrenite im pažnju na neko lepo drvo ili proplanak. Pokažite im kako je lep livadski cvet i kakav oblik je napravio onaj oblak. Ugasite auto na seoskom putu i u mraku im pokažite lepotu zvezdanog neba, kakvu u gradu neće moći da vide. Pokažite im neobičnu pticu i ispričajte zanimljivu priču o zecu koji je pretrčao put. Pomozite bubici da se iz leđnog položaja vrati na svoje noge i nastavi svojim putem…
Kada vaše dete prvi put pokaže neki lep prizor i natera vas da zastanete kako biste zajedno uživali u njemu – uspeli ste. Vaspitali ste jedno ekološki svesno mlado biće.
