Mnogim roditeljima sa više dece poznata je situacija kada se braća ili sestre međusobno posvađaju oko igračke, kada jedno dete želi upravo onu sa kojom se igra drugo dete, iako ima potpuno identičnu igračku u svojim rukama.
Sukobi među decom ponekad mogu da deluju veoma dramatično roditeljima koji se obično u takvim situacijama nađu u ulozi sudije. Šta činiti i kako se ponašati u ovakvim situacijama?
Svađe među decom su deo odrastanja
Dečje svađe su ustvari deo njihovog odrastanja. Dešava se da mališani urlaju jedni na druge na sav glas, da se guraju, čak i razmenjuju udarce, a sve je to praćeno upotrebnom ružnih reči. Takva situacija u kući za roditelje može biti dramatična, postaju umorni od svađe njihove dece i pitaju se hoće li tome ikada doći kraj.
Međutim, nema mesta velikoj zabrinutosti. Konflikti, verbalni i fizički sukobi između mališana u porodici su način na koji se deca bore za sopstvene pozicije u njoj. To je zapravo način da privuku pažnju roditelja i njihovu ljubav.
Roditeljski strahovi i brige zbog sukoba između njihove dece
Svaki roditelj biva uznemiren u situacijama kada sukom među mališanima eskalira, usled čega nastaje gromoglasna buka, plač, vriska, a ponekad i tuča. Roditelji se plaše ovakvih situacija pre svega jer su svesni da i naizgled bezazlena situacija može da dovede do ozbiljnog povređivanja mališana.
Deca pak, drugačije doživljavaju svađe. Za njih je to trenutna situacija, brzo se naljute, posvađaju, ali istom tom brzinom umeju da postignu kompromis, rešenje i da nastave zajedničku igru kao da ništa nije bilo. Zato su često uspešniji od svojih roditelja u rešavanju problema.
Roditeljske intervencije: bez naklonosti molim!
Strpljenje i tolerancija roditelja su ključni faktori za prevazilaženje ovog perioda u odrastanju njihove dece. Važno je razgovarati i mnogo puta objasniti mališanima zašto ne trebaju da se sukobljavaju sa bratom ili sa sestrom. Deci je potrebno predočiti da postoje i konstruktivni načini za rešavanje nesporazuma.
Faza tuča i svađa je prolazna, iako deluje da se vaši mališani nikada neće složiti. Sa odrastanjme oni shvataju da roditeljsku pažnju mogu da pridobiju i na drugačije načine, poput uspeha u školi ili pomaganja oko kućnih poslova.
Zavisno od prirode sukoba i roditeljske procene problema, onda kada je to moguće treba prepustiti deci da samostalno nađu kompromis i rešenje. U situacijama kada to nije moguće, intervencije roditelja trebaju da budu nepristrasne i da pritom „Očitaju lekciju i jednom i drugom detetu“.
Svađa roditelja pred decom: Zapamtite, vi ste najveći uzor vašoj deci!
Dužnost, odgovornost i obaveza roditelja je da imaju na umu da su oni uzori i modeli prema kojima se oblikuju i grade obrasci ponašanja njihovih mališana. Način na koji vi rešavate sukobe i problem sa supružnikom, prijateljima ili ostalim članovima porodice, u velikoj meri se preslikava i na ponašanje vaše dece.
Ukoliko se problemi rešavaju uz ispoljavanje agresivnosti, vikom, tučom ili ucenom, vrlo je verovatno da će to postati komunikacioni stil vaše dece, jer će ona takvo ponašanje shvatiti kao način da se bore za svoje potrebe i želje.
Zato je neophodno da roditelji razmišljaju na koji način će ispoljavati svoje emocije pred decom i da svesno kontrolišu svoju ljutnju i ispolje je na konstruktivan način.
