Početna Škola Prepričana lektira Vasko Popa – pesnik inovacija i promena

Vasko Popa – pesnik inovacija i promena

176
0
PODELI

Vasko Popa – jedan je od najznačajnijih pesnika savremene srpske poezije. Reč je o pesniku koji je napravio oštar zaokret i izmenio tokove savremenog srpskog pesništva. To se dogodilo ranih pedesetih godina, zbirkom pesama Kora. Vasko Popa je nesumnjivo baš ovom zbirkom postao jedan od najznačajnijih ličnosti savremene srpske poezije. Iako je zbirka na početku osuđena kao buncanje i besmisao vremenom će dobiti nepokolebljiv značaj. Ova zbirka obeležiće jednu pesničku epohu i odrediti dalje pravce njenog razvoja.

U nastavku teksta sledi analiza zbirke pesama Kora, sa isticanjem njenih tematsko-motivskih i drugih značajnih karakteristika.

Karakteristike zbirke pesama „Kora”

Vasko Popa (1922 – 1991) jedan je od najznačajnijih modernih pesnika druge polovine dvadesetog veka. Izuzetan pesnički talenat pokazuje 1953. godine, objavivši zbirku pesama Kora. Na tadašnjoj književnoj sceni ova zbirka označiće nešto sasvim novo i drugačije. Njena specifičnost dolazila je iz neobične sadržine, forme, a pre svega sintakse. Bila je istovremeno radosno pesničko otkrovenje, ali i šokantni i zbunjujući novitet. Kao što je M. Lalić romanima Svadba i Lelejska gora napravio zaokret u posleratnoj srpskoj prozi, Popa će isto učiniti, ali u poeziji.

To je uticalo da se tumačenja Popine poezije podele. S jedne strane bilo je onih koji su zbirku Kora odmah prihvatili i u njoj pronašli niz kvaliteta, a tumačili je kao oslobađanje od norme i dogmatskih modela. Ipak, na drugoj strani Popina poezija naišla je na nerazumevanje, te su je takvi tumači odbacili kao nešto što je besmisleno i hermetično.

Iako se hermetičnost zaista ubraja kao jedna od osobina Popine poezije, ona nema značenje nerazumne, teško shvatljive i zbunjujuće, već poezije koja nudi više mogućnosti. Naime, pojam hermetičnosti ukazuje da se jedna pesma može tumačiti na više načina. Pritom, različita značenja iste pesme međusobno se ne potiru i ne isključuju, nego podjednako važe. Dakle, kada kažemo da je neka Popina pesma hermetična, to ne znači da je ona besmislena i nerazumljiva, već da se može tumačiti na različite načine.

Zbirka pesama Kora sadrži još značajnih karakteristika. Između ostalih, njena vrednost je i u tome što su u ovoj zbirci postavljeni temelji Popine poetike uopšte. Takođe, u Kori se pojavljuje više tema: ljubav, rodoljublje, misaonost, ljudska egzistencija, ništavilo, sukobi i vetrometine kojima je čovek izložen… Zbirku valja tumačiti u kontekstu ropstva, nasilja, neslobode, ljubavi, usamljenosti.

Kasnije, u drugim zbirkama koje će za Korom uslediti tematsko-motivska osnova samo se nastavlja i dalje razvija. Zbog toga važi da su u ovoj zbirci postavljene osnova i značajne osobine Popine poezije.

Ciklusi pesama zbirke „Kora”

Jedna od osobina Popine poetike jeste i celovitost i stroga organizacija. Tako se zbirka Kora sastoji iz četiri dela, tj. četiri ciklusa. Oni su naslovljeni: Opsednuta vedrina, Predeli, Spisak i Daleko u nama. Ciklusi se međusobno razlikuju po broju pesama, a tematsko-motivski sadržaj manje-više je isti.

Ciklus pesama „Opsednuta vedrina”

Ciklus pesama Opsednuta vedrina sa svega osam pesama čini najmanji ciklus ove zbirke. Tema zla, pitanje ljudske egzistencije, morala, borbe i večite težnje za opstajanjem  najvažnije su osobine ovog ciklusa. V. Popa je zbirku Kora pisao duži vremenski period, a kako smo već naveli – objavljena je 1953. godine. Međutim, ciklus Opsednuta vedrina nastajao je ratnih godina, te se upravo taj kontekst uzima za razumevanje i naslova ciklusa i pesama u njemu.

Ipak, nekada nije dovoljan samo kontekst za razumevanje ovih pesama, jer istina, one su pune metaforičkih slika, te deluju i u kontekstu zbunjujuće. Zbog toga je važno pesme iz ciklusa Opsednuta vedrina čitati pažljivo, prodreti u njihovu suštinu, tragati za skrivenim značenjem, a ne tumačiti ih doslovno i bukvalno.

Atmosfera i teme koje se provlače kroz pesme ovog ciklusa odnose se na neprijatnu svarnost i vrebanje opasnosti sa svih strana. Takvo neprijatno stanje koje ima jačinu stvarnosti, a ne priviđenja izaziva osećaj nespokojstva, nemira, straha, raspadanje mira. Upravo će žudnja za spokojem biti nešto nedostižno, a slike razaranja i nasilja sve izraženije. Ostavlja se takav utisak kao da se čitav svet obrušio na lirskog subjekta i da je ništavilo jedini izlaz. Ipak, pesma Opsednuta vedrina po kojoj ciklus nosi naziv, sugeriše na mogućnost drugog izlaza i rešenja. Stihovima: Opsednuta vedrino / Kapije otvori, ukazuje se na mogućnost opstajanja vedrine, radosti srca i duše, ali nakon skidanja okova i zatočeništva sa te vedrine.

Ciklus pesama „Predeli”

Ovaj ciklus sadrži devet pesama i u njemu se pojavljuju neke nove teme i motivi. Uslovno bismo mogli pesme ovog ciklusa podeliti na one koje sadrže konkretne i one koje sadrže apstraktne motive. Teme pesama prate njihove naslove, koji su sadržani kroz konstrukciju:  predlog  NA / U i loktiv: Na dlanu, Na zidu, Na čiviluku, Na stolu, U uzdahu, U jauku, U zaboravu, U osmehu, U pepeljari. Primećujemo da se imenice upotrebljene uz ove predloge grupišu na zajedničke (čiviluk, dlan, zid, sto, pepeljara) i apstraktne (uzdah, jauk, zaborav, osmeh). Na osnovu toga lako možemo odrediti koje pesme imaju konkretne, a koje apstraktne motive.

Ono što se nameće kao pitanje u vezi sa ovim pesmama – zašto baš ti predmeti?

Već smo govorili o tome da se Popina poezija čita pažljivo i nikada je ne valja tumačiti doslovno. Dakle, ispod naslova ovih pesma kriju se neka druga značenja. Svi predmeti koji se javljaju upotrebljeni su metaforično. Oni se, u stvari odnose na pitanje čovekove egzistencije i njegove borbe sa nedaćama jednog vremena. Atmosfera i pozicija koju iznose ove pesme odnosi se na statičnost i nedelovanje predmetnosti protiv sila koje ih obaraju. Time podstiču besmisao, pustoš, prazninu, monotoniju, prolaznost i zaborav.

Ciklus pesama „Spisak”

Ovaj ciklus sadrži  šesnaest pesama i one su naslovljenje predmetima iz živog i neživog sveta. Kada je u pitanju živi svet pesme nose naslove po životinjama ( Patka, Konj, Magarac, Svinja, Kokoška) ili po biljkama (Maslačak, Kesten, Puzavica, Mahovina, Kaktus, Krompir). Pesme koje su naslovljene predmetima iz neživog sveta su: Stolica, Tanjir, Violina, Hartija, Belutak.

Takođe i pesme iz ovog ciklusa ne bi trebalo da iščitavamo i tumačimo doslovno. Zapravo, svaki od predmeta, biljaka ili životinja sa spiska jeste metafora za neku ljudsku situaciju i pitanje čovekove egzistencije i slobode.

Na primer,  pesma Patka može biti metafora za uskraćivanje ljudske slobode i upravljanje njegovim životom od strane moćnijeg i silnijeg, za koga lirski subjekt kaže da je trska koja misli. Dakle, patka, jedna naizgled obična životinja uzeta je kao primer kako drugi upravljaju životima, kreiraju sudbine, odvajaju od prirodnog staništa, tj. doma, gase slobodu i nastoje da se jedinka oseća jadno, poniženo, zarobljeno.

Slična čovekova pozicija u svetu predočena je i kroz pesmu Maslačak. Ova biljka je opisana je kao žuto oko samoće i predstavlja metaforu za čoveka. Pločnik je mesto gde živi taj maslačak i odmah možemo shvatiti da je reč o neprirodnom staništu ove biljke. Dakle, maslačak nije na livadi, okružen travom i drugim cvećem, već je prinuđen na beton, usamljenost i odbačenost koju tu oseća, nipodaštavanje koje dolazi od strane bezosećajnih prolaznika. Maslačak se jedino raduje prosjaku koji je takođe usamljen i odbačen, što upućuje na saosećanje za one sa istim brigama i problemima.

Iz ovog ciklusa mogu se izdvojiti i pesme Konj i Svinja koje takođe pokazuje do koje mere čovekov život zavisi od drugih i kako lako gubi ako je takva volja jačeg i moćnijeg.

Ciklus pesama „Daleko u nama”

Ciklus pesama Daleko u nama je najobimniji. Ima ukupno dvadeset i jednu pesmu. Međutim, pesme ovog ciklusa nisu naslovljene, kao u prethodna tri ciklusa, već su obeležene brojevima. Ovakva struktura ciklusa daje mogućnost da dvadeset i jednu pesmu iz ciklusa posmatramo kao manje celine koje će, zbog iste tematike i pozicije istog lirskog subjekta činiti jednu veliku pesmu – poemu o ljubavi. Naravno, ne bi trebalo pesme tumačiti samo u kontekstu ljubavi dvoje mladih. Od velikog je značaja i ratni kontekst, jer se upravo kroz strahote rata prikazuju  ljubav, čežnje, nade, brige dvoje zaljubljenih.

Ratni kontekst predočen je već u prvoj, uvodnoj pesmi Dižemo ruke, naslovljene prvim stihom. Stihovima: Čuješ li metak / Koji nam oko glave obleće / Čuješ li metak / Koji nam poljubac vreba, predočena je ratna atmosfera, nemiri i nesloboda koja se svuda oseća, a koja direktno utiče na ljubav dvoje mladih. I u drugim pesmama koje se tematski nižu jedna na drugu prikazana je pozadina razaranja, moralnog i duhovnog klonuća, haosa i borbe da ljubav nadjača sve to. Stihovima: Da li ću moći / Na ovom nepočin-polju / Da ti podignem šator od svojih dlanova, pokazana je upravo težnja da ljubav nadjača zlo, rat i da se ona u takvom kontekstu zaštiti.

Jedna od najlepših pesama ciklusa Daleko u nama jeste i pesma Očiju tvojih da nije. Dominantni motivi su oči, osmeh, lepota, ruke. Dakle, voljena draga, njena vrednost i lepota prikazani su upravo kroz ove motive. Međutim, svi ovi motivi su direktno povezani za socijalnim prostorom i imaju zadatak da taj teskobni i mračni prostor ulepšaju i oplemene. Značajno je da se kroz lik voljene žene skreće pažnja sa nemira i zbivanja koja potresaju svet. Zbog toga motivi ljubavi i ženske lepote, njenih, pre svega, unutrašnjih kvaliteta i te kako zauzimaju važno mesto u ovom ciklusu.

 

OSTAVITE ODGOVOR