Svako dete je priča za sebe. Dete možemo posmatrati kao neispisanu knjigu u koju mi kao roditelji prvi među mnogima ispisujemo prve i najvažnije redove, usađujemo osnove, stvaramo ličnost. Nemojmo se mnogo zanositi da nas klinci baš pravilno shvataju kada im govorimo kako da se ponašaju. Kao klinac sam najviše mrzeo fraze, nemoj ovo, nemoj ono, mrzim i kao roditelj, ali često uhvatim sebe da ih koristim.
Da bi dete usvojilo nekakav obrazac ponašanja koji mu se nameće mora prvo da ga razume. Suvoparni saveti i zabrane imaju sve manje efekata kod dece i često ih deca jednostavno ignorišu ili se i ne trude da iz zapamte. Trudite se da decu vaspitavate kroz zabavu, uz poučne pričice mnogo je lakše objasniti detetu šta je dobro a šta loše, šta treba a šta ne. Počećemo sa pričom „Laguckanje“ Svetozara Radišića.
Laguckanje – Svetozar Radišić
Pitala Srđana baka, da li je lepo da se laže. Odgovorio joj je, kao iz topa:
– Pa, naravno da nije.
Baka se nasmejala, pomilovala ga po glavi i rekla:
– Razmisli malo.
Pomislio je, šta tu ima da se misli. I majka i otac su mu hilјadu puta ponovili: – Laganje je ružno i nepošteno. Nemoj nikad da lažeš. Plemenito je da govoriš istinu.
Šta li sada baka hoće da me nauči, kada me tako pita? Malo je razmislio i setio se: Ponekad baš poželi da slaže. Zato je iskreno rekao baki: – Ja mislim da ponekad mora da se slaže. Na primer, kad me lovac pita da li sam video zeku.
Ja mu kažem: – Ne, nisam! – Iako sam ga video.
Kada bi me šinteri pitali gde su naši psi lutalice, Dora i Kliki, rekao bih: – Ne znam, nisam ih video.
Eto, ja ponekad slažem, kada zbog istine može da se dogodi nešto ružno.
– Imaš plemenito srce – reče mu baka.
A tek tvoje srce bako – ne razume mene svako! – pomisli Srđan.
Neuredna devojčica – Ketrin Džekson
Bila jednom neka vrlo neuredna devojčica. Znala bi ona u tren oka da stvori nered po kući. Ona i njena majka morale su toliko vremena da spremaju igračke, koje su bile rasute svuda po kući, da nikada nisu stigle da odu u šetnju ili da čitaju priče.
Devojčici to nije bilo drago, a još manje njenoj majci.
– Slušaj, kćeri, – reče majka jednog dana – ne mogu da shvatim kako jedna mala devojčica može da napravi toliki nered?!
Sutradan ona pripazi da vidi kako se stvara taj silni nered. Najednom postade svesna da izvlači igračke jednu za drugom. – Ako stavim jednu igračku na mesto pre nego što drugu uzmem – pomisli ona – možda onda neće biti toliko nereda.
Tako i učini. Kad god bi uzela novu igračku stavila bi na mesto onu kojom se više nije igrala. I kad je došlo vreme za spremanje igračaka devojčica nije mogla da veruje svojim očima – nije više bilo nereda.
Majka se još više začudi.
– Kako je to moguće? Kako si tako brzo mogla da spremiš sve igračke?
– To je moja tajna – odgovori devojčica.
I od toga dana devojčica i njena mama imaju vremena za šetnje za pričanje priča a u kući više nema nereda.
Očekujte uskoro još novih poučnih priča za decu i roditelje.