Veverica je mala krznena životinja poznata svima, spada u porodicu glodara. Na svetu postoje više od 200 vrsti veverica koje žive na gotovo svim kontinentima. Izuzetak je jedino Australija.
Ko bi pomislio da ta riđa krznena lopta sa raskošnim repom nije teža od 250 grama? Od ukupne dužine koja je skromnih 45 centimetara, 20 centimetara otpada na rep.
Rep za sve
Hajde da se malo pobliže upoznamo, baš sa tim repom! On je najpre ukras ove ljupke šumske životinjice. Ali on ima i svoju praktičnu primenu. Tako dok veverica skače sa jednog mesta na drugo, sa jednog drveta na drugo, rep joj služi kao padobran. Ako se desi da počne kiša, hop… očas posla, rep će joj poslužiti kao zaštita. Veverica podigne rep iznad glave i za tren oka dobija efikasan kišobran! Rep joj takođe služi za balansiranje po granama, pomoću repa uspeva da održava ravnotežu i na najvišim granama.
Najzad, kad se slučajno ovaj mali glodar nađe u kakvoj opasnosti ili zapodene borbu sa neprijateljem, rep se pretvara u štit.
Gde veverica živi?
Ako pođete u šetnju kroz šumu ili kroz park nekog velikog grada, postoji velika verovatnoća da ćete naleteti na vevericu, koja će čim vas oseti požuriti da se sakrije i pobegne na prvo visoko drvo u blizini.
Kada treba da dobije mlade, brine se o jazbini za svoje potomstvo: gradi dosta duboko gnezdo od isprepletanih vlati suve trave, pokrije ga krovom od slame i postavi mahovinom da bi im bilo udobnije. Za svaki slučaj, veverica sagradi po nekoliko gnezda, zlu ne trebalo… Tako nema opasnosti da njena mala porodica ostane bez krova nad glavom.
Čime se hrani veverica?
Veverica obožava lešnike, to je svima poznato: ko nije imao prilike da je vidi kako svojim prednjim šapicama drži lešnik kako bi ga oljuštila i pojela? Ali ona ne prezire ni bobičasto voće, gljive, čak i one otrovne, neke insekte i ptičja jaja. Ako ima hrane u izobilju ženka može dvaput godišnje da okoti po tri mladunca.
Zli jezici pričaju da uživa u pljačkanju tuđih gnezda. Čim počne da se bliži zima, ona gomila hranu – naručito orahe i žir – u šupljini nekog drveta ili u rupi iskopanoj u zemlji. Verica pravi više ovakvih skladišta za zimu i vrlo lako ih pronalazi čak i kada su zatrpana dubokim snegom.
Treba da znate i ovo, veverica je veoma brza u odnosu na svoju visinu: u stanju je da trči brzinom od 22 kilometara na sat i da u isto vreme sa pripadnicima svoje vrste razgovara svojim karakterističnim „čuk…čuk…“
Indijska prugasta palmina veverica
Ove živahne životinje tokom dana skakuću po palminom drveću, hraneći se palminim orasima, cvetovima i pupoljcima. Mužjaci se međusobno bore za ženke, ali posle parenja prestaje njihovo interesovanje kako za ženke tako i za buduće mladunce. Ženke okote tri puta godišnje po troje mladunaca i brinu o njima.
Zanimljivosti o vevericama
- Najmanja veverica je prikladno nazvana Afrička pigmejska veverica – duga je svega pet centimetara od njuške do repa.
- Postoje i veverice sa šokantno velikim dimenzijama. Indijska džinovska veverica duga je čak tri metra.
- Veverice imaju četiri svima dobro poznata prednja zuba koji im neprestano rastu tokom života. To osigurava da se njihovi zubi neće istrošiti od grickanja oraha i drugih tvrdih predmeta.
- Veverice često ne pojedu svu hranu u podzemnim špiljama, što je odlično za pošumljavanje. Iz tih podzemnih ostava u proleće kreću mladice hrasta, lešnika i oraha.
- Veverice nikada ne oboljevaju od besnila, niti je bilo slučajeva da su bile prenosioci ove bolesti.
- Postoje leteće veverice. Ne mogu da lete poput ptica ili slepih miševa, ali imaju leteće kožice (aerodinamične membrane) između prednjih i zadnjih nogu pomoću kojih mogu da jezde među krošnjama drveća.
- Veverice međusobno komuniciraju različitim zvukovima ali i mirisnim oznakama, a veruje se da i svoje kitnjaste repove koriste kao signalne uređaje, trzaju ih kada osete opasnost, i na taj način upozoravaju druge veverice.
Pogledajte i priče za decu o vevericama
