Početna Porodica Saveti Vrtić nije mesto za čuvanje dece, vrtić je priprema za život

Vrtić nije mesto za čuvanje dece, vrtić je priprema za život

501
0
PODELI
vrtić-deca
Izvor slike: https://ed.stanford.edu

Period navikavanja na vrtić ume da bude stresan i za roditelje i za dete. Za mnoge to znači prvo značajno odvajanje od majke i oca i uključivanje u kolektiv. Pravila grupe razlikuju se u velikoj meri od onog na šta je dete naviklo u porodici, i to tako i treba da bude. Vrtić je najbolji način da se dete socijalizuje i pripremi za život.

Međutim, privikavanje deteta na vrtić ume da bude bolan i stresan proces, toliko da se roditelj zapita da li je to neophodno. Koliko dugo navikavanje traje i na kraju, kako najbolje i najbezbolnije preživeti taj period?

Zašto dete treba da ide u vrtić?

Vrtić nije samo ustanova za čuvanje dece dok su roditelji na poslu. Zapravo, ukoliko se sagledaju sve pogodnosti detetovog boravka u grupi sa vršnjacima, vrtić je najmanje „bejbisiting servis“. U našoj sredini vlada uverenje da dete ne treba da ide u vrtić „ako ima neko da ga čuva“. Nekada će to biti tetka, baka, deka, a nekad, kada drugačije nije moguće, roditelji koji rade u suprotnim smenama. „Neka ga kod kuće, u vrtiću će stalno biti bolesno!“ – pod ovom parolom mnogi mališani odrastaju uz crtane filmove i babe i dede, bez stalnog i adekvatnog društva  za igru.

Obdaništa nisu centri za čuvanje dece već obrazovno-vaspitne ustanove u kojima deca provode više vremena i pod većim i ozbiljnijim nadzorom nego što je to, na primer, u školi. U zavisnosti od uzrasta deca se osamostaljuju, te se tako u jaslicama odvikavaju od pelena, uče se da koriste pribor za jelo ili da piju vodu ili čaj na čašu, u starijim grupama razvijaju maštu i kreativnost kroz različite igre, a u predškolskom uzrastu se pripremaju za školu, uče prva slova i slično.

Najveća prednost vrtića je u odrastanju sa vršnjacima

Pored svega što se u vrtiću nauči, odgovornosti koja se stekne, discipline i nekog drugačijeg reda koji se uvede u život deteta, može se reći da je najznačajnije za emocionalni, pa i intelektualni razvoj deteta – igra sa vršnjacima. Razvojni psiholozi su saglasni oko toga da je detinjstvo u vrtićkoj grupi bogato detinjstvo i najbolji model socijalnog razvoja. Deca koja prve drugove steknu u ranom uzrastu i kasnije kroz život lakše stiču prijatelje i grade čvrste odnose. Mnoge vaspitačice u vrtiću svedoče počecima nekih drugarstava koja kasnije budu krunisana čak i kumstvom.

Pored toga što se povežu sa sebi jednakima, deca u vrtiću se uče upravo tome da su jedan među mnogima, pojedinac u društvu. Pravila koja vladaju u kolektivu zapravo su pojednostavljen model društvenog sistema u kom će jednog dana biti važan deo. Dok do toga ne dođe, deca u vrtiću se uče pravilima, ali i uživaju u igri.

Kad je najbolje vreme za polazak u vrtić?

Kada dete prolazi kroz period adaptacije na vrtić, mnogi roditelji se pitaju da li nisu pogrešili ili požurili sa polaskom. Ta dilema potiče otuda što period adaptacije ume da bude stresan i bolan i za roditelja i za dete. Kad god da se desi, detetu treba vremena da se navikne na promenu. Prema psiholozima, najbolji period sa polazak u vrtić je od prve do četvrte godine života. Ne postoji precizan trenutak u tom periodu koji bi važio kao najbolji za svako dete. Roditelj je taj koji procenjuje da li je dete spremno da se uključi u kolektiv.

dete u vrticu

Koliko traje adaptacija na vrtić?

Kad god da se desi polazak u vrtić, dete ne prihvata lako odvajanje od roditelja, majke, porodičnog doma i eventualno braće i sestara. Umesto u poznatoj sredini, u kojoj mu je uglavnom sve podređeno, dete se odjednom nalazi u nepoznatom okruženju, bez majke, u grupi sa preko desetoro i više dece – jednako uplašene i zbunjene. Prva reakcija će sigurno i gotovo u sto odsto slučajeva biti plač. Mnoga deca reaguju burno, plač prati histerija i bes, mnoga su tužna i teško im je da se naviknu. Dešava se da takva reakcija izostane u prvoj nedelji ili čak mesecu, te da se javi kasnije. Svakako, roditelji se moraju pripremiti na otpor deteta kao i na to da neće od samog početka biti lako.

Mnogi vrtići imaju program adaptacije koji podrazumeva da dete u vrtiću najpre boravi sa jednim od roditelja, najčešće majkom, pa da onda ostaje samo, pri čemu se iz dana u dan vreme zajedničkog boravka skraćuje, a vreme kad dete boravi bez majke povećava.

Prema tradicionalnom modelu, polazak u vrtić podrazumeva to da roditelj dovede dete u grupu, pripremi ga za ulazak u radnu sobu, pozdravi se i ode. Taj trenutak primopredaje u prvoj nedelji nije nešto čega bilo koji roditelj želi da se seća. Ipak, uz stručnu i savetodavnu pomoć vaspitača, ovaj period je moguće prebroditi. Vaspitači predlažu lagani ulazak u grupu, što se pre svega odnosi na vreme koje dete u novoj sredini provodi. U prvim danima dete ostaje sat ili dva u kolektivu. Potom se boravak produžava do časa podnevnog odmora, a već za par dana cela grupa ostaje na spavanju. Prema proverenom modelu, ovakvim tempom, deca se na vrtić naviknu najviše za mesec dana. Ovaj period se uzima kao okviran i optimalan, mada je praksa pokazala da može biti i mnogo kraći, u zavisnosti od deteta i njegovog temperamenta.

Kako se pripremiti za vrtić?

Mnogi vaspitači savetuju da pre polaska u vrtić roditelj adekvatno pripremi dete. To podrazumeva razgovor sa detetom o tome šta će sve raditi u vrtiću, kako će i sa kim provoditi vreme. Ukoliko postoji mogućnost, savetuje se obilazak vrtića nedelju dana ranije. To je prilika da se dete upozna sa prostorijama, vaspitačicama, direktorom, higijeničarkama, medicinskim sestrama. Važno je da dete shvati da vrtić nije bauk ili kazna, već mesto u kom će se zabavljati, učiti i rasti.

Vrtić je prava priprema za život

Jednom kada se vrtić shvati kao priprema za život, a ne kao mesto za čuvanje dece ili stroga ustanova kojom se plaše nevaljala deca, i roditeljima i deci biće mnogo lakše da prolaze kroz odrastanje i probleme koji se na tom putu nađu. Vrtić je mesto u kom će dete po prvi put rešavati neke nesporazume i konflikte bez pomoći roditelja, unutar kolektiva pod budnim okom vaspitača. Vrtić je mesto u kom će se po prvi put među nepoznatima tražiti sebi slične i srodne. Mesto u kom će sklapati najlepša prijateljstva i uživati u igri.

To je takođe i mesto u kom će više biti izloženo: i konfliktima, i raspravama, i virusima. Sa druge strane, upravo zbog toga, u vrtiću će naučiti da se bori i izbori za sebe, da sazreva i raste, a ujedno će jačati svoj imunitet. Svakodnevno okruženo drugom decom u ranom detinjstvu dete će se učiti najvažnijoj lekciji života: da se treba zalagati za sebe, ali i za drugog, da je porodica toplo gnezdo i izvor ljubavi, ali da je grupa potrebna pojedincu da bi stalno išao napred.

Tekst je napisan u saradnji sa vaspitačicama Oliverom Dimić i Vesnom Jovanović, direktorkom Predškolske ustanove „Neven“ u Prokuplju.

 
loading...
loading...

OSTAVITE ODGOVOR