Početna Porodica Saveti Za pravilno dečje vaspitanje potrebno je znanje

Za pravilno dečje vaspitanje potrebno je znanje

377
0
PODELI
lepo ponašanje

VASPITANJE – Uvek kada kupimo neki aparat obavezno uz njega dobijemo uputstvo za upotrebu. Na taj način sa lakoćom rukujemo stvarima koje nam olakšavaju život. Za razliku od aparata, kada dobijemo dete nemamo uputstvo za upotrebu i snalazimo se kako znamo i umemo. Nekad vođeni roditeljskim instiktom, a nekad slušajući savete bliskih ljudi kao što su bake i deke. Svako vaspitava onako kako zna i ume. Onako kako misli da je za njegovo dete najbolje.

Ukoliko je čovek spreman da uči i da se usavršava, onda mu neće biti strano da se pozabavi literaturom o umeću roditeljstva, jer ma koliko mislili da je vaspitanje nešto što se dešava samo po sebi, razne situacije nas vrlo često demantuju u tome. U nastavku ovog teksta pomenućemo samo neke situacije u kojima roditelji svesno ili ne prave greške.

Porodične obaveze – baš su mi bez veze

Porodica je društvena zajednica u kojoj se mesto i uloge pojedinaca menjaju u zavisnosti od njihove starosti.

Sasvim malo dete nema nikakvih porodičnih obaveza, ali vremenom tokom odrastanja dete se sve više trudi da prihvati određene poslove. Ti poslovi se najpre odnose na zadovoljavanje vlastitih potreba a kasnije i potreba ostalih članova sa kojima je okruženo. Važno je stvoriti naviku kod deteta da iza sebe ne ostavlja nered kada se igra ili kada se presvlači. Vrlo često se dešava da roditelji smatrajući da je dete još malo i da će vremenom naučiti, obavljaju mnogo poslova umesto deteta. Na taj način urušavaju detetovo samopouzdanje, ma koliko oni to radili iz najbolje namere.

Ukoliko roditelj uvek umesto deteta skuplja igračke, bilo zbog nestrpljenja da se što pre sve dovede u prvobitno stanje ili iz želje da poštedi dete uz obrazloženje da je još malo, kod deteta će najpre stvoriti osećaj bespomoćnosti a vremenom i lenjosti. Takvim postupcima roditelji (mada im to nije namera) šalju deci poruku da nisu dovoljno dobri u obavljanju tih zadataka, što kod dece dovodi do poljuljanog samopouzdanja a kasnije tokom odrastanja neretko se dešava da očekuju od roditelja da preuzmu na sebe veći deo njihovih obaveza.

Veoma je važno  u najranijoj uzrasnoj fazi postepeno osposobiti dete privikavajući ga na obaveze koje iz godine u godinu postaju sve brojnije i odgovornije.

Dečja kasica – spas u pravi čas

S obzirom da živimo u vremenu, kada ma koliko se trudili da obezbedimo pristojnu egzistenciju svakom od nas se bar jednom desilo da pozajmi novac iz dečje kasice.

Deca na vrlo lak način dođu do novca, jer ga ne zarađuju, već dobijaju od odraslih, a samim tim ga olako i potroše. Ukoliko roditelj uspe da odloži trošenje tog novca jedan određen period to je veliki pomak.

Može se detetu objasniti da za kupovinu neke željene igračke ili druge stvarčice treba prikupiti još novca i tek onda ga racionalno iskoristiti, odnosno potrošiti ga smisleno. Na taj način, dete će učiti da štedi, a prednost štednje će uvideti tek kada od ušteđenog novca vidi korist. Poželeće opet da štedi radi zadovoljenja neke svoje potrebe i štednja će mu postepeno preći u naviku.

Međutim, ukoliko dete ne vidi korist od štednje, odnosno ukoliko roditelji potroše novac iz dečje kasice, dete ne samo da neće imati želju da štedi, već će se potruditi da što pre potroši dobijeni novac. Znamo da  kada treba da se „premostimo“ na par dana, možemo da računamo na ušteđevinu iz dečje kasice. Nema ničeg lošeg u tome, ali je bitan način na koji pozajmljujemo i vraćamo novac od dece, jer decu ne vaspitavamo rečima već delima.

Ukoliko novac pozajmljujemo uz odobrenje deteta i vratimo ga čim dođemo do nekih para, dete će tada biti ponosno na sebe, jer je bilo u situaciji da nekome pomogne. Takođe će sa odrastanjem shvatiti da je dobro štedeti ne samo radi zadovoljenja nekih potreba, već i za nepredviđene okolnosti.

Za razliku od ove situacije, postoji i ona druga kada se novac iz kasice pozajmi, tj. uzme, bez da se vrati, jer podrazumeva se da roditelji finansiraju dete i da je deo novca sigurno potrošen na dečje prohteve. Na taj način ne samo da urušavamo dečje samopoštovanje, već smo i loš primer sopstvenom detetu, jer  deca nas ne slušaju, deca nas posmatraju!

 

OSTAVITE ODGOVOR