Priča vezana za Deda Mraza neizostavni je deo skoro svakog detinjstva. I dan danas mnogi ljudi, iako ne žele to da priznaju, uživaju da uoči i tokom novogodišnjih i božićnih praznika kod svoje dece usade verovanje da Deda Mraz zaista postoji.
Kako je sve počelo?
Običaj da Deda Mraz deli poklone deci uoči Božića i Nove godine u velikim tržnim centrima i organizacijama datira još s kraja 19. veka i dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. Za njegovog idejnog tvorca smatra se trgovac Džejms Edgar koji je organizovao glumce da kroz ulogu Deda Mraza i vilenjaka podele deci poklone i na taj način reklamiraju njegovu prodavnicu i pritom deci priušte praznični doživljaj za pamćenje. U SAD je promovisanje ideje i predstave o Deda Mrazu bilo toliko intenzivno da je čak pošta 1912. godine imala akciju u kojoj je odgovarala na dečja pisma upućena Deda Mrazu. Kasnije, po završetku Drugog svetskog rata, godinama je realizovana akcija u kojoj je pošta prosleđivala pisma namenjena Deda Mrazu raznim dobrotvornim organizacijama i velikim korporacijama. A one su odgovarala deci na pisma i darovale im poklone.
Lik Deda Mraza kakvog ga danas zamišljamo inspirisan je Svetim Nikolom, njegovim velikim delima o kojima su se tokom vekova propovedale i danas se propovedaju lepe priče. Jedna od njih je da je Sveti Nikola za vreme Božića delio sirotinji poklone i zlatnike tako što ih je ubacivao kroz dimnjak. Pored toga, sirotinji je pomagao i na razne druge načine i bio je zaštitnik dece, pa se predpostavlja da je tradicija darivanja i dobročinstva tokom dva najlepša zimska praznika inspirisana delom Svetog Nikole.
Običaji koji su vezani za Deda Mraza razlikuju se od naroda do naroda i u mnogome su kulturološki obojeni. Verovanje u Deda Mraza je rasprostranjeno u mnogim kulturama. Kod većine ljudi je praćeno pozitivnim asocijacijama, ali u javnost, pa čak i u naučnim krugovima već se godinama u nazad ozbiljno polemiše o tome da li je poželjno ili ne podsticati kod dece verovanje da Deda Mraz postoji.
Šta kaže nauka?
Iz tih razloga su realizovana i mnogobrojna istraživanja. Jedna zanimljiva studija sprovedena je od strane poznatog psihologa Mardžori Tejlor. Ona je tokom istraživanja koristila uzorak sačinjen od grupe dece na uzrastu od 4 godine. A rezlutati su pokazali da se deca koja su sklona maštarijama i igranju „kobajagi“ igara razlikuju od ostalih svojih vršnjaka po tome što uspešnije shvataju očekivanja ljudi iz okruženja i veoma im je jasno da poimanje situacije zavisi od konteksta. Pored toga, bez obzira koliki su im intelektualni kapaciteti,ta deca imaju razvijeniju emocionalnu inteligenciju i vrlo uspešno razlikuju ono što je realno od onoga što je produkt fantazije.
Pristalice ideje da kod dece treba podržavati verovanje u Deda Mraza svojeuporište imaju upravo u rezultatima ovog istraživanja. Sa druge strane, kritičari smatraju da je podsticanje dece da veruju u stvarno postojanje Deda Mraza laž koja narušava odnos poverenja deteta u roditelje i da su deca zapravo po samoj svojoj prirodi maštovita i kreativna. Ona se sama igraju igara koje aktiviraju maštu, uživljavaju se u različite uloge. Pri tome, nije im uopšte potrebno da veruju da su, na primer, Spajdermen ili Betmen stvarni. Većina dece će od obične kartonske kutije napravi raketu, automobil, dvorac ili prodavnicu i to sve zahvaljujući svojoj živoj mašti i kreativnosti.
Pomenućemo samo još i tvrdnju D.K. Džonsona , još jednog istaknutog psihologa koji je izučavao ovu problematiku, da ukoliko biste hteli da stimulišete razvoj mašte kod svog mališana, recite da Deda Mraz nije stvaran i da ćete se zajedno, samo zbog novogodišnjih i božićnih praznika pretvarati da on „kobajagi“ postoji.
I šta nam je na kraju činiti?
Dakle, da li je verovanje u to da je Deda Mraz stvaran zaista neophodno da bi se kod dece razvlia kreativnost i podsticale maštarije, ostaje pitanje na koje definitivno nema jedinstvenog odgovora. Zato, dragi roditelji, izbor je isključivo vaš. Vi ćete sami odlučiti da li ćete uzeti u obzir rasprave u naučnim krugovima o svrsishodnosti podsticanja ili nepodsticanja ideje o stvarnom postojanju Deda Mraza. Ono što je sigurno, duh praznika i negovanje tradicije pružaju vašim mališanima bezgranične mogućnosti za sticanje divnih uspomena i sećanja koja će ostaviti neizbrisiv trag na njihovo detinjstvo.
