Kada deci danas pomenete igru, prva njihova pomisao biće, kompjuter, mobilni telefon ili neko slično moderno čudo sa ekranom u glavnoj ulozi. U prošlosti i to ne tako davnoj, to nije bilo tako. Nekada su se deca više oslanjala jedna na druge igrajući takozvane društvene igre. Tako se od malena kroz dečije igre stvarao duh zajedništva i razvijao zdrav takmičarski karakter. Danas su deca zarobljena u virtualnim svetovima, otuđena, nesrećna.
Evo nekoliko starih igara za koje vam nisu potrebne skoro pa nikakve rekvizite. Igre su se nekada počinjale takozvanim razbrajalicama od kojih je najpoznatija “Eci peci pec…”
A, Be, Ce – stara razbrajalica za početak igre
A,
be,
ce,
de,
mačka,
prede,
a miš,
mota
preko
plota,
a mačići
glede.
Igra pilića
U ovoj igri jedno dete je kvočka, jedno jastreb, a sva ostala deca su pilići. Jastreb sakupi grančice i kao loži vatru, a svi ostali se uhvate jedno za drugo u kolonu na čelu sa kvočkom kao predvodnikom. Onda tako u koloni prilaze jastrebu dok kvočka kvoče, a pilići pijuču.
Kvočka pita, a jastreb odgovara:
– Šta to radiš?
– Ložim vatru.
– Za što će ti vatra?
– Da metnem sadžak.
– Za šta će ti sadžak?
– Da nastavim tandžeru.
– Za šta će ti tandžera?
– Da nalijem vode.
– Za šta će ti voda?
– Da napravim kašu.
– A za šta će ti kaša?
– Da ja dadnem pilićima.
– A gde su ti pilići?
– Oteću ih od tebe.
Onog trenutka kada izgovore poslednje reči, kvočka beži vodeći svoje piliće a jastreb ih juri. Kada ih sustigne otima poslednje u koloni i odvodi ga. Igra se nastavlja dok jastreb ne otme sve piliće. Nakon toga, kvočka i jastreb menjaju svoje uloge a igra se dalje nastavlja po istim pravilima.
Klis
Klis je stara igra koja se igra na otvorenom prostoru, obično u polju. Pronađe se parče drveta dužine 15-ak centimetara koje se zove klis, zatim štap dužine50-60 centimetara koji se zove maška i još jedan iste dužine koji se pobode u zemlju. Na jednom kraju terena, pored pobodenog štapa stoji jedan igrač a na nekoliko metara od njega svi ostali igrači.
Igrač koji stoji kraj pobodenog štapa udara maškom klis, koji leti prema ostalim igračima. Onaj koji uhvati klis rukama on najpre sa tog mesta gađa pobodeni štap. Posle prvog uspešnog gađanja igrač stiče pravo da i drugi put gađa štap ali na taj način što levu ruku provuče ispod desnog pazuha i njome drži desno uvo a desnom gađa.
Kada to uradi i na ovaj način onda igrač koji je maškom udarao klis izlazi iz igre. Ako niko od igrača ne pogodi pobiveni štap, već mu klis padne bliže ili dalje od njega, onda se dužinom maške meri rastojanje od mesta gde je klis pao do pobodenog štapa. U daljoj igri svaki igrač pamti koliko je dužina maški imao i najuspeliji je igrač sa najmanjim brojem dužina maški.
Orasi
Ova igra se takođe igra napolju. U zemlji se prvo iskopa rupa koja mora da bude dovoljno velika da u nju stane po jedan orah svakog igrača. Zatim se na zemlji obeleži linija na kojoj stoje igrači, a koja je od rupe udaljena oko 2 metra.
Svi igrači stave u rupu po jedan orah kao ulog, a jedan zadrže za gađanje. Svaki igrač, redom gađa u rupu sa ciljem da iz rupe istera što više oraha. Onaj koji izbaci najviše oraha, dobija sve orahe.
Leti, leti…
U ovoj igri deca sede formirajući krug i kažiprstom udaraju u pod. U sredini kruga sedi dete koje takođe udara kažiprstom o pod i govori: – Leti, leti, leti… – i kada na kraju kaže ime neke ptice ili naprave koja leti, ostala deca moraju brzo podići ruke. A ukoliko uz reči leti, leti, leti… kaže nešto što ne leti, deca treba da i dalje uradaju kažiprstom o pod. Igrač koji je u krugu ima pravo da na sva moguće načine zbunjuje ostale igrače, recimo pokretima ruke itd. Igrač koji pogreši, izlazi iz kruga a samim tim i iz igre.
Berem, berem gržđe
Dca formiraju kolo, u sredini kola nalazi se čuvar. Deca se vrte oko čuvara i pevaju, a pokretima ruku podražavaju berbu grožđa. Dok pevaju oprezno posmatraju čuvara. Kad se izgovore poslednje reči pesmr, deca se razbeže. Dete koje čuvar uhvati dobija ulogu čuvara.
A pesma ide ovako:
Berem, berem grožđe
dok čiča ne dođe,
a kad čiča dođe,
presešće mi grožđe.
