Pred vama je jedna predivna poučna pesmica našeg velikog pisca i pesnika Dobrice Erića. Ovom prilikom vam predstavljamo jednu njegovu pesmu pod nazivom “Zamolite svoje roditelje”.
Ispod pesme se nalazi i objašnjenje, ako slučajno niste znali kako se to “hleb rađa” i šta ste to dragi moji dugari, dužni kravi, pčeli, ovci.
Zamolite svoje roditelje – Dobrica Erić
Zamolite svoje roditelje
da vam kažu gde se žito melje.
Saletite svog velikog strica
da vam kaže gde raste pšenica.
Dovedite dedu iz predgrađa
da vam kaže kako se hleb rađa.
Da li vam je bar u školi neko
objasnio gde izvire mleko?
Sutra ćete biti moreplovci
a ne znate šta raste na ovci.
Sutra ćete biti vojskovođe
a nećete znati gde zri grožđe.
Stasaćete bistri i veseli
ne znajući šta ste dužni pčeli.
Stasaćete lepi, jaki, zdravi
ne shvativši šta ste dužni kravi!
Nećete možda verovati deco draga ali oko jednog malog hleba ima tako puno posla.
Kako se rađa hleb – Dobrica Erić
Prvo se, s jeseni, poseje pšenica. Potom pljusne kiša, da seme proklija. Čim pšenica nikne i ozeleni, sneg je pokrije, da joj bude toplije preko zime. Kad se sneg otopi, pšenicu prihranimo đubrivom, da brže raste. A kad nam poraste do kolena, pšenica počinje da klasa. Na svakoj vlati pšenice, pojavi se po jedan klas. To su brkate krunice, debele kao prst, u kojima ima po dvadesetak zrna, mekanih kao mrvice hleba.
Kad pšenica sazri i požuti, ta zrna očvrsnu i dobiju crvenu boju. Tada dolazi kombajn, da žanje i vrše. Pšenicu sipamo u jednu drvenu zgradicu, koja se zove ambar. Kad se dobro isuši, vozimo je u mlin, gde se pšenica melje i pretvara u brašno. Brašno kod kuće sipamo u sanduk brašnjar.
Moja majka proseje dva – tri tanjira brašna, doda malo kvasca, vode i soli, i onda zamesi testo. Kad testo “nadođe”, stavi ga u pleh i peče u šporetu sve dok ne porumeni i dobije tvrdu koricu.
Tako se rađa hleb, koji mi posle slatko jedemo, premazan kajmakom, pekmezom ili medom, da nam sve puca za ušima.
Šta ste dužni kravi, pčeli…
Kravi ste dužni za mleko i sve mlečne proizvode. Mleko izvire iz kravljih i ovčijih vimena. Na ovci raste gusta svilena vuna od koje se pletu džemperi, čarape, šalovi i rukavice.
Pčeli ste dužni za najslađu prirodnu poslasticu – med, koji se skuplja po ucvetalim voćnjacima i livadama. U saću koje se nalazi u svakoj košnici pčele skupljaju med.
Grožđe raste u vinogradu na žbunovima koji se nazivaju čokoti.
