Životinje često zbog svog neobičnog izgleda ili interesantnog ponašanja postaju milјenici lјudi, a ponekad i čitavih naroda. Tako se među simbolima Australije našao kengur. I to ne samo zbog svog neobičnog i simpatičnog izgleda, odličnog skoka, već i zbog činjenice da mu je Australija (jedina) postojbina. Po nekim slobodnim procenama, u Australiji živi preko 50 miliona kengura.
„Kanguru“
Slavni kapetan Džems Kuk jedan je od prvih Evroplјana koji su se, u Australiji, susreli sa kengurom. On je bio iznenađen izgledom ove nepoznate životinje, koja skače kao da ima ugrađene federe u masivnim zadnjim nogama. Upitao je jednog domoroca kako se zove ta neobična životinja i u tom trenutku je zahvaljujući nesporazumu kengur dobio svoje ime. Priča se da mu je ovaj tada odgovorio „kanguru“, što na jeziku Aboridžina znači „ne razumem“. Misleći da je to naziv životinje, kapetan je tu reč zabeležio u svoj brodski dnevnik, ostalo je istorija…
Skakutan-lepotan
Kengur ima lepo oblikovanu glavu, koja pomalo liči na glavu zeca, i zanimlјivo građeno telo, pokriveno gustom dlakom. Visok je do dva metra, ne računajući dužinu repa. Zadnje noge sa velikim stopalima mnogo su mu duže od prednjih, koje upotreblјava i kao ruke. Iako je težak i do devedeset kilograma, vrlo je okretan. Kengur poseduje kratke prednje noge sa kandžama i snažne dugačke zadnje noge koje mu omogućavaju da pravi skokove od 3 pa čak i do 9 metra. Može da skakuće brzinom od sedamdeset kilometara na sat. On svoje nevetovatne skokove pravi zahvaljujući repu o koji se pri skoku odupire.
Sigurno bi pobedio na takmičenju životinja u skoku udalј! Kada se odmara sedeći, takođe se oslanja na rep.
Veliki kenguri u stadima skaču po stepama, dok manje vrste žive na drveću ili u svojim podzemnim jazbinama. Jedino se kenguri penjaši koji žive na drveću, ne kreću više skačući. Čak su im i prednji udovi podjednake dužine kao zadnji. Kengur penjač svoje vreme, provodi visoko u krošnjama šumskog drveća, hrani se lišćem i plodovima. Na drvetu može i da provede noć, spavajući na nekoj debeloj grani. Ova vrsta kengura spada u ugrožene vrste.
Čarobna torba
Kenguri pripadaju sisarima-torbarima. Zbog torbe na trbuhu , u kojoj ženka nosi mladunče, pomalo podsećaju na poštare koji kao da žure da razdele pošilјke životinjskom svetu…
Kenguri izgledaju kao da su na trenutak zastali na davnom putu razvoja sisara. Ako mužjak osvoji srce svoje izabranice, ona četrdeset dana posle parenja na svet donosi mladunče. Ženka koti još nerazvijeno mladunče, veliko tek 2-3 centimetara, težine svega jednog grama, a onda ono mora samostalno prepuzati put od porođajnog kanala do majčine torbe koja joj se nalazi na trbuhu. Ovde ono dalje raste, hraneći se majčinim mlekom, sve dok se potpuno ne razvije. Nežna mati svoju majušnu bebu, svoje „biberče“, nosi u torbi još osam meseci.
Plašlјivi a druželјubivi
Veliki kenguri imaju i male rođake, a najmanji su veličine pacova. Svi su oni vrlo plašlјive životinje, izuzetno razvijenog sluha, tako da i na najmanji šušanj skaču i beže. Novinari su zabeležili nesrećni slučaj kengura koji je uginuo samo nekoliko sati nakon doživlјenog stresa zbog oluje i grmlјavine.
Ipak, kenguri izgledaju veoma veselo i srećno dok pasu travu i brste žbunje ili nisko drveće. Druželјubivi su i ostaju do kraja života u grupi. Obično žive petnaestak godina, ukoliko ih pre toga, zbog kvalitetne kože, ne ulove lјudi.
