Postoji oko 230 živih vrsta kornjača. Imaju tvrdi oklop koji je načinjen od rožastog i koštanog materijala, koji štiti njihovo krhko telo od spoljašnih uticaja. Imaju tvrde rožaste ploče umesto zuba.
Kornjače mogu da budu kopnene i vodene, a među vodenim postoje morske i slatkovodne. One slatkovodne su uglavnom male, ali zato morske mogu biti ogromne. Mogu da dostignu i 2 metra i teženu od neverovatnih 600 kilograma.
Kornjače su hladnokrve životinje pa koriste sunce kako bi se zagrejale. Sunčevi zraci aktiviraju i njihov imuni sistem i ubrzavaju im metabolizam.
Najveća kornjača na svetu
Kožasta kornjača je najveća kornjača na svetu. Može dostići težinu od 600 kilograma. Za razliku od ostalih kornjača, njen oklop nije građen od tvrdih koštanih pločica, već od debelog kožnog materijala. Čeljusti su joj nalik na makaze. Živi u Atlanskom i Tihom okeanu a hrani se uglavnom meduzama. Ove kornjače prevaljuju velika rastojanja između mesta gde se hrane i gde prave gnezda. Većina se pari svake druge godine. Izlegli mladunci imaju sitnu krljušt na oklopu i koži, ali se ona ubrzo gubi.
Zašto neke kornjače žive više stotina godina?
Najdugovečnije kornjače na svetu žive na ostrvima Galapagosa, mogu da žive i preko 200 godina, s tim da se hrane samo biljnom hranom. Šta to utiče na dugobečnost kornjača? Unose veliku količinu biljne hrane koja ne sadrži masti i holesterol, na svom tropskom ostrvu žive u miru i bez stresa. Kornjače su veoma spore životinje i to u svakom mogućem smislu: sporo rastu, sporo se hrane, sporo se kreću, a i metabolizam im je znatno sporiji nego kod drugih životinja. Zahvaljujući tim činjenicama uspevaju da prežive duže vremena bez vode i hrane što im daje prednost u teškim uslovima.
Zašto je kornjačin oklop tvrd?
Konjačin oklop je tvrd zato što je sačinjen od njenih kostiju, i to ne od običnih, već je nastao srastanjem rebara, ramenog pojasa i kičmenih pršljenova. Negde oko 50 kostiju formiraju čvrst, gotovo neprobojan oklop. Ne postoji ni jedno biće na svetu sa takavim, a ni sličanim oklopom. Što upravo znači da je to jedinstven primer da se kosti neke životinje umesto unutra nalaze sa spoljne strane tela.
Činjenica koja naročito čudi naučnike jeste to što je posledica srastanja rebara onemogućila kornjačama da ih koriste za disanje, pa se u ovom slučaju razvio poseban sistem za disanje – takođe jedinstven u životinjskom svetu. Kornjača koristi, tzv. mišićnu omču obavijenu oko pluća koja služi da pomogne plućima da se skupljaju i šire.
Oklop kornjače, dovoljno je čvrst da može da izdrži i metak, pa čak i ugriz aligatora.
Kornjača sa mekim oklopom
Nusu česte, ali postoje vrste kornjača koje imaju mekan oklop, jedna od njih je kornjača palačinka. Oklop ove neobične kornjače je mekan i pokretan. Kad je u opasnosti, otpuzi u pukotinu stene i udahne mnogo vazduha. Tako naduvana zaglavi se, tako da ju je teško izvući. No, to ovu kornjaču ne štiti od lovaca koji je hvataju radi trgovine kućnim ljubimcima.
