Nojevi su najveće ptice na svetu koje trenutno postoje, a takođe su i najbrže ptice i uopšte najbrže životinje na dve noge. Nojevi potiču iz Afrike, ali su jako izdržljivi i lako se prilagođavaju na otežane uslove života. Zato spadaju u dugovečne ptice i široko su rasprostranjeni i mnogobrojni.
Nojevi su snažne ptice
Organizam nojeva je specifičan. Oni nemaju žučnu kesu, ali su im zato izuzetno razvijeni ostali organi za varenje. Mišićni želudac je snažan i sadrži pesak, sitno kamenje i šljunak koji služe za usitnjavanje hrane. Hrana se u organizmu noja vari oko 36 sati.
Nojevi imaju izuzetno snažne noge, sa dva dobro razvijena prsta i kožicom između njih, što im omogućava da stabilno drže svoje masivno telo i da budu veoma brze i spretne ptice.
Prosečna brzina noja u trku kreće se od 60 do 70 kilometara na sat, što nije toliko čudno ako se uzme u obzir da raspon (dužina) jednog nojevog koraka, verovali ili ne, iznosi od 3 pa do čak 5 metara.
Nojevi imaju i svoju manu. Veoma su osetljivi na udarce u predelu glave, koji mogu biti i uzrok njihovog uginuća. Kada osete bilo kakav nadražaj u predelu zadnje strane snažnog vrata, oni počinju da jako trzaju vratom, sve dok pokreti ne uzrokuju iščašenje glave i prvog vratnog pršljena, usled čega ptica obično ugine.
Još jedna specifičnost nojeva su njihove oči. Dva razvijena oka na obe strane glave zauzimaju jednu trećinu njene cele zapremine. Svako oko ima gornji i donji kapak. Na kapcima se nalazi najfinije i najnežnije perje koje podseća na duge trepavice. Nojevi su sposobni za posmatranje u svim pravcima. To im omogućava njihov izuzetno pokretljiv i elastičan vrat, kao i izbočenost očiju. Takođe, kod nojeva je razvijen i treći očni kapak, kojeg pomeraju od unutrašnjeg ka spoljašnjem očnom uglu. Kroz njega gledaju i uspešno se orijentišu u svom životnom okruženju.
Koliko su visoki i teški nojevi
Smatra se da nojevi svoju punu visinu dostižu sa 20 meseci. Kod mužjaka, ona iznosi između 180 i 270 cm, dok su ženke u proseku visoke između 150 i 195 cm. Tokom prve godine života mali nojevi, „pilići“, rasu oko 25 cm mesečno, a sa navršenih godinu dana imaju oko 45 kg. Prosečna telesna masa odraslog noja iznosi od 68 do 149 kg, ako je reč o nojevi koji žive na svojim prirodnim staništima, dok na farmama masa noja može da pređe i 220 kg.
Razmnožavanje nojeva: Mužjak leži na jajima
Nojevi imaju prosečna životni vek 50 godina, ali mogu da žive i do 75 godina. Njihova plodnost traje do 45. godine.
Polnu zrelost mužjaci nojeva stiču sa 3 godine, dok, ženke polno sazrevaju nešto ranije, sa 2 i po godine. Jedan mužjak opolođuje veći broj ženki. Parenju nojeva prethodi svadbeni ples mužjaka koji privlači ženke šepureći se perjem na svojim krilima. Za vreme parenja i tokom perioda odgajivanja mladunaca, parovi žive odvojeno od svoje grupe nojeva.
Kao i svaka druga ptica, i nojevi takođe brinu o jajima u gnezdu i svakodnevno ih više puta okreću. Zanimljiv je podatak da u prirodi mužjaci nojeva sede na jajima, a ne ženke, što je uobičajeno kod većine ptica. Osim što brine o jajima, mužjak noja takođe brine i o samo jednoj ženki, svojoj ljubimici. Ipak, kod nojeva koji se gaje na farmama, na jajima leže i mužjaci i ženke.
Mladunci su na prirodnim staništima pod stalnom prismotrom roditelja godinu dana nakon što se izlegnu. U optimalnim uslovima koji su im obezbeđeni na farmama, gde ima hrane u izobilju i gde su povoljni klimatski uslovi, mladi napuštaju roditelje ranije i udružuju se sa drugim mladuncima.
U područjima umereno-kontinentalne klime sezona parenja traje od marta ili aprila do početka oktobra. Nedugo nakon parenja, ženke počinju da nose jaja i to obično na svaka dva dana. Ukoliko se jaja iz gnezda svaki put uklanjaju kad ih ženka noja izlegne, moguće je da ženka u toku jedne sezone snese i do 80, 90 jaja. Na farmama ženka noja u jednoj sezoni snese obično između 40 i 60 jaja.
Nojevo jaje: veličina za Ginisa
Nojeva jaja mogu biti teška od 1 do 2,5 kg, dužina im je 16, a prečnik od 12 do 14 cm. Ipak, najčešće imaju težinu od 1.000 do 1.200 gr. Jedno prosečno nojevo jaje sadrži 12 kokošijih jaja, što je dovoljno da se spremi doručak za jednu veliku porodicu.
Jaje noja drži i rekord u Ginisovoj knjizi rekorda. To je jaje sa jedne farme u Švedskoj, upisano je u Ginisovu knjigu rekorda 2008. godine, a bilo je teško 2.589 grama.
